Foto: Volodymyr STRUMKOVSKIY / Avalon / Profimedia, Shutterstock

Odluka britanskog Ministarstva odbrane da Ukrajini pošalje tenkove „Čelendžer 2“ i municiju koja sadrži osiromašeni uranijum preti da dovede do ozbiljne eskalacije rata u Ukrajini. Neposredno nakon toga oglasila se i Moskva i navela da će ovo oružje u sebi sadržati "nuklearni komponentu". Ova optužba izazvala je ogromnu polemiku svetske javnosti. Ipak, Britanci demantuju ove navode i ocenjuju ih kao rusku "rusku podvalu". Međutim, u odluci nisu upitne samo nuklearne komponente, već i sam osiromašen uranijum koji u nekim slučajevima može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje šireg stanovništva.

Naime, Britanija je u saopštenju navela da je osiromašeni uranijum „standardna komponenta i nema nikakve veze sa nuklearnim oružjem“ i da i sama britanska armija decenijama koristi tu municiju.

„Rusija to zna, ali svesno pokušava da dezinformiše javnost. Nezavisno naučno istraživanje potvrdilo je da će svaki uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu od upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom verovatno biti mali“, piše u saopštenju.

Foto: EPA-EFE/VALDA KALNINA ,Yasuyoshi CHIBA / AFP / Profimedia; profimedia.rs

Rusija iznela salve optužbi

Saopštenje je usledilo nakon izjave ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da bi slanje municije sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu značilo da je Velika Britanija „spremna da prekrši međunarodno humanitarno pravo, kao 1999. godine u Jugoslaviji”.

„Nema sumnje da će se ovo loše završiti za London“, kazao je Lavrov.

Jugoslovenski scenario, pod kojim se podrazumeva NATO bombardovanje gradova u Srbiji 1999. godine, pomenula je i i njegova portparolka Marija Zaharova.

Foto: Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia, AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

„Jugoslovenski scenario. Ove granate ne samo da ubijaju, već inficiraju životnu sredinu i izazivaju onkološka oboljenja kod ljudi koji žive na ovim prostorima“, navela je Zaharova.

Ocenila je da je „naivno verovati da će žrtve postati samo oni protiv kojih će to biti upotrebljeno“ i navodeći da su od ove opasne materije pre svega stradali NATO vojnici.

„Oni su dugo pokušavali da od NATO dobiju nadoknadu za izgubljeno zdravlje. Ali njihovi zahtevi su odbijeni. Kada će se probuditi u Ukrajini? Ne govorim o vlastima u Kijevu. Već o onima koji su još u stanju da razmišljaju. Njihovi dobročinitelji ih truju“, poručila je Zaharova.

Marija Zaharova Foto: TANJUG/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Na mogući loš uticaj osiromašenog uranijuma po ukrajinske vojnike ukazao je i ruski ministar odbrane, koji je takođe podsetio na događaje iz Srbije krajem devedesetih godina.

„Bilo je posledica po zdravlje onih koji su koristili tu municiju. Bilo je ozbiljnih zdravstvenih stanja i ona su proučavana. Međutim, nisu ispitali kakav je efekat municija imala na one protiv kojih je bila korišćena“, rekao je ruski ministar i dodao da najava Velike Britanije da će Ukrajini obezbediti municiju sa osiromašenim uranijumom znači da je preostalo „sve manje koraka“ do nuklearnog sukoba.

Koliko je zaista opasan?

I dok se zaraćene strane i zapadni saveznici Ukrajine međusobno optužuju oko toga da li je i koliko ovo oružje toksično, zvanična istraživanja ukazuju da ovo ipak jeste radioaktivan otpadni proizvod.

Ukrajina Rusija rat Foto:Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP/Tanjug/Dmytro Kozatski/Azov Special Forces Regiment of the Ukrainian National Guard Press Office via AP

Naime, reč je o toksičnom materijalu, za koje je neophodno dugoročno skladištenje, tokom kog je neophodno pridržavati se svih strogih propisa. Kao i nuklearni otpad, osiromašeni uranijum je skup za skladištenje, ali je njegova proizvodnja relativno jeftina. Velika Britanija, prema poslednjim informacijama, poseduje najmanje 30.000 tona ovog materijala u svojim rezervama.

Prema tvrdnjama naučnika, može da izazove dugoročne posledice po stanovništvo koje živi u blizini u kojoj je upotrebljen. Po zdravlje ljudi i životnu okolinu opasan je u proseku izmešu četiri i deset godina.

Pročitajte još:

Prvi put je upotrebljen tokom zalivskog rata 1991. godine kada su projektili sa osiromašenim uranijumom masovno upotrebljeni. Nakon nekoliko meseci, lokalno stanovništvo je počelo da oseća posledice. Zbog toga su humanitarne organizacije širom sveta pokrenule kampanje protiv ove municije koja je, kako navode, neselektivna, nehumana i izaziva posledice i kod pobednika i kod pobeđenih.

Konkretno, utvrđeno je da može izazvati oštećenje bubrega kod ljudi, kancerogena oboljenja i reproduktivne poremećaje.

Inače, kada je reč o međunarodnoj primeni ove toksične materije, jedan od najvećih „korisnika“ su Sjedinjene Države. Upravo ova moćna sila je sve do 2001. godine oštro demantovala da ga koristi u ratnim dejstvima, ali su te godine naučnici UN pronašli dokaze da osiromašeni uranijum negativno utiče na zdravlje.

BONUS VIDEO Sastanak Putin – Si Đinping

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare