0
Tvrdnja epidemiologa i savetnika u SZO, profesora Johana Gisekea, da se 600.000 stanovnika glavnog grada Švedske zarazilo virusom korona (COVID-19) i da ga je 99 odsto njih već preležalo, a da toga nisu ni svesni, iznenadila je i šokirala svetsku javnost.
Srbin Dragan Romčević, mašinski inženjer iz Beograda, koji već više od tri decenije živi u Švedskoj, prenosi nam interesantno viđenje situacije u Stokholmu od strane profesora Johana Giseke.
Epidemiolog dr Giseke je savetnik u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a gostujući u jutarnjem programu javnog servisa u Švedskoj, izneo je interesantno viđenje trenutne situacije u ovoj zemlji. Naime, on je ubeđen da se 600.000 stanovnika glavnog grada Švedske do sada zarazilo virusom korona, a da 99 odsto njih nisu imali pojma o tome.
”Naravno jedan deo je oboleo, jedan deo je čak sa ozbiljnom zdravstvenom slikom, a jedan deo će preminuti! Gledano na ukupan broj zaraženih, radi se ipak o veoma malom broju!” kaže profesor Giseke.
Istovremeno, dok profesor iznosi ove tvrdnje, planira se povećanje broja testova u regionu Stokholmaa, sa dosadašnjih oko 5.000 nedeljno, preći će se na oko 5.000 testova dnevno.
”Testovi, koji se koriste za otkrivanje osoba koje su razvile antitela u organizmu, su veoma visokog kvaliteta i mogu se koristiti kako u zdravstvene tako i u naučnoistraživačke svrhe” objašnjava Klae Rut, iz laboratorije Karolinska univerziteta.
Ovi testovi treba da pokažu da li testirana osoba nosi virus trenutno ili je već imala virus i razvila antitela.
”Odlučujući faktor je testiranje zaposlenih u zdravstvu kako bi se izborili sa pandemijom. Krajnji cilj je naravno da se smanji rizik od širenja zaraze u Stokholmu, ali će rezulat testiranja pomoći da se lakše utvrdi kakva je trenutna situacija u ovom gradu” naglašava Irene Svenonius, koja je, kako nam prenosi Romčević, odgovorna za finansiranje zdravstva u regionu Stokholm.
Naime, naš sagovornik iz Švedske, iako nije stručnjak za zdravstvo, ima svoje mišljenje kao građanin i smatra da je strategija u Švedskoj, za suzbijanje širenja ovog virusa, pokazala da je struka bila u pravu kada je ukazala poverenje građanima i ponudila im aktivno učešće u zajedničkoj borbi.
Pročitajte još:
„Time se u potpunosti slažem sa onim što je doktor Jovan Antović, koji takođe živi u Švedskoj i radi na Karolinska institutu, rekao pre par dana. I ovde ima manjih problema, pre svega u odnosu građana na socijalno distanciranje, ali sve u svemu strategija je pokazala dobre rezultate. Naravno da je bilo kritike na izbor strategije, preko dvadeset eminentnih stručnjaka i naučnih radnika je pre par dana javno kritikovalo ”prvo lice” pandemije u Švedskoj, Andersa Tegnela, ali je on ostao pri svom stavu i čini se da sve više dobija na popularnosti“ kaže Romčević.
Navodi da je sigurno, da ima mnogo onih koji ne dele Tegnelov optimizam, pogotovo izvan granica Stokholma.
„Štaviše postoji raširen skepticizam, koji se ponekad graniči sa fobijom zvanom ”08-Stokholm”. Mnogi su poželeli da se grad potpuno stavi u izolaciju kako bi ostatak ove ogrome zemlje bio pošteđen, nešto poput onoga što je učinjeno u susednoj Finskoj, gde je glavni grad sa okolinom proveo nekoliko nedelja u karantinu“ opisuje nam Romčević, koji u Švedskoj živi još od kraja osamdesetih godina.
Komentarišući situaciju u Srbiji, izazvanu pandemijom koronavirusa, naglašava da je vrlo zabrinut.
„Jako mi je teško da komentarišem situaciju u Srbiji i mom rodnom Beogradu. U stalnom sam kontaktu sa starijom sestrom koja živi na Novom Beogradu u 32 kvadrata stana, potpuno izolovana jer ima preko 65 godina, bez mogućnosti da izađe napolje! Strašno sam zabrinut za nju. Teško je porediti Srbiju sa Švedskom. Teško je porediti strategije uopšte. Države u okruženju, Danska, Norveška i Finska su izabrale drugačije strategije od Švedske, iako su po svojoj strukturi i mentalitetu stanovništva veoma slične“ navodi Dragan.
U Srbiji je najveća greška, naglašava on, napravljena još u startu kada se građanima obratio vrh države sa naredbama, umesto struke sa preporukama, kao što je to bio slučaj ovde i u većini demokratskih zemalja u Evropi.
„Ponovo ću se složiti sa Jovanom (koga inače i lično poznajem) da se vlast prema penzionerima u Srbiji ponaša veoma nehumano. Smatram da su naši penzioneri najmanje isto toliko odgovorni kao i penzioneri ovde, i da bi mnogo lakše prihvatili sve preporuke struke. Ovako imam osećaj da ”policijski čas” mnoge asocira na neku neprijatnu prošlost“, revoltirano priča Dagan.
Naš sagovornik, međutim, isitiče da je činjenica da se u prirodi dešava mnogo toga pozitivnog kao reakcija na ovu izolovanost i prekid rada mnogih industrija širom sveta.
„Mlada aktivistkinja iz Švedske, sada već globalno poznata Greta Tunberg, očigledno je bila u pravu. Priroda je bila ugrožena. Da li će svet izaći pametniji nakon svega ovoga sada? Nisam siguran u to. Jedan deo sigurno hoće, ali ne i većina. Nisam dobar prognozer, ali za dve godine će gotovo sve biti po starom jer novac pokreće svet. I dalje će mnogi želeti da putuju na egzotične destinacije, kupuju nove proizvode, konzumiranje se nastavlja. Mnogi smatraju da je Švedska izabrala ovu strategiju baš zbog očuvanja sopstvene ekonomije. Možda i jeste. Nadam se da će se to uskoro pokazati“ zaključuje Romčević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
