0
Zemljotres je jačine 6,8 po Rihteru izazvao je velika razaranja u Maroku, gde broj mrtvih i povređenih i dalje raste, nakon što su spasilačke ekipe iskopale žive i mrtve ljude u selima koja su pretvorena u ruševine. Broj poginulih u zemljotresu porastao je na 2.901, dok se broj povređenih više nego udvostručio na 5.530, objavila je marokanska državna televizija. Ovako stravičan zemljotres nije mogao da se predvidi, a evo koja područja su još podložna razornim potresima poput ovog koji je pogodio Maroko.
Radnici za sprovođenje zakona i humanitarci stigli su u region južno od grada Marakeša koji je u petak uveče bio najteže pogođen zemljotresom jačine 6,8 stepeni Rihterove skale, zajedno sa nekoliko naknadnih potresa.
Stanovnicima u većini mesta obezbeđena je hrana i voda, a većina džinovskih stena koje su blokirale strme planinske puteve je očišćena. Ali i dalje postoji zabrinutost oko skloništa, posebno zbog prognoza koje predviđaju kišu ove nedelje.
Zemljina površina se sastoji od nekoliko tektonskih ploča, velikih segmenata spoljašnjeg sloja planete, koje se kreću jedna naspram druge. Ovaj pokret je odgovoran za različite geološke pojave, kao što su zemljotresi, vulkani i formiranje planina i okeanskih basena.
Tektonska aktivnost u Maroku prvenstveno uključuje konvergenciju Evroazijske i Nubijske (Afričke) ploče. Evroazijska ploča koja se gura prema Nubijskoj ploči je ono što je dovelo do formiranja planine Atlas, koja prolazi kroz Maroko, Alžir i Tunis. Planine su mesto gde je bio epicentar ovog nedavnog zemljotresa, prenosi AP.
Trenutno, sudari između ploča uzrokuju skraćivanje planine Atlas, objašnjavajući seizmičnost područja. To znamo zbog podataka GPS merenja, koji pokazuju da se svake godine približavaju jedan drugom oko jedan milimetar.
Ovo skraćivanje i kompresija izaziva ono što je poznato kao ogromno trenje između ploča. Ovi rasedi su verovatni uzrok ovog zemljotresa. Naučnici smatraju da su ovi rasedi bili aktivni već duže vreme, nekoliko miliona godina unazad.
Pored toga, kako su istakli različiti istraživači, planine Visokog Atlasa imaju jedinstvenu geološku karakteristiku gde je najudaljeniji i tvrdi sloj Zemlje, nazvan litosfera, tanji nego obično, u kombinaciji sa neobičnim porastom plašta. Sve ove karakteristike mogle su da utiču na pojavu ovog zemljotresa velike magnitude.
Zemljotresi se dešavaju duž ivica tektonskih ploča i rasednih linija. Na našoj planeti postoje tri velike zone koje su najpodložnije zemljotresima. Pacifički vatreni prsten je pojas koji beleži 81 dosto najvećih zemljotresa na svetu.
Sedamnaest odsto zemljotresa u svetu dešava se u pojasu Alpida. Srednjoatlantski greben je takođe veoma ranjiv na zemljotrese, prenosi World Atlas.
Zemljotresi mogu da pogode bilo koju lokaciju na Zemlji i u bilo kom trenutku. Međutim, neki delovi Zemlje su skloniji zemljotresima od drugih.
Zemljotresi su uobičajeni na mestima na Zemlji gde se okeanske ili kontinentalne ploče susreću ili na ivicama okeanske i kontinentalne ploče. Ne ulazeći u teške geološke termine, jednostavno rečeno, najudaljeniji sloj naše planete ili Zemljina kora sastoji se od nekoliko delova ploča koje su međusobno povezane.
Ove ploče mogu formirati dno okeana ili površinu kopna. Ploče su podložne pokretima koji se pokreću u sloju plašta Zemlje ispod Zemljine kore. Takvi pokreti mogu dovesti do toga da ploča klizi preko druge ili da se udalje jedna od druge, a zatim da se udare velikom silom. Takva kretanja Zemljine kore dovode do zemljotresa.
Pacifički vatreni prsten je pojas koji beleži 81 odsto najvećih zemljotresa na svetu. Pojas se proteže od Čilea na sever duž pacifičke obale Južne Amerike, Centralne Amerike do Meksika u Severnoj Americi. Pojas se dalje proteže na zapadnu obalu SAD do južnih delova Aljaske i dalje obuhvata Aleutska ostrva u Tihom okeanu.
