0
Ukrajina je doživela veliki udarac, kada je Poljska - veliki saveznik Kijeva, odlučila da uskrati oružanu pomoć svom susedu, a sve zbog spora oko žita. Ova odluka poljskog premijera Mateuša Moravjeckog dolazi usred sve većih tenzija sa Kijevom, koje su nastale zbog uvoza ukrajinskih žitarica. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na ovaj potez odgovorio tužbom, ali je onda ubrzo Moravjecki povukao ovaj još brutalniji, neočekivani potez. Ukoliko se u obzir uzme to da je Poljska preuzela vođstvo među saveznicima u NATO-u u snabdevanju Kijeva teškim naoružanjem, jasno je koliko ovim sporom Kijev gubi, pa se nameće pitanje - da li će moći da se nađe kompromis?
Naime, Moravjecki je odluku obrazložio time da Varšava sada mora da naoružava Poljsku.
Iako je činjenica da je Poljska uveliko počela da se ozbiljno naoružava na granicama, pre svega sa Belorusijom, na koju je rasporedila 10.000 dodatnih vojnika i da strahuje od toga da bi mogla da bude naredna ruska meta, čini se da je uzrok ove odluke nešto drugačiji.
Pre svega, ranije ove godine, Evropska unija je uvele zabranu na ukrajinske žitarice, kako bi zaštitila egzistenciju lokalnih farmera, zabrinuta da će biti oštećeni niskim cenama.
Ipak, odlučila je da počne da radi na stvaranju uslova za ukidanje te mere. Tri države – Poljska, Mađarska i Slovačka, oštro su se usprotivile tome i saopštile da ne nameravaju da na bilo koji način menjaju ovu meru.
Budući da je Poljska tokom prethodnih godinu i po dana, bila i više nego veran saveznik Kijeva u ratu sa Rusijom, Zelenski je ovu odluku Moravjeckog protumačio kao izdaju.
Ukrajina je, stoga, odlučila da protiv Poljske, Mađarske i Slovačke podnese tužbe.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je govorio protiv zabrane tokom obraćanje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).
„Alarmantno je videti kako neki u Evropi, neki od njihovih prijatelja u Evropi, demonstriraju solidarnost u političkom pozorištu i prve triler od jednog zrna. Možda izgleda da igraju svoju ulogu, ali u stvari pomažu da se postavi scena moskovskom glumcu“, rekao je Zelenski aludirajući na Poljsku.
Samo nekoliko sati kasnije, ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ukrajinskog ambasadora u Varšavi kako bi im preneo njihovo „snažno protivljenje“.
Poljski ministar spoljnih poslova Pavel Jablonski rekao je ukrajinskom ambasadoru da je tvrdnja Zelenskog „neistinita“, posebno zato što je Poljska „podržavala Ukrajinu od prvih dana rata“.
„Pritisak na Poljsku na multilateralnim forumima ili slanje pritužbi međunarodnim sudovima nisu odgovarajući metodi za rešavanje sporova između dve države“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Zatim je Moravjecki, kao keca iz rukava, ponovo izvukao pitanje o izvozu ukrajinskih žitarica.
Naime, poljski premijer je iste večeri tokom televizijskog intervjua rekao da neće rizikovati da destabilizuje poljsko tržište prihvatanjem ukrajinskog uvoza žitarica, istovremeno pokušavajući da zadrži dozu stabilnosti odnosa rekavši da neće sprečiti njihov prolaz kroz Poljsku.
„Naravno da ćemo zadržati tranzit ukrajinske robe. Poljska zbog toga ne snosi nikakve troškove. Naprotiv, moglo bi se reći da od toga zarađujemo“, rekao je Moravjecki.
Premijer Poljske je takođe optužio ukrajinske oligarhe da su „gurnuli svoje žito na poljsko tržište“ bez brige za lokalne poljoprivrednike i rekao da će se njegova zemlja sada fokusirati na snabdevanje „najmodernijeg oružja“ za sopstvene potrebe.
„Ako želite da se branite, morate imati čime da se branite“, zaključio je Moravjecki.
Ipak, ova prepirka i ishitrene odluke ne idu ni prilog nijednoj strani, a posebno ne Ukrajini.
Pre svega, na proleće je Poljska postala prva zemlja NATO koja je poslala borbene avione u Ukrajinu – mesecima pre Sjedinjenih Država, koje su tek prošlog meseca pristale da odobre transfer borbenih aviona F-16, dok ukrajinske snage ne završe obuku.
Poljska je takođe prethodno poslala više od 200 tenkova sovjetskog tipa u Ukrajinu.
Ono što će najviše naštetiti Kijevu, jeste činjenica da će ostati bez neverovatnog oružja koje je Varšava nameravala da pošalje.
Naime, krajem juna su ove dve države započele pregovore o isporuci moćnog projektila „Kongsberg Naval Strike Missile“ (NSM) iz poljskih vojnih zaliha.
NSM je trebalo da Ukrajini pruži moćnu sposobnost napada na pomorske i kopnene ciljeve na udaljenostima od 200 kilometara, a možda i dalje od toga.
Između ostalih karakteristika, NSM ima „low-observable“, odnosno tehnologiju, koja ga čini slabo vidljivim za radarske i slične sastave detektovanja, zbog čega je za protivnika teže uočljiv, a uz to izvodi nepredvidljive manevre u završnoj fazi leta, što mu omogućava da izbegava neprijatelja.
Pročitajte još:
0
0
1
Poljska mornarica trenutno ima dva kompletna NSM sastava u sklopu svoje obalske raketne kolekcije. Svaki se sastoji od dve baterije, a svaka baterija ima tri lansera sa do četiri projektila, kao i prateća komandna vozila i vozila za upravljanje paljbom. Uz to, sastav uključuje i mobilni komunikacijski centar i radarski sastav za detektovanje i praćenje meta.
Jedan od njih je trebalo da ode u ruke Kijeva, uz potencijal da potpuno preokrene dosadašnji tok rata. Ipak, do toga barem sudeći po trenutnom stanju stvari, neće doći.
BONUS VIDEO Ukrajina pomorskim brodom napala ruski ratni brod