6
Sastanak američkog predsednika Džozefa Bajdena sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom nije doneo kraj nagađanjima o tome hoće li Rusija napasti Ukrajinu u januaru naredne godine. Dok brojni izveštaji obaveštajnih službi upozoravaju na mogući rat, istorija pokazuje da Rusija nikada zapravo nije ni gledala Ukrajinu kao suverenu državu.
Putinov glavni predsednički fokus bio je da ponovo izgradi Rusiju kao snažnu autoritarnu državu, projektujući moć na Bliskom istoku i u Africi, ali, pre svega, u njenoj samoproglašenoj „sferi uticaja“ u bivšim sovjetskim državama, a to uključuje i Ukrajinu.
Besan zbog ukrajinske revolucije iz 2014. godine koja je zbacila prorusku vladu, Putin je brzo anektirao Krim i podržao separatiste u istočnoj Ukrajini u sukobu koji je odneo skoro 14.000 života.
To je samo „oteralo“ Ukrajinu u naručje Zapada. Novembarska anketa agencije „Rating Group Ukraine“ pokazala je da 62 odsto Ukrajinaca želi da se pridruži Evropskoj uniji, a 58 odsto želi članstvo u NATO – potez koji je Putin nazvao „crvenom linijom“. Anketa sprovedena početkom ovog meseca pokazala je da 72 odsto građana Ukrajine smatra Rusiju neprijateljskom silom.
Putin sada svoj ključni zadatak vidi u vraćanju Ukrajine u rusko okrilje.
Nekadašnji američki predsednik Džordž Buš učestvovao je na NATO samitu 2008. godine u Rumuniji, kada mu je Putin navodno rekao da Ukrajina nije ni država. Buš je zapravo želeo da pruži podršku Ukrajini kada je reč o ulasku u NATO, a Putin je zapretio da će podstaći otcepljenje Krima i istočne Ukrajine, upozoravajući da će „prestati da postoji kao država“.
Ruski zvaničnici često promovišu pogled na Ukrajinu kao na manje nego suverenu, strukturno neodrživu zemlju, koja nema pravo da sklapa sopstvene saveze.
U raspravi o Ukrajini od 5.000 reči objavljenoj u julu, Putin je napisao da je „pravi suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom“.
Rusija već dugo teži da obezbedi bezbednosnu tampon zonu u vidu suseda. Potreba Rusije za bezbednosnim osloncem je ukorenjena nakon uzastopnih invazija iz Evrope tokom proteklih vekova, rekao je Aleksandar Baunov, analitičar moskovskog Karnegi centra.
„Dve kosti trebaju meko tkivo između njih“, rekao je Vladislav Surkov, bivši Putinov pomoćnik koji je bio zadužen za Ukrajinu, misleći na Rusiju i NATO. On je dodao da će „geopolitička gravitacija i jednog i drugog odvojiti Ukrajinu“.
Dok se to ne desi, Surkov je predvideo beskrajnu borbu za Ukrajinu:
„Možda zamre, može se razbuktati, ali će se nastaviti, neizbežno“, poručio je on tada.
U idealnom scenariju Rusije, geopolitički kompromis bi doveo do obnavljanja njenog uticaja u Ukrajini ili bi bar Kijev bio primoran da prihvati neutralnost.
Nakon Putinovog dugog eseja prošlog leta koji je veličao „istorijsko jedinstvo“ Rusije i Ukrajine kao „jednog naroda“, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je uzvratio rečima da su Putinovi bratski odnosi „više nalik Kainu i Avelju“.
Putin često govori o „Jedinstvenoj Rusiji“, što podrazumeva Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju.
Ovaj pogled naglašava zajedničko poreklo koje dele Rusija, Ukrajina i Belorusija. Putinova tvrdnja da je Zapad podelio ovu čvrsto povezanu slovensku braću vređa mnoge Ukrajince koji to vide kao obezvređivanje dve postsovjetske revolucije u zemlji.
Njegov letnji esej uporedio je formiranje etničke ukrajinske države, neprijateljske prema Rusiji, sa „upotrebom oružja za masovno uništenje“.
Ruska noćna mora podrazumeva Ukrajinu kao jaku, stabilnu demokratiju naklonjenu Zapadu, gde je korupcija osujećena, civilno društvo napreduje i izbori funkcionišu. Slobodna, napredna demokratija u susedstvu mogla bi da inspiriše Ruse da dovedu u pitanje sopstveni sistem, gde možete biti u zatvoru zbog objava na društvenim mrežama, protesta, bavljenja novinarstvom, i gde Putin nikada ne gubi vlast.
POGLEDAJTE JOŠ:
6
0
0
1
Zato voditelji ruske državne televizije ismevaju Ukrajinu kao propalu, podeljenu državu, pod velikim uticajem „nacista“. Bivši Putinov pomoćnik Surkov je prošle godine Ukrajinu nazvao „zbrkom umesto države“.
Najduži ruski vladar Ivan III nazvan je „sakupljačem ruskih zemalja“, tako što je učetvorostručio rusku teritoriju tokom svoje 65-godišnje vladavine koja se završila početkom 16. veka.
Rusija je nastavila dalje, ostavljajući slabosti u prošlosti, tvrdi ruski spoljnopolitički analitičar Fjodor Lukjanov, „ali se način razmišljanja Zapada nije pomerio“.
Rusija sada vidi šansu da proširi svoj uticaj, verujući da su Sjedinjene Države u slabljenju kao sila koja oblikuje globalnu politiku.
Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je na konferenciji za novinare da Putin koristi vojne pretnje da primora NATO da izabere određene puteve i, što je najzabrinjavajuće, želju da podeli Evropu na sfere uticaja.
BONUS VIDEO Zelenski u rovovima sa ukrajinskim vojnicima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare