Iako se već devet meseci suočavaju sa ruskom invazijom i okupacijom dela zemlje, Ukrajinci ne odustaju od borbe. Svim mogućim sredstvima se trude da poraze ruske trupe i dobiju rat, pa su tako kombinuju nove tehnologije sa zastarelom sovjetskom opremom koju takođe koriste u borbama - što je u velikoj meri iznenadilo snage Kremlja.
U podrumu u istočnoj Ukrajini, mladići sede za dugačkim stolom prekrivenim laptopovima, očiju zalepljenih za televizijski ekran na udaljenosti do jedne ruke.
Gledaju crne figure na sumornom zimskom vrhu brda, koje izgledaju kao da su uspaničene, a zatim kreću da trče. To je video prenos uživo sa male ukrajinske bespilotne letelice udaljene nekoliko milja – posmatrača artiljerijskih timova koji pokušavaju da ubiju ruske vojnike u njihovim rovovima.
Duž istočnih linija fronta, u podrumskim komandnim centrima sakrivenim iza neobeleženih metalnih vrata, ukrajinski vojnici usmeravaju artiljerijsku vatru u očajničkom pokušaju da zadrže rusko napredovanje, prenosi CNN.
Ovo je poligon za testiranje inovativnog ratovanja 21. veka. Vojnici koriste jeftine, komercijalno dostupne dronove i potrošačke programe za ćaskanje, kako bi identifikovali i iskomunicirali ciljanje oružja koje je u mnogim slučajevima staro više decenija.
Njihova najžešća borba vodi se za grad Bahmut, koji mesecima opsedaju ruske snage.
Žestina te bitke vidljiva je od prvih trenutaka približavanja gradu, gde iz stambenih blokova kulja crni dim.
Dok je tim CNN-a ulazio na glavni put sa velikim saobraćajnim prometom, ruska artiljerijska granata pala je na zgradu udaljenu samo nekoliko desetina metara. Nekoliko trenutaka kasnije, druga granata je ponovo udarila u zgradu, što je navelo njihovu vojnu pratnju da podstakne tim da ode. Veliki deo ovog rata vodi se izbegavajući neprekidnu rusku artiljerijsku pretnju.
Kremlj je koncentrisao veliki broj snaga za ovaj napad na Bahmut, a ukrajinske trupe se bore, kaže Petro, komandant Nacionalne garde koji vodi ovu jedinicu.
How Ukraine is innovating Soviet-era weapons for a 21st century battleground. https://t.co/wt9FFmatda
— CNN International (@cnni) November 30, 2022
„Osećam se kao da je sve jedan stalni, neprekidni napad. Jedini prostor za odmor je kada im ponestane ljudi i čekaju pojačanje“, kaže on.
Kao i drugi u ukrajinskoj vojsci, Petro koristi samo svoje ime, kako bi zaštitio svoj identitet.
On opisuje bitku u koju je Rusija slala talas za talasom vojnika, naizgled malo mareći da li će biti „pokošeni“.
„Njihova taktika je da te jadne ljude šalju napred da ih eliminišemo. Oni ne mogu da zauzmu Bahmut direktnim napadom, pa su ga zaobišli. Morali smo da se preselimo iz urbanih sredina na polja gde smo veoma izloženi artiljeriji“, ispričao je Petro.
Petrov opis podseća na reči Sergija Gajdaja, ukrajinskog šefa susedne Luganske oblasti, koji je prošlog meseca rekao da u blizini Bahmuta Rusi „ginu na veliko – mobilisani jednostavno idu napred da identifikuju ukrajinske položaje“.
Neki ruski vojnici opisali su značajne žrtve, iako je rusko Ministarstvo odbrane ranije ovog meseca tvrdilo da gubici „ne prelaze jedan odsto borbene snage i sedam odsto ranjenih“.
Svaki kutak ukrajinskog podzemnog komandnog centra je ispunjen – tablama koje beleže broj poginulih, krevetima za spavanje, kutijama dronova koji čekaju da budu konfigurisani.
„Putevi su blatnjavi. Ne možemo dovoljno brzo da evakuišemo ranjenike i isporučimo municiju“, ističe Petro.
Ukrajinski komandanti se takođe žale na nedostatak komunikacije između jedinica, kao i da im nedostaje dovoljno oficira nižeg ranga da održe vojnike motivisanim i u borbi posle meseci iscrpljujućeg rata.
Dalje prema frontu, u drvoredu koji graniči sa poljoprivrednim zemljištem, nalazi se ukrajinska artiljerijska jedinica, koja je na drugom kraju telefona sa snagama u podrumu.
Tuman, komandir, jednom rukom prima koordinate na mobilni telefon, a drugom ih zapisuje u svesku koju drži.
On viče, a vojnik uzvrati pre nego što proviri kroz nišan kako bi naciljao artiljerijsku jedinicu iz sovjetske ere koju sada pune granatama poljske proizvodnje.
Povlačenjem užeta, jesenje lišće se otrese sa skoro zaleđenog tla, a artiljerijska granata zviždi prema horizontu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Naš generalštab pokušava da obezbedi što više metaka. Razumemo da smo na niskom nivou. Ali dobijate ono što dobijete“, kaže Tuman u relativnoj bezbednosti obližnjeg rova.
On tvrdi da se preciznost ruske artiljerije pogoršala tokom godine, pošto su ukrajinske snage oštetile sposobnost svog neprijatelja da sprovodi vazdušno izviđanje.
„Njihova preciznost je opala. Ali njihovi meci stalno lete iznad nas.“
U drugom komandnom centru u podrumu, južnije u regionu Donjecka, drugi vojnici gledaju u sopstveni ekran.
Njihov komandir Pavlo kaže da dnevne žrtve broje na desetine.
„Vozila i municija su potrošni. Trudimo se da ih ne brojimo i koristimo onoliko koliko nam je potrebno da sprečimo neprijatelja da napreduje. Jedina stvar koju ne možemo oporaviti su ljudski životi.”
On je optimističan u pogledu te cene.
„Nema rata bez žrtava. Ako pružamo otpor i ne želimo da dozvolimo Rusima da zauzmu našu teritoriju, moramo da se borimo. Ako se borimo, imamo žrtve. Ove žrtve su opravdane i neizbežne“.
BONUS VIDEO: Odbrana Bahmuta