0
Decenijama unazad svedoci smo teških priča migranata iz Južne Amerike koji pokušavaju da dođu do Sjedinjenih Američkih Država i da tamo izgrade novi život. Rojters je objavio priču tinejdžerke iz Gvatemale, o njenom putovanju do i preko američke granice. Ona je na putovanje života krenula sa svojim jednogodišnjim sinom, a sve u želji da se sastane sa porodicom u Njujorku, da sinu obezbedi bolji život i da jednog dana pošalje novac majci za lekove.
PROČITAJTE JOŠ:
Majra je zakoračila iz svog skrovišta u žbunje na obalama Rio Grandea, reke koja je ujedno i granica između SAD i Meksika, dok je sunce izlazilo u sredu ujutru. Sedamnaestogodišnja migrantinja iz Gvatemale je svog jednogodišnjeg sina Marvina umotala u ćebe na svojim leđima.
Prešli su reku satima ranije u mraku, na malim splavovima sa grupom od oko 70 migranata – uglavnom iz Gvatemale i Hondurasa. Većinu su činile žene i deca, kao i tinejžeri koji su putovali sami, prenosi Rojters.
Majra se nadala da će joj kao tinejdžerki biti dozvoljeno da ostane u SAD.
Ova grupa je među hiljadama migranata koji su poslednjih nedelja prelazili američko-meksičku granicu, stvarajući politički i humanitarni izazov novoj administraciji Džoa Bajdena, koja pokušava da pristigle migrante smesti u vladine objekte tokom pandemije koronavirusa.
Broj migranata koji su ove godine stigli na američko-meksičku granicu najveći je u poslednjih 20 godina, rekao je ove nedelje jedan od najviših zvaničnika američkog predsednika Džoa Bajdena.
Od utorka je oko 9.200 dece bilo bez pratnje u pritvoru Kancelarije za preseljenje izbeglica, vladine agencije u kojoj se nalaze deca migranti.
Dečja odeća, obuća i plastični bokali za vodu prekrivali su tlo privatnog imanja u Penitasu u južnom Teksasu, gde je Majrina grupa prvi put došla nakon prelaska reke, što je dokaz o migrantima koji su prešli granicu u danima i nedeljama pre njih.
Sada su tinejdžeri i roditelji krenuli u poslednju fazu svog putovanja: šetajući do američkog graničnog zida da sačekaju da ih američki granični patrolni agenti odvedu u pritvor.
Majra je krenula niz zemljani put između polja pamuka na putu do visokih, impozantnih zarđalih metalnih letvica koje čine zid. Marvin ju je zgrabio sav isrpljan i uplakan.
„Čula sam da postoji prilika da dođem. Čula sam na vestima da majke sa bebama kao i malolenici da mogu da dođu, pa sam pojurila i trčala koliko me noge nose“, rekla je ona.
Kada joj je komšija ponudio pomoć u plaćanju puta, osetila je da nema izbora. Njen otac je mrtav, zdravlje majke je počelo da propada. Zarađivala je pet američkih dolara dnevno sejući kukuruz, ponekad je imala i sporedni posao gde je prala veš. Marvinov otac je nestao.
„Napustio nas je. Nemamo ništa“, rekla je kroz suze.
Grupa je poslednju noć putovanja provela na podu prazne zgrade na farmi u blizini reke severno od Rejnose u Meksiku.
„Spavali smo kao životinje“, rekla je ova mlada majka.
„Sad je konačno“
Centralnom Amerikom se širi vest da maloletnici i majke sa malom decom mogu da uđu u zemlju, rekli su migranti, što je onda podstiče da nedeljama putuju autobusima, pešice i u kamionoima kako bi stigli do Rio Grandea.
Bajden kaže da želi da vodi humaniju politiku od one koju je vodio njegov prethodnik Donald Tramp. Počeo je da pušta u zemlju decu koja putuju bez roditelja, iako je ostao na snazi javni zdravstveni poredak iz Trampove ere koji je zatvorio granicu za većinu tražilaca azila.
Neke porodice sa malom decom takođe su poslednjih nedelja puštene u SAD.
Ipak, zvaničnici Bajdenove administracije pozvali su migrante da ne polaze na opasno putovanje ka severu, ističući da granica nije otvorena i da će većina ljudi koji ilegalno pređu granicu biti deportovana.
Keibi, sedamnaestogodišnjakinja iz Hondurasa, prva je iz Majrine grupe koja je stigla do graničnog zida. Bila je otvorena kapija na kojoj se nisu videli patrolni agenti, pa je prošla kroz nju i sela da se odmori. Čula je da bi mogla da bude poslata u sklonište na nekoliko nedelja pre nego što će se pridružiti porodici u SAD.
Bila je nestrpljiva da dođe do majke, koju nije videla 14 godina.
„Prošlo je ovo vreme. Sada je konačno stvarno. Hvala Bogu“, rekla je ona.
Pripadnici američke vojske su ubrzo stigli kamionom i ponudili migrante flašama sa vodom. Zastao je kamion granične patrole i agenti su izašli.
„Rekao bih da će nam trebati autobus. Izglada da će ih biti puno“, rekao je jedan agent.
Stiglo je potom još agenata, pa su razdvojili maloletnike bez pratnje, od onih koji putuju sa porodicama i pitali su svakog migranta za starost i nacionalnost.
„Jeste li sigurni da ste maloletni?“, pitao je jednu devojku koja je rekla da ima skoro 18. Izgledala je starije, rekao je i bilo bi bolje da kaže istinu. Preturala je po torbi tražeći papir kako bi dokazala svoje godine.
Granična patrola je uz kamione i kombije postrojila maloletnike koji su putovali bez roditeljskog staranja, dok je porodice postrojila uz zid.
Deci su uzeli podatke, predali im torbe da smeste svoje stvari i rekli im da skinu svoje pertle.
Na kraju reda maloletnika je stajala Majra, tešeći svog malog sina. Iznenađena i u suzama, ljuljala je Marvina i čekala je da joj priđu agenti granične patrole.
„Nadam se da će me pustiti kod sestre“, rekla je.
Ima porodicu u Njujorku i nestrpljiva je da tamo započne novi život, da obezbedi bolji život svom detetu, da zaradi novac i pošalje ga majci u Gvatemalu da kupi lekove koji su joj neophodni.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
