1
Veći deo 2020. godine turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koristio je spoljnopolitička dešavanja kako bi skrenuo pažnju sa ekonomske krize u zemlji i svog brutalnog obračuna sa neistomišljenicima. Njegovi agresivni ispadi kada je reč o Libiji, Nagorno-Karabahu, istočnom Mediteranu i Francuskoj zasenili su političke promene koje su se dogodile kada je njegova Partija pravde i razvoja (AKP) izgubila na lokalnim izborima u većim gradovima, što je izazvalo žestok obračun predsednika sa protivnicima.
Svestan da mu se autoritet drma i da više ni javnost ni investitori ne veruju u njegova obećanja o „novoj ekonomskoj eri“ Turske, Erdogan – koji je inače poznat po surovim obračunima sa opozicijom, ove godine je naročito bio inspirisan da pokaže svima kako može da bude još veći despot.
Bez presude godinama u zatvoru
Turski aktivista Osman Kavala, koji je već tri godine u zatvoru, nije osuđen ni za kakvo kriminalno delo ali ga je Erdogan posle propalog državnog udara 2016, označio kao pretnju.
Kavala je optužen za pokušaj ukidanja ustavnog poretka i špijunažu, a njegov advokat tvrdi da “nema dokaza” da je ovaj biznismen i filantrop počinio bilo kakav zločin. Kavala, koji se nalazi u strogo obezbeđenom zatvoru Silivri, na obodu Istanbula, postao je simbol onoga što stručnjaci karakterišu kao “slom civilnog društva”.
Erdogan is holding my friend Osman Kavala in jail now for 1144 days.
We will never forget those politicians, judges, prosecutors and ‘journalists’ who are responsible for this great injustice. #FreeOsmanKavala https://t.co/qCohlCeILl
— Kati Piri (@KatiPiri) December 18, 2020
Obračun sa lekarima „teroristima“
Svoj obračun sa „teroristima“, Erdogan je intenzivirao jesenas kada su turske vlasti izdale poternice za 101 osobom, uključujući advokate i lekare, a sve kao kao deo, kako su nazvali, istrage povezane s terorizmom.
Navodno su lekari i advokati povezani sa Kongresom demokratskog društva koji je deo zabranjene militantne grupe Kurdistanske radničke partije (PKK).
Državno tužilaštvo u Ankari naložilo je u septembru pritvor za 60 osoba, uključujući 48 advokata i ostale iz pravnog sektora, za koje se sumnja da su delovali kao podrška mreži muslimanskog sveštenika sa sedištem u SAD Fethulaha Gulena. To je izazvalo kritike turskih i međunarodnih advokatskih grupa.
Pročitajte još:
Doživotna robija
Ubrzo potom, turski sud osudio je neke od 500 osumnjičenih na doživotni zatvor zbog pokušaja državnog udara 2016. godine.
Islamski verski vođa Fetulah Gulen proglašen je nalogodavcem puča protiv Erdogana, a njegov pokret je Ankara proglasila terorističkom grupom, iako oni to odlučno demantuju. Ukupno 250 osoba je stradalo a više od 2000 povređeno u pokušaju puča u Akinci vazduhoplovnoj bazi blizu Ankare, koji se smatra prekretnicom u Erdoganovoj vladavini i turskoj savremenoj politici.Na
suđenju, koje je počelo u avgustu 2017. godine, se našlo 475 pilota i drugih osumnjičenih optuženih za ubistvo, pokušaj kršenja ustavnog poretka i pokušaj ubistva Erdogana. Tužioci ih optužuju da su u bazi osmislili puč i da su naredili vojnim avionima da bombarduju državne zgrade. Zgrada parlamenta pogođena je tri puta, kao i put u blizini predsedničke palate, sedište specijalnih snaga i policije Ankare.
U trenutku puča, Erdogan je bio na odmoru na jugu Turske.
U pritvor umesto na plažu
Kada već pominjemo odmor, nemački zubar Kristijan B. završio je u pritvoru jer je, navodno, vređao Erdogana. Nesrećni zubar iz Vupertala Kristijan B. (63) početkom novembra sleteo je na aerodrom u Antaliji u nameri da provede par dana na turskom sundu i posvađao se sa jednom ženom. O toku svađe postoje dve verzije.
Nemac kaže da je, čekajući prtljag kod pokretne trake, samo upozorio ženu da drži odstojanje preporučeno u doba korone. I da je ona potom otišla po policiju. Turkinja tvrdi da je Kristijan B. glasno psovao i nju, i Turke kao naciju, i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Optužba za vređanje predsednika može biti opasna. Prepune su zatvorske ćelije ljudi koji su navodno vređali turskog predsednika. Mnogi od njih su uhapšeni i osuđeni iz političkih razloga. Član 299 krivičnog zakonika predviđa zatvorsku kaznu od jedne do četiri godine za vređanje šefa države.
Samo prošle godine je u 36.000 slučajeva povedena istraga zbog „vređanja predsednika“, od toga je trećina došla do suda. Oko 4.000 ljudi osuđeno je na novčane ili zatvorske kazne.
„Širila propagandu u korist terorističke organizacije“
Bivša poslanica prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP) Lejla Guven osuđena je nedavno na 22 godine i tri meseca zatvora po optužbama za terorizam. Sud u Dijarbakiru presudio je da je 56-godišnja Given “širila propagandu u korist terorističke organizacije”.
Ona je osuđena i kao pripadnica terorističke organizacije. Lejli Given, koja je u zatvoru od januara 2018. godine, u junu je oduzet poslanički mandat.
Kurdski lider ili terorista?
Krajem decembra, Savet Evrope zatražio oslobađanje prokurdskog lidera Selahatina Demirtaša, dan nakon što je Evropski sud za ljudska prava osudio vlasti u Ankari zbog ovog slučaja.
Bivši poslanik i nekadašnji kopredsedavajući prokurdske Demokratske partije naroda Selahatin Demirtaš u zatvoru je od novembra 2016. godine, nakon neuspelog puča protiv predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Ankara optužuje Demirtaša za “terorizam” i preti mu kazna od 142 godine zatvora.
Erdogan je optužio Evropski sud za ljudska prava da „brani teroristu“ presudom kojom je Turskoj naloženo da odmah pusti iz zatvora prokurdskog lidera Selahatina Demirtaša.
Erdogan je rekao da je Evropski sud za ljudska prava presudio na “neuobičajen” način jer Demirtaš i njegovi advokati još nisu iscrpeli sva pravna sredstva u Turskoj što je uslov za obraćanje nadnacionalnom, Evropskom sudu.
“Ovi koraci su politički motivisan”, smatra je Erdogan, i da je sud primenio “dvostruke standarde”. Turski predsednik je, u razgovoru s poslanicima svoje vladajuće stranke, zatvorenog političara Demirtaša nazvao “teroristom koji je odgovoran za desetine smrti tokom nasilnih protesta pre pet godina”. Erdogan je optužio Demirtaša za veze sa zabranjenim kurdskim pobunjenicima, borcima za nezavisnost od Turske.
Iz sveta i regiona čitajte:
27 godina zatvora za novinara
Istog dana kada je izbila gungula oko Demirtaša, turski sud osudio je poznatog opozicionog novinara Džana Dindara, koji živi u izgnanstvu u Nemačkoj, na više od 27 godina zatvora, zbog pomaganja terorističkoj grupi i špijunaži.
Sud u Istanbulu proglasio je Dindara, bivšeg glavnog urednika opozicionog dnevnika Džumhurijet, krivim zbog objavlijvanja istraživanja u kome se navodi da turske tajne službe isporučuju oružje islamističkim grupama u Siriji.
My lawyers declared today that they won’t be attending the verdict day of the “MIT Trucks case” tomorrow:
“We understand that the political will sees Dündar as a ‘civil dead’.”@heutejournal@zeitonline@derspiegel@dwnews@kulturforumtrd@ReporterOG@PEN_Deutschland@faznet@SZ pic.twitter.com/F8xlVuHcuw— Can Dündar (@candundaradasi) December 22, 2020
Sud je u obrazoženju presude naveo danas da je Dindar osudjen na 18 godina i šest meseci zatvora zbog objave poverljivih informacija i špijunaže povezane sa objavom istrage o oružju datom islamističkim oružanim grupama u Siriji i na osam godina i devet meseci zatvora zbog “pomaganja terorističkoj organizaciji”, u ovom slučaju mreži propovednika Fetulaha Gulena.
Ankara smatra da je Gulen, koji živi u izgnanstvu u Nemačkoj, organizovao porpali puč protiv predsednika Erdogana u julu 2016.
Dindar je u maju 2016. osuđen u prvostepenom sudu na pet godina i šest meseci zatvora zbog otkrivanja državnih tajni, u slučaju koji je izazvao bes predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Tu presudu je 2018. poništio viši sud koji je naložio novo suđenje Dindaru prema optužbama za špijunažu što nosi težu kaznu. Dindar se sklonio u Nemačku 2016. godine posle svoje prve presude.
Kraj jedne opozicione televizije
Da bi bio siguran da se vesti o njegovim obračunima neće čuti mnogo daleko, Erdogan je zatvorio privatnu televiziju koja je zastupala prokurdske, opozicione stavove.
TV Olaj, u većinskom vlasništvu biznismena i nekadašnjeg ministra Džavita Džaglara, počela je emitovanje 30. novembra a okončala ga 25. decembra. Zatvaranje je objavljeno u direktnom prenosu. Džaglar je rekao da je odlučio da povuče svoj kapital zbog uređivačke politike previše bliske prokurdskoj opoziciji, ali ga je glavni urednik optužio da je to učinio zbog pritiska vlasti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
