0
Ruski napadi na ukrajinske gradove postaju sve intenzivniji, i to u trenutku kada milioni građana ove zemlje noći provode u totalnom mraku i bez grejanja. Najkritičnije je u gradovima koji se nalaze na južnoj liniji fronta, koji pored svega svedoče i o svakodnevnoj borbi zaraćenih stana. Tu sudbinu proživljavaju stanovnici Avdijevke, mesta u Donjecku, koji su već naučili da razlikuju zvukove ukrajinskih i ruskih granata.
Kako kažu, to im mnogo ne pomaže jer nema koristi od skrivanja. Komadi gelera mogu ih pronaći gde god da su, i probiti metalna vrata njihovih skloništa poput papira.
„U ratu ne stradaš slučajno. Slučajno preživiš“, kaže 71-godišnji meštanin Avdijevke za BBC.
On je bio prinuđen da se preseli u podrum pošto mu je stan uništen u požaru izazvanom granatiranjem. Sada se previše plaši da napusti sklonište.
„Ići u prodavnicu ili izneti đubre je čin hrabrosti, Nikad ne znaš da li će zapucati ili ne“, dodaje on.
Inače, rat koji je počeo u februaru nije bio velika novost za žitelje Avdijevke. Ovo mesto se nalazi na prvoj liniji fronta od 2014. godine kada je počeo sukob na istoku Ukrajine.
Nakon što je Rusija napala Ukrajinu prošlog februara, mnogi su predviđali da će grad brzo pasti. Ipak, još uvek ga kontrolišu ukrajinske snage. Zbog toga je Avdijevka na neki način postala simbol ruskog neuspeha u Donbasu.
Nemilosrdna bombardovanja su ga, međutim, pretvorila u grad duhova. Njegove užurbane ulice sa šarenim muralima oslikanim na zgradama sada su puste.
Vitalij Barabaš, načelnik vojne administracije Avdijevke, kaže da ruske snage nastavljaju sa pokušajima da opkole grad sa juga i severa.
„Oni ne mogu da izvrše direktan juriš jer su naši položaji ovde dobro utvrđeni, pa je njihova taktika jednostavna – sravniti sve sa zemljom, stalno bombardovanje artiljerijskim i višecevnim bacačima raketa“, rekao je Barabaš.
Uprkos svakodnevnim napadima, u Avdijevki je ostalo oko 2.000 ljudi. Mnogi od njih preživljavaju zahvaljujući humanitarnoj pomoći koju pružaju lokalne i međunarodne organizacije.
Većina ljudi sada nema više prihoda.
Pre rata, Oleksij Savkevič je organizovao umetničke festivale i omladinske događaje u Avdijevki. Sada dostavlja pakete sa hranom u ratnoj zoni, tenkom.
„Penzioneri ne mogu da podižu novac, a ljudi su ostali bez posla, pa se u velikoj meri oslanjaju na hranu koju im volonteri dostavljaju“, kaže Savkevič.
Međutim, sa padom temperature pojavio se novi neprijatelj – hladnoća. Nema gasa ni tekuće vode.
Da bi ostali u kontaktu sa spoljnim svetom, ljudi se ujutru okupljaju na jedinom mestu koje ima struju i mobilnu mrežu.
Lokalne vlasti postavile su objekat sa generatorom za punjenje mobilnih uređaja. Posetioci sede na stepenicama skorluju da bi saznali najnovije vesti. Na ulazu se nalazi sto prepun produžnih kablova i uređaja za punjenje. Tišinu probija piskanje primljenih poruka.
Skoro svi kažu da ne žele da napuste grad.
„Nisam spremna da ostanem u kampovima i da se selim s mesta na mesto kao beskućnici. I ne mogu da priuštim da iznajmim stan“, kaže jedna žena.
Drugi muškarac objašnjava da ne odlazi zbog svoje bake koja ne želi da ode.
Lokalne vlasti, međutim, pozivaju ljude da se što pre evakuišu. Upozoravaju da mnogi stanovnici neće preživeti predstojeću zimu.
Pročitajte još:
0
1
1
„Mi im kažemo da nećemo moći da obezbedimo hranu, nećemo moći da evakuišemo ljude čak i ako neko odluči da ode jer putevi neće biti očišćeni od snega. Mi govorimo ljudima – da li razumete da čak i ako ne umrete od gladi, onda možete jednostavno da se smrznete“, kaže Barabaš.
Da se ne sprema ništa lepo potvrđuju i zvukovi eksplozije i pucnjave koji podsećaju sve da zima u Avdijevki krije mnoge opasnosti.
BONUS VIDEO Ratom istraumirana deca Kijeva