Japan, Filipinski arhipelag, Nova Gvineja, ostrva jugozapadnog Pacifika i Novi Zeland takođe su deo ovog pojasa zemljotresa. Prisustvo mladih, rastućih planina i vulkana, dubokih okeanskih rovova, ivica tektonskih ploča i drugih tektonski aktivnih struktura čini Pacifički vatreni prsten tako veoma sklonim zemljotresima.
Sedamnaest odsto zemljotresa u svetu dešava se u ovom pojasu. On se proteže od indonežanskih ostrva Java i Sumatre u jugoistočnoj Aziji preko himalajskog regiona indijskog potkontinenta preko Centralne Azije do Sredozemnog mora i Atlantskog okeana.
Neki od najvećih zemljotresa u pojasu Alpida uključuju iranski koji je odneo 11.000 života u avgustu 1968. i zemljotres u Turskoj u martu 1970.
Prisustvo rastućih planina, rasednih linija i drugih oblika seizmički aktivnih struktura čine pojas Alpida podložnim zemljotresima.
Ovaj greben se nalazi duž dna Atlantskog okeana. On razdvaja Evroazijsku i Severnoameričku ploču u severnom Atlantskom okeanu i južnoameričku i afričku kontinentalnu ploču u južnom Atlantskom okeanu.
Pošto je ovaj pojas uključen u visoku stopu tektonskih aktivnosti, takođe je veoma ranjiv na zemljotrese.
Filipini
Prema podacima, Filipini su osma zemlja na svetu koja je „sklona zemljotresima“. Između 1990. i 2022. godine, Filipini su doživeli 52 zemljotresa. Filipini su često pogođeni seizmičkom aktivnošću zbog svog položaja duž Pacifičkog vatrenog prstena, koji takođe uzrokuje vulkansku aktivnost. Zemljotresi su česti zbog susreta dve tektonske ploče u regionu.
Indija
Indija je sedma zemlja na svetu sa najvećim rizikom od zemljotresa. Indiju je od 1990. do 2022. pogodilo 57 zemljotresa. Visoka učestalost zemljotresa u Indiji je zbog lokacije u blizini granične zone između indijske i evroazijske ploče.
Indijska ploča se kreće ka severu brzinom od približno 4 cm godišnje i sudara se sa južnim rubom Evroazijske ploče, čineći je najvećom zonom sudara na Zemlji.
Turska
Turska, koju je pogodio razorni zemljotres 6. februara, šesta je zemlja najsklonija zemljotresima. Između 1990. i 2022. Turska je doživela 58 zemljotresa.
Zemlja je sklona zemljotresima jer se ovo mesto graniči sa dve velike linije raseda, Severnoanadolskim rasedom i Istočnoanadolskim rasedom.
Sjedinjene Države
Između 1990. i 2022. godine, Sjedinjene Države su doživele 77 zemljotresa, što ih čini petom zemljom po učestalosti zemljotresa. Većina zemljotresa u Sjedinjenim Državama dešava se u zapadnom delu zemlje. To je zato što je blizu zapadne granice Severnoameričke ploče.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Japan
U periodu od 1990. do 2022. godine u Japanu su zabeležena 94 zemljotresa. Stoga je to četvrta zemlja na svetu sa zemljotresima.
Japan se nalazi u pacifičkom pojasu zemljotresa. Njegova duga i složena obala je ranjiva na cunamije. Zemljotresi, kao i drugi fenomeni poput vulkana, mogu izazvati velika pomeranja vode, što zauzvrat izaziva cunamije.
Iran
Iran je prva zemlja na listi sa brojem zabeleženih trocifrenih zemljotresa između 1990. i 2022. Tokom ovog vremenskog perioda Iran je doživeo 108 zemljotresa.
Nekoliko velikih geoloških rasednih linija preseca Iran. Arapske, indijske i evroazijske tektonske ploče se susreću na različitim mestima u Iranu, zbog čega je zemlja toliko sklona zemljotresima.
Indonezija
U Indoneziji je zabeležen 161 zemljotres između 1990. i 2022. Indonezija se nalazi unutar granice 3 glavne tektonske ploče, konkretno: Indijsko-australijske, Evroazijske i Pacifičke ploče.
Poput Filipina, Indonezija se takođe nalazi unutar Vatrenog prstena, luka raseda i vulkana u basenu Tihog okeana, odgovornog za česte seizmičke aktivnosti u regionu.
Kina
Prema podacima, Kina je prva zemlja na svetu gde se zemljotresi najčešće dešavaju. Između 1990. i 2022. Kina je doživela 182 zabeležena zemljotresa.
Kao i druge zemlje na listi, Kina se nalazi u regionu visoke tektonske aktivnosti. Delovi Kine nalaze se na mestima gde se spajaju Evroazijska, Pacifička i Indijska okeana.
BONUS VIDEO: