0
Trovanje bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka, misteriozna smrt u zatvoru opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, naizgled bez ikakve sličnosti sem činjenice da su obojica bili kritičari ruskog "cara" Vladimira Putina. Tokom više od dve decenije na vrhu Kremlja, brojni Putinovi protivnici su doživeli nesrećnu sudbinu - završili su u zatvoru, ubijeni na ulici ili su popili otrovni čaj. Ko su ljudi koji su se usudili da kažu reč dve protiv Putina i gde su oni sada?
Rođen u selu zapadno od Moskve, Navaljni je postao možda najistaknutiji kritičar ruskog predsednika. Njegov politički aktivizam, uključujući opsežne istrage o korupciji i kandidovanje za gradonačelnika Moskve, donelo mu je slavu i mnogi su verovali je on ozbiljna pretnja Putinu.
Bilo je to u avgustu 2020. kada je njegova borba protiv ruskog predsednika dospela na naslovne strane svetskih medija. Navaljni se teško razboleo na letu iz Sibira za Moskvu. Pao je u komu i prebačen u Berlin. Njegov tim je optužio Kremlj da ga je otrovao, što je Kremlj oštro odbacio, piše Skaj njuz.
Nemački lekari su potvrdili da je Navaljni bio otrovan novičokom – nervnim agensom iz sovjetskog doba. Oporavak je trajao mesecima. Uprkos opasnosti, Navaljni je odlučio da se vrati u Rusiju gde je kasnije uhapšen, osuđen po optužbama za koje kaže da su politički motivisane i poslat u rusku kaznenu koloniju. Umro je u zatvoru.
Opozicioni političar Boris Nadeždin izjavio je da će se kandidovati protiv Putina na predsedničkim izborima 2024.
Uprkos sumnjama da bi 60-godišnjak mogao da predstavlja ozbiljan izazov za sadašnjeg lidera, Nadeždin je rekao da je prikupio više od 200.000 potpisa iz cele Rusije.
Iznenadio je neke analitičare svojom oštrom kritikom onoga što Kremlj naziva svojom „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini, nazivajući rat „fatalnom greškom“ i obećavajući da će pokušati da ga okonča pregovorima.
On je 8. februara rekao da mu je zabranjeno da se kandiduje na izborima i da je Centralna izborna komisija saopštila da je pronašla nedostatke u potpisima koje je prikupila njegova kampanja. Obećao je da će se žaliti ruskom vrhovnom sudu, rekavši da je učešće na predsedničkim izborima 2024. najvažnija politička odluka u njegovom životu i da ne odustaje od svojih namera. Rekao je da se ne plaši da progovori „jer ima dug živoT“ i da se nekoliko puta suočio sa smrću.
Uzdizanje Jevgenija Prigožina od prodavca hot-doga do šefa paravojske Vagner, koja je pokušala da izvrši državni udar na Moskvu bila je izuzetna. Njegovi plaćenici su bili poznati kako po svojoj brutalnosti u Ukrajini, tako i po uticaju u Africi.
Prigožin je postajao sve hrabriji u svojoj kritici ruske vojske i njenog vojnog vrha.
Kada su Prigožinove snage počele marš na Moskvu iz južnog grada Rostova činilo se da je to bio najveći izazov za Putina, ali pokušaj puča je propao na pola puta do prestonice.
U avgustu 2023. Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći severno od Moskve, što je izazvalo sumnju u umešanost Kremlja.
Kremlj je negirao bilo kakvu upletenost u Prigožinovo ubistvo, nazivajući optužbe o Putinovoj umešanosti „apsolutnim lažima“.
Novinarka Ana Politkovska, ubijena je u predvorju svoje zgrade, 7. oktobra 2006, na Putinov rođenan. Bavila se ljudskim pravima i korupcijom.
Njeno ubistvo dovelo je do tvrdnji da Putin nije učinio dovoljno da zaštiti medije. On je ubistvo opisao kao „odvratno po svojoj okrutnosti“ i prokomentarisao da je njena smrt izazvala više problema za Kremlj nego njen rad.
Bivši zamenik premijera Rusije pod predsednikom Borisom Jeljcinom, Boris Nemcov bio je žestoki kritičar Putina i istaknuti opozicioni lider.
Radio je na izveštaju koji ispituje ulogu Rusije u sukobu u Ukrajini 2015. Međutim, ubijen je u 55. godini. Njemcov je ubijen na mostu nedaleko od Kremlja dok se vraćao kući sa svojom devojkom.
Petorica muškaraca proglašena su krivima za organizovanje i izvršenje naručenog ubistva. Zaur Dadajev, oficir čečenskog lidera i Putinovog saveznika Ramzana Kadirova, proglašen je krivim za zločin.
Kremlj je negirao umešanost u ubistvo.
Bivši agent ruske službe bezbednosti FSB, Aleksandar Litvinjenko pobegao je iz Rusije i na kraju dobio britansko državljanstvo.
Optužio je Putina za korupciju, a takođe ga je okrivio za zloglasne bombaške napade na stanove u Moskvi koje je Putin, tadašnji premijer, iskoristio kao razlog za početak Drugog čečenskog rata 1999.
Litvinjenko je umro u novembru 2006, nekoliko nedelja nakon što je popio čaj u kojem je bio radioaktivan element – polonijumom-210. Otrov je ispio tokom sastanka sa dvojicom ruskih špijuna u londonskom hotelu „Milenijum“, a veruje se da je ubistvo potpisao sam Putin. Rusija je poricala bilo kakvu umešanost.
Smatran jednim od najvećih šahista svih vremena, Gari Kasparov živi u egzilu u Njujorku od 2013. godine. Bivši svetski šampion postao je strastveni borac protiv Putinove vladavine i učestvovao je u nekim od masovnih opozicionih uličnih protesta koje je organizovao Aleksej Navaljni.
Rekao je kako se plaši da bi bio uhapšen ukoliko bi se vratio u Rusiju
Predsednik upravnog odbora drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte Lukoil, Ravil Maganov, otvoreno je kritikovao rat u Ukrajini.
U saopštenju iz marta 2022. godine, odbor je pozvao na „hitno okončanje oružanog sukoba“ i izrazio „iskreno saosećanje za sve žrtve“.
U septembru iste godine, 67-godišnji Maganov je preminuo nakon što je očigledno pao sa prozora na šestom spratu Kliničkog centra u Moskvi.
Istraživački novinar Pol Klebnikov, Amerikanac ruskog porekla, ubijen je ispred svoje kancelarije u pucnjavi iz auta u Moskvi 2004. godine.
Bio je urednik Forbsa u Rusiji i pisao o korupciji.
Natalija Estemirova bila je nagrađivana aktivistkinja za ljudska prava koja je prikupljala dokaze o zlostavljanjima u Čečeniji od početka drugog rata u Čečeniji, 1999. godine.
Kidnapovana je u blizini svoje kuće 15. jula 2009. u glavnom gradu Čečenije Grozni. Nekoliko sati kasnije njeno telo je pronađeno u šumi. Imala je rane od metaka u glavu i grudima.
Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je odbacio tvrdnje da je za zločin odgovoran čečenski lider Ramzan Kadirov.
Bivši ruski političar Denis Voronenkov bio je otvoreni kritičar Putina. Prethodno član komunističke frakcije u Donjem domu ruskog parlamenta, Voronenkov je pobegao u Ukrajinu 2016, kada je dobio ukrajinsko državljanstvo.
Ubijen je u Kijevu u martu 2017.
Tadašnji ukrajinski predsednik Petro Porošenko opisao je njegovo ubistvo kao „ruski teroristički čin“ – optužba koju je Kremlj odbacio.
Bivši milijarder Boris Berezovski živeo je u egzilu u Britaniji od 2000. godine kada je pronađen mrtav 2013. godine. Svoje bogatstvo stekao je u Rusiji 1990-ih tokom masovne rasprodaje državne imovine nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Džejms Niksi, šef ruskog programa Četam hausa, opisao ga je kao „najžešćeg anti-Putina među oligarsima“.
Bivši pukovnik ruske vojne obaveštajne službe pre nego što je otišao 1999. godine, Sergej Skripal je nastavio da radi u ministarstvu spoljnih poslova zemlje do 2003. godine.
Godinu dana kasnije uhapšen je u Moskvi i priznao je da ga je regrutovala britanska obaveštajna služba 1995. godine.
Rekao je da je britanskoj obaveštajnoj službi dao informacije o ruskim agentima u Evropi u zamenu za oko 100.000 dolara.
Pročitajte još...
0
4
0
Skirpal je 2018. godine zajedno sa ćerkom otrovan nervnim agensom novičok, ali oboje su preživeli. Kremlj je negirao da je Rusija na bilo koji način umešana u trovanje.
Liberalni ruski političar Sergej Jušenkov ubijen je iz vatrenog oružja u predgrađu Moskve 2003. godine. Učestvovao je u osnivanju Liberalne ruske partije, koja je postigla punu registraciju samo nekoliko sati pre nego što je ubijen.
Jušenkov je javno govorio protiv Putina i rata u Čečeniji.