0
Na obavezno dezinfikovanje ruku pre ulaska u trgovine, banke, benzinske pumpe, pošte, a uskoro i kafiće i restorane, već smo navikli. Gotovo bez razmišljanja zgrabimo pumpicu ili flašicu sa dezinficijensom, navlažimo ruke, protrljamo ih i nastavimo svojim poslom. Međutim, dezinficijensi su postali ozbiljan trošak trgovcima i čini se da su neki posegnuli za jeftinijim, ali i potencijalno opasnim sredstvima. Uz to još uvek nema dovoljno dezinfekcijskog alkohola na tržištu pa mnogi traže alternativu i zaobilaze propise, piše Index.hr.
„Kada sam poprskao ruke, osetio sam jaki miris po hloru, a ubrzo nakon toga me je jako počela peći koža na rukama“, rekao je Indexu jedan čitalac iz Zagreba. Čini se, ako ga nos nije varao, da je u toj trgovini ruke dezinfikovao manje ili više razređenom varikinom ili nekim sličnim jeftinim sredstvom koje, istina, ubija viruse, ali i oštećuje kožu, a u dodiru sa sluznicom može izazvati i ozbiljne zdravstvene probleme.
„Vaši čitaoci sigurno ne fantaziraju. I sam sam se u banci susreo s dezinficijensom koji je neverovatno smrdeo. Kao lekar isprobao sam i osetio sve moguće vrste dezinficijensa, ali ovako nešto nikada nisam osetio“, rekao je za Index dr Natko Beck.
Otkako se u banci susreo s nepoznatom hemikalijom, dr Beck se pouzdaje samo u svoj dezinficijens koji stalno nosi sa sobom te u rukavice koje navlači pre ulaska u trgovinu ili banku.
„Ne znam šta bih drugo preporučio vašim čitaocima, ovo je ono što ja mislim da je najbolje. Sopstvene rukavice i sopstveni provereni dezinficijens“, rekao je dr Beck. Posebno su sumnjivi dezinficijensi koji se na ulazu u trgovine nalaze u neoriginalnoj ambalaži, običnim flašama s pumpicom, pa se ni na koji način ne može znati što nam se nudi za pranje ruku. Naravno, ni ambalaža s deklaracijom i sastavom nije potpuno sigurna, jer se lako otvori i u nju uspe ko zna kakva hemikalija.
Naionalni stožer je samo preporučio alkohol, zakon kaže da mora imati deklaraciju
Prema preporukama Nacionalnog stožera civilne zaštite dezinficijens za ruke trebalo bi da sadrži najmanje 70 odsto etilnog alkohola. I to je sve što kažu. Zakoni i evropske uredbe pak propisuju da svi dezinficijensi, biocidni pripravci, moraju biti detaljno označeni.
„Nezavisno od ambalaže koja se u prodavaonici koristi i u koju trgovci zbog praktičnosti primene koriste, svaki biocidni pripravak mora biti propisno označen kako bi potrošači dobili informaciju o pripravku koji primenjuju“, rekli su za Index.hr u Državnom inspektoratu. Međutim, to najčešće nije slučaj jer trgovine kupuju dezinficijense u velikim pakiranjima, pa ih prelivaju u manje flašice bez ikakvih oznaka.
Kazna za stavljanje na tržište neispravnog dezinficijensa iznosi od 10 do 100.000 kuna, ali je pitanje radi li se o stavljanju na tržište nečega što se ne prodaje nego se samo postavlja na korištenje. Državni inspektorat nije u dosadašnjih 25 nadzora utvrdio da se nudi opasni dezinficijens, tri postupka su još u toku, ali je naplatio jednu kaznu od 5.000 kuna trgovini koja nije imala nikakav dezinficijens te je izdao sedam upozorenja.
Povećana potražnja za dezinficijensima, svi se sjećamo prvih dana pandemije kada se baš nigde nisu mogli kupiti, dovela je i do povećane ponude poslednjih nedelja. U posao se pokušava ubaciti svako ko se može dočepati bilo alkohola bilo nekog drugog dezinfekcijskog sredstva. Cene su otišle u nebo i može se sasvim lepo zaraditi. Svi koji žele prodati svoj proizvod moraju dobiti posebno odobrenje Ministarstva zdravstva.
Registrirano 60 proizvoda više nego 2019.
„Tokom 2020. godine registrovana su 74 biocidna proizvoda za dezinfekciju kože dok je tokom cele 2019. godine registrirano 14 biocidnih proizvoda iste vrste. Ove godine odbijeno je 11 zahteva za registraciju proizvoda“, rečeno nam je u Ministarstvu zdravlja. Dakle, ne samo da se značajno povećao broj dezinficijensa na tržištu, nego je bilo i onih koji su želeli prodati pripravke koji ne odgovaraju normama i potencijalno su opasni ili beskorisni.
Prodaju sredstvo za pranje stakala kao dezinficijens za ruke?
„Među proizvođačima i trgovcima dezinficijensima proširio se glas da se čak i sredstvo za pranje stakala pakuje kao dezinficijens za ruke“, rekao je za Index.hr jedan veletrgovac dezinfekcijskim sredstvima koji je želeo ostati anoniman kako ga se ne bi optužilo da pokušava da našteti konkurenciji. On prodaje dermatološki ispitane dezinficijense za ruke, koji su naravno skuplji jer u sebi sadrže i sredstvo za njegu i zaštitu kože, a ni ispitivanja nisu najjeftinija na svetu.
„Mi se cenom ne možemo nositi s onima koji prodaju stakloper. Vlasnike trgovina naravno nije briga što vi stavljate na svoje ruke. Njima je bitno da ne plate previše i da zadovolje tehnički minimum“.
„Svašta se stavlja na tržište, a još više toga u fašice. Jedna je stvar na polici, a sasvim druga na ulazu. I ja sam se susreo s time da navodni dezinficijensi smrde po kompostu ili šljivovici. Te stvari sigurno nisu prošle dermatološka testiranja i njihova dugotrajna upotreba sigurno će ostaviti ozbiljne tragove na rukama onih koji ih koriste. Moja supruga je pre par dana došla iz prodavnice s pravim opekotinama na rukama i smradom koji se dugo nije mogao isprati s kože. Kome se ona ili bilo ko drugi može požaliti? Dok inspektori dođu, u flašici na ulazu će biti neko peto sredstvo“, zaključio je sagovornik Index.hr.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
