0
Izvan Zaporožja postoji nekoliko dubokih rovova okruženih vrećama peska, ali život u gradu teče iznenađujuće normalno obzirom na rat koji se vodi u ostatku zemlju. Kao jedini grad na istoku koji je i dalje pod ukrajinskom kontrolom, Zaporožje je postalo odredište za stotine hiljada ljudi koji su pobegli od ruske okupacije. Ali sa 70 odsto šireg regiona Zaporožja koje je pod ruskom kontrolom postoje strahovi da će ruske snage pokušati da zauzmu i ovaj grad.
Ukrajinska pojačanja se kreću ka gradu i aktivne borbe su već počele. Ukrajinski vojnici su rekli za Gardijan da su se nedavno povukli iz jednog grada u regionu Zaporožja. Sela i gradovi na oko sat vožnje od grada koje su novinari posetili pre tri nedelje više nisu bezbedni, saopštila je regionalna vojna uprava.
„Vidite i sami da su ljudi napolju, idu na posao – grad je spreman, ali do toga neće doći“, rekao je Ivan Arijefjev, sekretar za štampu regionalne vojne administracije Zaporožja, na jednom od niza ratnih obuka koje se nude. Polaznici od kojih se potom očekuje da obuče širu zajednicu naučili su kako da napune pištolj, pruže prvu pomoć i obave osnovnu medicinsku procenu.
Uprkos blizini ruskih trupa, rekao je Arijefjev, regionalna vojna komanda je bila uverena da može da drži ruske snage na odstojanju, prenosi Gardijan.
Fortress Zaporizhzhia prepares to fight as war closes in https://t.co/Kf05mVSIS4
— The Guardian (@guardian) April 25, 2022
„Niko se ne evakuiše iz samog grada, samo evakuisani sa juga odlaze na druga mesta“, rekao je on.
U novoiskopanom lavirnitu rovova izvan Zaporožja, Gardijan je čuo granate za koje su vojnici rekli da su padale oko 3 do 5 km dalje. Grupa vojnika koja je kopala rovove izjavila je da se nadaju da ove linije odbrane nikada neće biti upotrebljene i da će ukrajinski vojnici izdržati napade.
Vojnici koji nisu bili na frontu rekli su da imaju delić medicinske i zaštitne opreme koja im je potrebna. Za ceo vod imaju samo šest podveza, neophodnu pomoć koja sprečava gubitak krvi. Na pitanje da li misle da će Rusi uskoro napredovati, samo su rekli da će se boriti.
„Samo nam treba oružje od naših zapadnih drugova i uradićemo to. Rusi imaju previše stare sovjetske opreme“, rekao je komandir voda.
„Ako niste primetili, stigli su do Harkova, Kijeva, opkolili Sumi i Černigov – četiri ogromna regiona i samo smo ih izbacili. Smatrali su ih moćnom vojskom, a mi smo se po*išali po njma“, dodao je.
Prethodnog dana došlo je do dvostrukog raketnog udara ruskih snaga. Grad je slabo gađan u poređenju sa drugim gradovima na istoku poput Harkova i mesta u Donbasu. Neki od osam ljudi ranijenih u raketnom napadu hitno su prebačeni u vojnu bolnicu Zaporožje, gde povremenu primaju civile i vojnike.
Prema rečima vojnog sekratara za štampu bolnice, Nikite, bivšeg IT menadžera koji se pridružio nekolko dana nakon početka invazije, nijedan od ruskih raketnih udara nije pogodio njihove mete, već su ih uhvatili protivvadužni sistemi, smanjujući njihov uticaj.
„Da su pogodili kako je nameravano, videli bismo mnogo, mnogo više ranjenih“, rekao je Nikita.
Glavni hirurg u bolnici je rekao da se nose sa ranjenicima, ali da rade 24 sata dnevno. Rekao je da je od početka rata bio kući samo dva puta i da je skoro uvek odmah bio pozvan da se vrati nazad.
Uprkos relativnoj sigurnosti koju pruža odbrana grada, neki od onih koji su stigli iz oblasti pod ruskom okupacijom, žele da se vrate kući. Gardijan je sreo ženu na parkingu koji se koristi za primanje konvoja sa teritorije koju je okupirala Rusija. Irina je bila deo grupe od oko 400 ljudi koji su želeli da se vrate u Berdjansk, grad koji su početkom marta zauzele ruske trupe.
„Mi smo Ukrajinci, želimo da budemo deo Ukrajine, ali morate da razumete da je moja majka prikovana za krevet i da skoro nema insulina“, rekla je Irina.
„Ovde sam došla prošle nedelje da kupim pampers i lekove za nju jer u Berdjansku nema ničega“, dodala je ona.
Ali ukrajinske vlasti su saopštile da ne mogu da dozvole grupi da napusti Zaporožje zbog žestokih borbi na putevima. Irina je pozvala svog muža Vitalija koji je ostao u Berdjansku. Preko telefona je rekao da je Irininoj majci ostalo još nekoliko dana života.
Šest dana zaredom stanovnici Berdjanska, koji su se udružili u nadi da će im to učiniti prolaz bezbednijim, dolazi su na parking iz privremenog smeštaja koji je ponuđen evakuisanima i čekali su dozvolu za odlazak.
Vozači minibusa i autobusa su i sami iz Berdjanska i pomogli su u evakuaciji ljudi odatle i iz susednih gradova, uključujući i Marijupolj. I oni su željni da odu jer planiraju da pokuše još evakuisanih na drugom kraju.
„Nije me briga da li je opasno, samo nas pustite“, rekla je Irina predstavniku ukrajinske vojske, koji je bio okružen drugim ženama, od kojih je nekoliko reklo da se vraćaju da se brinu o rođacima koji su teško bolesni i vezani za krevet. Vojni predstavnik je rekao ženama da ne može da rizikuje da ih pusti da putuju zbog granatiranja puteva.
PROČITAJTE JOŠ:
Porodica sa malom decom u blizini grada Volnovahe, grada u Donjeckoj oblasti kojoi je takođe pod ruskom okupacijom, rekla je da su se ukrcali u konvoj ka Berdjansku i da planiraju da da odatle pronađu drugi prevoz da ih odveze kući, koja je udaljena 150 kilometara.
„Nestalo nam je novca. Naravno da ne želimo da živimo pod okupacijom, ali ne možemo više da spavamo u skloništu“, rekao je Vlad, držeći trogodišnjeg sina u naručju. Rekao je da su u Zaporožju nedelju dana.
„Iznajmljivanje stana koštalo bi nas osam funti po noći, to nije realno“, rekao je on.
„Volonteri su bili super, ali ovde nema posla. Barem tamo imamo imali deo i bićemo sa roditeljima“, dodao je on.
BONUS VIDEO: Snimak čeličane iz Marijupolja iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
