Tokom poslednje nedelje napadi dronovima na ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, postali su sve češći. Iz Kijeva uglavnom nisu preuzimali odgovornost za poslednje napade, ali stručnjaci tvrde da iz napada verovatno stoji Ukrajina, obzirom da su meta uglavnom bila ruska skladišta oružja. Čini se da je i Moskva svesna da Ukrajina "merka" Krim, pa iz najbližeg okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina sve glasnije stižu upozorenja da su spremni Krim da brane po svaku cenu. I svim sredstvima.
Poslednji koji je zapretio Ukrajini je Dimitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije. Medvedev je od početka rata (pre)često pretio Ukrajini i zapadu, pa bi se moglo reći i da je poslednja izjava u istom tonu, ali to ne znači da je ne treba uzeti u obzir jer za Rusiju Krim ima posebnu važnost. Ovo poluostrvo Rusija doživljava kao sastavni deo Ruske federacije od marta 2014. godine, prvi je deo ukrajinske teritorije koji je pao u ruske ruke i danas većinski na Krimu žive Rusi, zbog čega bi gubitak ove teritorije za Moskvu bi bio veliki, možda i konačan poraz.
Možda upravo svestan toga, Medvedev se obrušio na sve one koji pomišljaju da vrate Krim zapretivši im „apstolutno bilo kojim oružjem“.
„Svaki pokušaj Ukrajine da zauzme poluostrvo Krim bio osnova da Rusija kao odgovor upotrebi apsolutno bilo koje oružje protiv Kijeva“, rekao je Medvedev.
Sumnje da aludira na oružje masovnog uništenja podgrejao je odgovorom na pitanje novinara da li se opasnost od nuklearnog sukoba smanjila.
„Pojačala se“, rekao je hladnokrvno Medvedev.
Ovako zapaljive izjave dolaze u vreme kada na Krimu odjekuju eksplozija za eksplozijom. Poslednja dogodila se u utorak ujutru kada je ukrajinska vojska poslala površinske dronove na Sevastopoljski zaliv na Krimu. Kako je tada saopštila ruska Crnomorska flota napadi su uspešno odbijeni. Ipak, materijalna šteta nije izbegnuta, a od eksplozija izleteli su prozori u Domu Moskve na trgu Nahimov, kao i na jednoj kući.
Samo nekoliko sati pre ovog napada, u ponedeljak uveče, dogodio još jedan mnogo razorniji. Naime, te večeri je uništena pošiljka ruskih krstarećih raketa Kalibr na okupiranom poluostrvu Krim. Snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazali su veliku vatrenu loptu koja obasjava nebo iznad grada Džankoja. Rakete, prema navodima ukrajinske strane, trebalo je vozom da budu transportovane do flote u Crnom moru.
Ovaj napad imao je i posebnu poruku, koju je čini se Moskva shvatila. Činjenica da su rakete Kalibr sada bile na meti pokazuje da je ukrajinska vojska rešena da oslabi svog neprijatelja i da udari na oružje koje je Rusija pre nekoliko nedelja upotrebila u jednom od najmasovnijih napada na Ukrajinu.
Takođe, pojavile su se informacije da su te večeri napadnute i brojne ruske vojne baze na ovom poluostrvu. Uz to, jedna od najvećih vojnih vazduhoplovnih baza Moskve nalazi se u blizini Džankoja. Navodno je i ozbiljno oštećena elektro mreža.
Ipak, Rusija je od početka rata pretrpela i mnogo veće gubitke od navedenih. Međutim, čini se da su ih ovi najviše uznemirili. Razlog tome je zapravo vrlo logičan. Od početka godine Ukrajina je više puta najavljivala da će velika kontraofanziva imati za cilj da oslobodi upravo Krim.
Da je ovo poluostrvo ključ svega potvrdio je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je obećao da će ponovo zauzeti svu ukrajinsku teritoriju koju Rusija sada kontroliše, uključujući Krim.
Kako navode stručnjaci, sve ovo i te kako ukazuje na to da je Kijev počeo da „ispipava teren“ i priprema veliki udarac na Putinov Krim.
BONUS VIDEO Teorija zavere o Putinu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare