1
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, novonastala nezavisna Ukrajina nasledila je treći najveći nuklearni arsenal na svetu, kojeg se na kraju – zbog sopstvene i međunarodne bezbednosti – odrekla u zamenu za bezbednosne garancije SAD-a, Velike Britanije i Rusije prema Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. Međutim, Rusija je prekršila sporazum sveobuhvatnom invazijom na Ukrajinu, dok su Vašington i London očigledno propustili da garantuju ukrajinsku sigurnost.
Ali, suočena s pretnjom da bi novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp mogao da obustavi podršku te finansijsku i vojnu pomoć, Ukrajina je, prema nekim procenama, počela da razmatra pokretanje programa razvoja nuklearnog oružja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u oktobru je, kako su izveštavali mediji, dao ultimatum NATO-u, upozoravajući da njegova zemlja može da nastavi s naoružavanjem nuklearnim oružjem ako joj se ne odobri članstvo u NATO-u – ukratko, ili nas pustite u NATO ili razvijamo nuklearno oružje.
Međutim, Zelenski je kasnije rekao da je mislio na to kako nema alternativnog bezbednosnog jamstva, a ukrajinski zvaničnici od tada su poricali da Kijev razmatra ponovno nuklearno naoružavanje. Vladimir Putin, vođa zemlje koja je u zamenu za ukrajinsko odricanje od nuklearnog oružja trebalo da susednoj zemlji garantuje bezbednost, a koji je umesto toga njene vojne snage poslao da pokore Ukrajinu, promptno je poručio da Kremlj nikada neće dozvoliti Ukrajini da razvije vlastito nuklearno oružje.
Kako je nedavno pisao Kijev Independent, iako Kijev trenutno ne poseduje nuklearno oružje, on nije početnik kada je u pitanju nuklearna industrija. U doba Sovjetskog Saveza fabrika Pivdenmaš u ukrajinskom gradu Dnjepru (Dnipro) proizvodila je balističke projektile koji su mogli da nose nuklearne bojeve glave. Takođe, hemijska fabrika Pridnjiprovski u gradu Kamjanske u Dnjipropetrovskoj oblasti prerađivala je rudu uranijuma za sovjetski nuklearni program.
Robert Keli, inženjer s više od 35 godina iskustva u kompleksu nuklearnog oružja Ministarstva energetike SAD-a, rekao je za Kijev Independent da bi Ukrajina mogla da proizvede primitivnu fisijsku bombu s uranijumom u roku od pet godina.
„To je prilično jednostavna stvar za učiniti u 21. veku“, rekao je. Ukrajini bi, pak, bilo puno teže napraviti plutonijumsku fisijsku bombu, a bilo bi je teže i sakriti, tvrdio je Keli. Trebalo bi pet do deset godina da se izgradi reaktor za plutonijum, tvrdio je on.
No, prema informacijama koje je u četvrtak objavio britanski The Times, Ukrajini za razvoj rudimentarne bombe nisu potrebne godine, već bi ona mogla da postane nuklearna država u roku od nekoliko meseci, kako se navodi u izveštaju pripremljenom za ukrajinsko Ministarstvo odbrane. Zemlja bi brzo bila u stanju da izgradi osnovni uređaj od plutonijuma s tehnologijom sličnom bombi nazvanoj „Fat Man“ (Debeljko), koja je bačena na Nagasaki 1945. godine, stoji u izveštaju. „Stvaranje jednostavne atomske bombe, kao što su to učinile Sjedinjene Države u okviru projekta Menhetn, ne bi bio težak zadatak 80 godina kasnije“, navodi se u dokumentu.
Budući da nema vremena za izgradnju i rad velikih postrojenja potrebnih za obogaćivanje urana, ratna Ukrajina bi se umesto toga morala osloniti na korišćenje plutonijuma ekstrahiranog iz istrošenih gorivnih šipki iz ukrajinskih nuklearnih reaktora.
Pročitajte još
1
3
16
Kijev još uvek kontroliše devet operativnih reaktora i ima značajnu nuklearnu ekspertizu uprkos tome što je 1996. godine odustao od svog nuklearnog arsenala. „Težina reaktorskog plutonijuma dostupnog Ukrajini može se proceniti na sedam tona… Značajan arsenal nuklearnog oružja bi zahtevao puno manje materijala… Količina materijala dovoljna je za stotine bojevih glava sa snagom taktičkog oružja od nekoliko kilotona“, stoji u izveštaju.
Takva bi bomba imala otprilike jednu desetinu snage „Fat Mana“, zaključuju autori dokumenta. „To bi bilo dovoljno da se uništi cela ruska vazdušna baza ili koncentrisana vojna, industrijska ili logistička postrojenja. Tačna nuklearna snaga ne bi se mogla predvideti jer bi koristila različite izotope plutonijuma“, navodi autor izveštaja Oleksij Jižak, voditelj odeljenja na ukrajinskom Nacionalnom institutu za strateške studije, vladinom istraživačkom centru koji deluje kao savetodavno telo predsedničkog kabineta i Veća za nacionalnu bezebdnost i odbranu Ukrajine.
Plutonijum bi trebalo da implodira pomoću „složenog konvencionalnog dizajna eksplozije, koji mora da se dogodi velikom brzinom detonacionog talasa istovremeno oko cele površine plutonijumske sfere“, stoji u izveštaju. Tehnologija je zahtevna, ali unutar okvira ukrajinske stručnosti, navodi se u izveštaju.
Ovaj dokument, koji je objavio uticajni ukrajinski vojni tink tenk Centar za studije o vojsci, transformaciji i razoružanju, predat je na uvid zameniku ministra odbrane i trebalo bi da bude predstavljen na konferenciji na kojoj će verovatno učestvovati ukrajinski ministri zaduženi za odbranu i stratešku industriju.
Pročitajte još
Vlada u Kijevu dokument nije odobrila, ali on postavlja pravni osnov prema kojem bi Ukrajina mogla da se povuče iz Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT). Ratifikacija ovog sporazuma bila je uslovljena bezbednosnim garancijama iz Budimpeštanskog memoranduma, prema kojem je Ukrajina predala svoj nuklearni arsenal od 1.734 strateške bojeve glave u zamenu za obećanje zaštite.
„Kršenje memoranduma od strane nuklearno naoružane Ruske Federacije pruža formalne temelje za povlačenje iz NPT-a i moralne razloge za preispitivanje nenuklearnog izbora donetog početkom 1994. godine“, navodi se u dokumentu.
Ukrajinske snage u velikoj meri zavise od američkog oružja, i svako smanjenje dotoka zapadnog naoružanja, a kamoli potpuni prekid isporuka, imalo bi katastrofalne posledice na bojnom polju. To je podstaklo Ukrajince da potraže način da preuzmu stvari u svoje ruke. „Morate shvatiti da se suočavamo s egzistencijalnim izazovom. Ako Rusi osvoje Ukrajinu, milioni Ukrajinaca biće ubijeni pod okupacijom“, kaže Valentin Badrak, direktor vladinog centra koji je izradio dokument. „Postoje milioni nas koji bismo radije umrli nego završili u gulagu“, dodao je.
Iako zapadni stručnjaci veruju da bi Ukrajini trebalo najmanje pet godina da razvije nuklearno oružje i odgovarajuće projektile, Badrak insistira da je Ukrajina na manje od godinu dana od izgradnje sopstvenih balističkih projektila. „Za šest meseci Ukrajina će moći da pokaže da ima sposobnost balističkih projektila dugog dometa – imaćemo projektile dometa 1.000 kilometara“, zaključio je Badrak.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
