2
Čelnici država članica Evropske unije okupiće se u četvrtak i petak u Briselu na samitu koji je sigurno jedan od najneizvesnijih u poslednjih nekoliko godina. Na dnevnom redu je proširenje i revizija sedmogodišnjeg proračuna, dve teme oko kojih se zasad ne nazire konsenzus. U središtu će mađarski premijer Viktor Orban, koji preti vetom na ključne odluke.
Čelnici bi trebalo da odluče o preporuci Evropske komisije da se otvore pristupni pregovori s Ukrajinom i Moldavijom. Iako tu preporuku podržava 26 država članica, nije sigurno da će biti i usvojena jer Mađarska preti vetom. Međutim, iz Budimpešte dolaze signali da bi mogli skinuti blokadu na pomoć Ukrajini ako EU odmrzne sredstva koja su joj zamrznuta zbog problema s vladavinom prava i demokratskim standardima.
Balaz Orban, politički direktor u kabinetu premijera Viktora Orbana, izjavio je u intervjuu za Bloomberg da su spremni ukloniti veto na pomoć Ukrajini, ali pod uslovom da se odmrznu sva zamrznuta sredstva, što je oko 30 milijardi evra.
Komisija bi sutra trebalo da objavi odluku o odmrzavanju 10 milijardi evra kao nagradu za sprovedene reforme u području pravosuđa. Odluka je već pripremljena i samo se čeka da novi zakoni budu objavljeni u službenom listu u Mađarskoj, a u Komisiji kažu da to nema veze s predstojećim samitom, nego da samo slede propise, piše Index.
No, pitanje je hoće li to biti dovoljno Viktoru Orbanu jer i dalje ostaje zamrznuto nešto manje od 12 milijardi zbog problema vezanih uz zaštitu ljudskih prava, javnu nabavu te akademske slobode. Takođe ostaje još 10.4 milijarde evra bespovratnih sredstava i povoljnih zajmova iz fonda za oporavak od pandemije, koja se isplaćuju nakon što su provedu određene reforme.
Pre sastanka u vrhu Evropske unije, u sredu popodne održaće se samit EU-Zpadni Balkan. Evropska unija trebalo bi još jednom da potvrdi evropsku perspektivu zapadnog Balkana i ponudi postupnu integraciju tim zemljama skladno napretku u ispunjavanju kriterijuma.
EU će zatražiti od zapadnobalkanskih partnera da se potpuno usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što se uglavnom odnosi na sankcije prema Rusiji.
POGLEDAJTE JOŠ:
2
0
0
Evropska komisija je u svom paketu o proširenju objavljenom 8. novembra preporučila Evropskom veću, to jest šefovima država ili vlada da odobre početak pregovora s Ukrajinom i Moldavijom, a za Bosnu i Hercegovinu je dala uslovnu preporuku, odnosno najavila da će preporučiti otvaranje pregovora „onda kada zemlja postigne dovoljan stupanj usklađenosti s kriterijima za članstvo“.
Ukrajina ima podršku 26 država članica, ali nedostaje konsenzus koji je potreban za odluku jer se tome protivi Mađarska. Što se tiče Bosne i Hercegovine, ona ima snažnu potporu skupine zemalja u kojoj su Hrvatska, Slovenija, Austrija i još nekoliko njih, ali ni o tome nema suglasnosti.