6
Emanuel Makron još nije stigao ni da proslavi pobedu na predsedničkim izborima kako treba, a već ga čeka novi, analitičari kažu, teži izazov. Ankete mu ne predviđaju pobedu na junskim parlamentarnim izborima, kao što je to bio slučaj uoči predsedničkih. Ni glavni izazivač nije isti - umesto Marin le Pen glavni konkurent je Žan Lik Melanšon koji oko sebe okuplja levičarske stranke i samouvereno govori o poziciji premijera.
Nedavno objavljeno istraživanje instituta za ispitivanje javnog mnjenja Ifop pokazuje da bi savez četiri stranke levice koji predvodi Melanšon, pobedio u prvom krugu parlamentarnih izbora sredinom juna sa 28 odsto glasova. Makronova centristička partija LREM i krajnje desničarski Nacionalni savez (RN) na čelu sa Marin le Pen zauzeli bi drugo, odnosno treće mesto.
Melanšon, vatreni protivnik i Makrona i Le Pen, obećao je da bi kao premijer naterao predsednika na „neprijatnu parlamentarnu kohabitaciju koja bi sputala njegove napore da usvoji reforme kojima se levica protivi“. To se, na prvom mestu, odnosi na Makronovo obećanje iz kampanje za predsedničke izbore da će pomeriti starosnu granicu za odlazak u penziju sa sadašnjih 62 godine na 65.
Pročitajte još:
Savez levičarskih stranka koji predvodi Melanšon zove se Nova narodna ekološka i socijalna unija (NUPES). Pored Melanšonove Nepokorene Francuske (LFI), deo saveza su i Socijalistička partija Francuske, komunisti i Zeleni.
Pre samo nekoliko nedelja, ovaj savez se smatrao utopijskim, posebno zbog loših rezultata levičarskih kandidata na predsedničkim izborima u aprilu. Jedini sa te strane političkog sprekrta koji je napravio dobar rezultat bio je upravo Žan Lik Melanšon koji je osvojio 22 odsto – skoro tri više nego na izborima 2017. godine na kojima se takođe borio za ulazak u Jelisejsku palatu.
Kohabitacija, odnosno situacija kada premijer i predsednik ne dolaze iz iste političke opcije, retka je pojava u Francuskoj. Pobednik predsedničkih izbora, po pravilu, osvaja većinu i u parlamentu.
Pročitajte još:
Međutim, birači u Francuskoj i dalje su besni na Makrona. Ubedljiva pobeda koju je ostvario nad Le Pen zapravo je bila glas protiv nje, a ne za glas za njega, što je i sam priznao u pobedničkom govoru u podnožju Ajfelove kule.
Ali Makron ne odustaje. Imenovao je Elizabet Born za novu premijerku nepunih mesec dana uoči izbora, nakon što je dosadašnji premijer Žan Kasteks podneo ostavku.
Ovaj potez nije bio iznenađenje, jer je Kasteks ranije najavio da će to uraditi ukoliko Makron bude reizabran za predsednika kako bi centrističkoj stranci predsednika pružio „novi podsticaj uoči parlamentarnih izbora u junu“. Sam Makron najavljivao je „velike promene u progamu buduće vlade“ koje uglavnom podrazumevaju novog premijera.
Born je bila ministarka rada, a biće i prva žena na toj funkciji premijera od 1992. godine. Izbor žene za premijera takođe nije slučajan. Anekete istraživanje Ifop-a pokazalo je da 74 odsto Francuza želi ženu na mestu novog premijera.
Parlamentarni izbori u Francuskoj biće održani u dva kruga, 12. i 19. juna i tada će Francuzi birati 577 poslanika koji imaju poslednju reč nad senatorima za usvajanje nekog zakona u slučaju neslaganja između dva doma parlamenta.
BONUS VIDEO Ima 7 unučića, mlađi je od sina svoje žene: Makronova životna priča VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
