"Luník IX" je siromašna romska četvrt na periferiji drugog po veličini slovačkog grada, Košica. Većina ljudi u toj četvrti ne planira da glasa na predstojećim evropskim izborima. Jozef Fratel je jedan od njih. Taj nezaposleni 47-godišnjak živi u stanu s devojkom i sinom. Imaju struje, ali ne i tekuće vode. Poslednji put je glasao pre 20 godina. Kaže da za njega to nema baš nikakvog smisla jer Evropska unija nije promenila apsolutno ništa u njegovom životu. Ovaj daleki kutak Slovačke, 90 minuta vožnje od ukrajinske granice, u jednoj od najsiromašnijih regija EU, jako je daleko od briselske politike.
Stanovnici Lunika se bore s velikom nezaposlenošću. Lokalne vlasti kažu da više od polovine radno sposobnog stanovništva nema posao, a stambeni uslovi su jako teški. Mnogi žive u oronulim i pretrpanim stanovima. U proseku u jednom stanu živi desetak ljudi, piše Politiko, prenosi Jutarnji list.
U Slovačkoj evropski izbori privlače znatno manje ljudi na birališta nego nacionalni izbori, ali ta zemlja je po odazivu na svim izborima za Evropski parlament najgora. Samo 137 od 4.419 registrovanih birača u „Luniku IX“ učestvovalo je na izborima za Evropski parlament 2019, što je odaziv od samo 3,1 odsto. To naselje je smešteno ispod velikog otvorenog odlagališta otpada, a od ostatka grada odvojeno je autoputem.
Većina meštana ne poseduje automobile, a da bi došli do centra grada moraju da idu posebnim autobusom koji je odvojen od ostatka gradskog javnog prevoza. Hrpe smeća nalazi se ispred stambenih blokova i proteže se gotovo do prvog sprata, a nakon izbora gradonačelnika iz romske zajednice, konačno su uklonjene i tamo je napravljeno igralište.
Stanovnici kažu da se sada osećaju sigurnije zbog postavljanja javne rasvete i nadzornih kamera. Donedavno ni taksiji nisu tamo vozili. U svakom slučaju, Brisel im se čini kao neki drugi svemir. Maria Horvatova (47) živi u trosobnom stanu sa šestoro dece i još četvoro odraslih. Imaju struju, ali sijalica je prestala da im radi pa su sada u mraku. Ona ne zna ništa o EU, ali kaže da glasa.
Nebriga slovačkih političara prema romskoj zajednici, koja čini gotovo 10 odsto nacionalnog stanovništva, mnoge je razočarala. Članovi romske zajednice žive u odvojenim četvrtima daleko od urbanih središta, idu u različite škole i suočavaju se s ogromnim stopama nezaposlenosti, mnogo većim nego u opštoj populaciji.
Evropska komisija je prošlog aprila tužila slovačke vlasti jer nisu rešile pitanje segregacije u obrazovanju. Naime, 65 odsto romskih učenika u starosti između šest i 15 godina pohađa škole u kojima su svi ili većina učenika Romi. Trpe diskriminaciju u svim sferama života.
„Svaka vlada je ista, rasizam postoji svuda“, kaže Horvatova.
Čak 87 odsto romske populacije u Slovačkoj živi ispod granice siromaštva – što je stopa gotovo sedam puta veća nego u široj populaciji, prema podacima istraživanja EU-a iz 2016.
Horvatova se s 15 godina doselila u „Lunik IX“. Tada tamo nisu živeli samo Romi, ali nakon odluke opštinskog saveta Košice 1995, belci su se preselili u centar grada, a Romi koji su živeli u gradu, kao i oni koji nisu plaćali stanarinu i smatrali su se socijalno nepodobnim, morali su da se presele u „Lunik IX“. Danas je 99 odsto stanovništva „Lunika“ romsko, uključujući i gradonačelnika Marsela Šanu.
„Ne volim to da zovem getom, ali to je ova rezolucija učinila“, rekao je Šana. Odaziv na svim izborima tamo je prilično nizak, osim na lokalnim opštinskim izborima, gde meštani biraju svog gradonačelnika, što je važno jer je ta opština samoupravna.
Mnogi su se iz Lunika preselili i u inostranstvo, što dodatno smanjuje odaziv na izborima. Ali Šana ističe da bi promene u EU ipak mogle da budu važne i za njih. Ali, dodaje, ljudi očekuju trenutnu promenu. Poslanik Polak, evroparlamentarac koji će se kandidovati za reizbor u junu, kaže da bi trebalo privući više EU novca za „Lunik“ kako bi došlo do poboljšanja situacije za tamošnje stanovništvo.
Gradonačelnik Šana kaže da je uspeo da dobije odobrenje EU sredstava za neke projekte, ali suočio se s administrativnim preprekama.
Pročitajte još...
Tokom pandemije koronavirusa, „Lunik IX“ osigurao je 2,4 miliona evra iz Brisela za gradnju 48 ustanova u sklopu projekta privremenog smeštaja. Ali, opština je morala da sufinansira projekat. Troškovi izgradnje su porasli tokom pandemije pa to više nije bilo moguće i ugovor je otkazan.
Većina kandidata na izborima ne posećuje romska naselja, a tokom kampanje pitanja Roma se spominju uglavnom na negativan način. Oni političari koji su i pokazivali interes za pitanja Roma na kraju su prekršili svoja obećanja.
„Kada dođu izbori, žele romske glasove. Ali kad dođu tamo, zaborave na manjine“, kaže građevinski radnik Matuš Pohlok. Neki ipak žale za prošlošću.
„Komunizam je bio bolji jer smo imali posao. U demokratiji možemo da izrazimo vlastita mišljenja pre nego ih potisnu“, kaže za Politiko meštanin „Lunika“ Julius Gazi (53).
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare