0
U toku je sastanak francuskog i ruskog predsednika Emanuela Makrona i Vladimira Putina. Dvojica državnika razgovaraju o krizi na istoku Evrope. Delimo zabrinutost za bezbednosnu situaciju, poručio je Putin.
Vladimir Putin je na početku sastanka rekao Emanuelu Makronu da Rusija vidi napore francuskih vlasti da se nađe rešenje za bezbednosnu krizu u Evropi, kao i za ukrajinsko pitanje.
Delimo zabrinost za bezbednosnu situaciju, rekao je Putin na sastanku u Kremlju.
Makron je rekao da Ukrajini treba dati „koristan“ odgovor.
„Koristan odgovor je odgovor koji omogućava da se izbegne rat i da se uspostave poverenje, stabilnost i transparentnost“, rekao je Makron.
Uoči polaska za Moskvu, predsednik Francuske je u intervjuu Žurnal di dimanšu rekao da je uveren da osvajanje Ukrajine nije Putinov osnovni geopolitički cilj, već „on želi da uspostavi jasna pravila kohabitacije sa NATO-om i Evropskom unijom“.
Prema Makronovim rečima, Rusija ima pravo da zahteva pregovore o bezbednosnim garancijama.
Tenzije na istoku Evrope rastu već nedeljama. Vašington, Kijev i Alijansa ponavljaju kako Rusija gomila vojnike na granici, ali i u Belorusiji gde je u toku vojna vežba, i navode da je moguća invazija na Ukrajinu.
NATO razmatra dugoročnu vojnu poziciju u istočnoj Evropi
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da NATO razmatra dugoročnu vojnu poziciju u istočnoj Evropi kako bi ojačao svoju odbranu. Dodaje da konačna odluka o tome još nije doneta.
Očekuje se da će ministri odbrane NATO-a razgovarati o vojnom pojačanju na sledećem sastanku 16. i 17. februara.
Zapadne vlade su pozvale Moskvu da povuče trupe sa ukrajinskih granica, posebno ukoliko Rusija želi da vidi manje raspoređivanja snaga u istočnim državama, saveznicama NATO-a.
Američke procene su da je Rusija već rasporedila 70 odsto snaga i naoružanja potrebnih za invaziju i prognoziraju da bi u slučaju napada bilo čak 50.000 žrtava, a Kijev bi pao za svega nekoliko dana.
Rusija nije nikome pretnja, a priče o invaziji su neutemeljene, tvrdi portparol Kremlja Dmitri Peskov.
Moskva traži bezbednosne garancije – sprečavanje širenja NATO-a, odbijanje razmeštanja sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne infrastrukture Severnoatlantskog saveza u Evropi na stanje iz 1997. godine.
Pozitivan odgovor od NATO-a i Vašingtona Moskva nije dobila.
„Fundamentalna ruska zabrinutost je ignorisana. Nismo videli adekvatno razmatranje naša tri ključna zahteva“, rekao je ranije ruski predsednik.
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
