0
U maju prošle godine reporteri Skaj njuza stajali su u krugu nekadašnje masovne grobnice stanovnika Buče - samo mesec dana nakon što je grad oslobođen od invazije ruskih snaga.
Tetiana Sičkar, tada samo 20-godišnja, ispričala je kako je okupacija na najnezamisliviji način uticala na njen život.
Danas ona ponovo razgovora sa ovim novinarskom ekipom i vodi ih na ivicu šume u kojoj je ratni zločin uništio njen život.
Dana 24. marta prošle godine, Tetiana i njena 46-godišnja majka, koja se takođe zove Tetiana, krenule su na kratak put kući od kuće njene bake – jedinog mesta sa ispravnim gasnim šporetom i vatri na drva – kroz šumu duž železničke pruge.
Nosile su belu traku na rukama da bi označili ruskim trupama da su civili. Nisu bili pretnja. Niko ne zna, za samo sedam dana, Buča bi ponovo bila slobodna, prenosi Skaj njuz.
Ukraine: How this woman's trip from her grandmother's house changed her life forever https://t.co/cyCuVePdy5
— Sky News (@SkyNews) February 24, 2023
Ali dok su dve Tetiane šetale tog četvrtka, glasan prasak probio je tišinu između drveća.
„Odjednom sam čula veoma glasan pucanj“, kaže mlada žena. „Onda sam videla nešto, možda krv, možda metak“.
Seća se da je svima rekla da siđu i pala na zemlju. Tresući majčinu nogu, nije bilo odgovora.
„Svuda je bilo krvi. Oči su joj još bile otvorene i samo je zurila. A ja sam počela da vrištim. Vrištala sam možda pet minuta.“
Da li ona zna odakle je pucao? Tetiana nije sigurna. Ona pokazuje udesno, kroz najdeblji deo šume.
„Moj otac veruje da je ovde bilo, jer su tamo bili Rusi“.
Ona pokazuje na belu zgradu ispred i kaže mirno: „Tamo je snajperista bio na drugom spratu“.
Gledajući u prozor na spratu, teško je poverovati u Tetianinu smirenost dok je ukorenjena na mestu takve tragedije.
Malo dalje, vodi novinare do groba njene majke.
Ona kaže da su pogrebni aranžmani bili zamagljeni.
Pre nego što su Rusi proterani iz Buče, vratili su telo njene majke u ukradenom automobilu i ona je prvo sahranjena u svojoj bašti, pre nego što je došlo do navala ceremonija na groblju kada je ponovo bilo bezbedno.
Postoje stotine grobova sa manje od stope između njih – to mesto je bilo poslednje počivalište za toliko mnogo ljudi pre ruske invazije.
Tetiana, koja sada ima 21 godinu, pokazuje sliku nje i njene mame, najvažnije žene u njenom životu.
„Naravno, najviše mi nedostaje jer mi je bila najbliža“, kaže ona. „Život je težak. Ali ide dalje.“
Ona studira kompjutersko programiranje iz svog stana u drugom delu Buče, ali otišla je u Kijev da upozna ženu koja joj pomaže u borbi za pravdu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Oksana Mihalevič (36) je advokatica koja se bavi kršenjem ljudskih prava još od pobune na Majdanu 2014. godine, kada je 100 aktivista i 13 policajaca ubijeno tokom demonstracija protiv tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.
Ona ima stranice dokumenata uredno sortiranih u plastičnim omotima u jarko crvenoj fascikli i pomoći će Tetiani da se poveže sa zvaničnim istražiteljima ratnih zločina koji su dobili podršku pravnih sistema širom sveta.
Oksana ističe da žele da ukrajinska policija izvrši rekonstrukciju sledećeg meseca kako bi se barem utvrdilo odakle je došao taj smrtonosni hitac – kako bi možda mogli da identifikuju umešanu rusku vojnu jedinicu.
Oni će onda krenuti za komandantima.
„Neko treba da preuzme odgovornost“, kaže ona.
Tetiana priznaje da je rusko vojno osoblje koje je zauzelo Buču možda poslato na drugo bojište u zemlji i da je sudbinu dočekalo u rukama ukrajinskih vojnika.
„Veoma je verovatno da je ta osoba već mrtva. Ali ako je ta osoba još živa, verujem da ću je videti na sudu. A možda ću ga pitati šta ga je nateralo da to uradi mojoj porodici“.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini