Odlazeći američki predsednik Donald Tramp imao je nedelju iz pakla - Vrhovni sud je odbacio njegovu tužbu, elektori su glasali protiv njega, a njegovi dosadašnji saveznici na čelu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom priznali su da je pobednik izbora Džo Bajden. Ukratko, Tramp je izgubo na svim frontovima i to ga je, kažu prijatelji, saradnici i lekari, dokusurilo.
Nije u pitanju samo čudno ponašanje – bizarne konferencije za novinare, bekstvo sa protokolarnih ceremonija, već je pre svega stvar u njegovom sumnjivom i sada kontinuiranom odsustvu.
Tramp, koji je po svim parametrima narcis, proveo je poslednjih pola veka, a naročito poslednjih pet godina, u žiži javnosti, gladan i željan pažnje kakva god ona bila. Ali, posle izbornog dana, Tramp se relativno retko pojavljivao u javnosti kojoj je nastavio da se manično obraća preko Tvitera, svoje omiljene platforme za obnarodovanje ideja, stavova i odluka.
No, i njegovi tvitovi bili su fokisirani samo na jednu stvar – neosnovano insistiranje na tome da je pobedio na izborima.
„Biti gubitnik je za Trampa ravno duševnoj smrti“
Tokom celog svog života – ličnog i profesionalnog – Tramp je pokazao zavidan nivo izdržljivosti i neverovatne energije i uspevao je na neki volšeban način da se izvuče iz svih finansijskih katastrofa i štete po reputaciju. Njegova trenutna kriza – izlazak iz Bele kuće za manje od mesec dana – ipak je nešto potpuno novo i drugačije za njega.
„On se nikada ranije nije našao u situaciji gde je izgubio na način koji se ne može izbeći“, rekla je njegova nećaka Meri Tramp. „Čekamo da prihvati realnost, da prizna, ali on jednostavno nije sposoban to da uradi“, dodala je Bendi Li, forenzički psihijatar sa Jejla koja je godinama proučavala Trampa i njegovo ponašanje. „Biti gubitnik je za Trampa ravno duševnoj smrti“.
Kombinacija ranjenog ega i žestokog poraza navela je mnoge da se zapitaju da li je Tramp na ivici mentalnog sloma.
Da li je Tramp na ivici sloma?
„Nije“, kratak je i jasan Sem Nunberg, Trampov bišvi saradnik. Sa njim se slaže i Entoni Skaramuči koji je kratko vreme bio portparol Bele kuće.
Međutim, ima i onih koji nisu toliko sigurni. Luis Sanšajn koja je radila sa Trampom 1970ih i koja ga relativno dobro poznaje, je na pitanje Politika odgovorila sa „Možda“.
Svi imaju tačku pucanja, a „on nije neuništiv“, rekla je Barbara Res, bivši potpredsednik Trampove organizacije. „Mislim da se Tramp muči i da je ovo ubedljivo najteže vreme za njega“.
„Njegov krhki ego nikada nije bio ovako testiran“, dodaje njegov bivši advokat Majkl Koen. „Iako se pretvara da je snažan i postojan, duboko u sebi on je besan, depresivan i maničan. A na kraju dana, Tramp zna da je sve bliže pravnim i finansijskim problemima. Sve to ukazuje da ćemo uskoro prisustvovati njegovom potpunom mentalnom raspadu“, dodao je Koen koji se okrenuo protiv svog bivšeg šefa.
Za sve su krivi roditelji
Tramp je ovakav kakav je pre svega zahvaljujući roditeljima. Njegova majka mu nikada nije pružala pažnju koju je želeo i koja mu nije bila potrebna, dok mu je njegov dominantni otac posvećivao neželjenu pažnju – „budi pobednik“ i prvi.
„Njegov problem je što je odrastao ranjiv u smislu samopoštovanja i jasne svesti ko je“, kaže Mark Smaler, bivši predsednik Američke psihoanalitičarske asocijacije. „Nekome sa ovom vrstom ranjivosti nikada ništa nije dovoljno i uvek žele da budu centar svega“, dodao je on.
Jedini put kada se Tramp našao u relativno sličnoj sumornoj situaciji bio je početak 1990ih kada se razvodio zbog afere sa drugorazrednom glumicom, koja će kasnije postati njegova druga od tri supruge i majka četvrtog od njegovo petoro dece. Tada je bio i u jezivom dugu od 3,4 milijarde dolara, a kockarnice u Atlantik Sitiju i Nju Džersiju su bile u rasulu. Tog proleća, Tramp je živeo na burgerima i pomfritu i ostajao do kasno u krevetu zureći u plafon. No, i pored toga, hvalio se sa naslovnih strana pojedinih magazina da će se vratiti „sa praskom“ i opsesivno je pratio u kojim medijima mu se ime pojavljuje.
Gubitak doma
Vremenom se iskobeljao iz problema i nastavio po starom. Ne treba zanemariti činjenicu da mu je u povratku na noge pomoglo ogromno bogatstvo njegovog oca, ali i bliske veze sa bankarima u Njujorku i Atlantik Sitiju. Ono što je najvažnije, kroz sve te muke, Tramp je bio siguran u svom domu – Tramp kuli, penthausu koji je izgradio i koji ga je učinio poznatim.
Ovoga puta, Tramp ostaje bez svog doma – Bele kuće, fotografisanja u Ovalnoj sobi, gledanja Foks njuza u rezidenciji, susreta sa novinarima na travnjaku… Kada Bajden bude inaugurisan 20. januara, vrata Bele kuće biće zatvorena za Trampa.
Tramp će se, kaže Koen, vratiti u svoj Mar-a-Lago gde će ga horde ulizica dočekati ovacijama i nastaviti da mu pumpaju ego i slušaju ga kako svima priča da su izbori pokradeni i da je on izgubio a to će, dodaje Koen, samo dodatno pogoršati haos u njegovoj glavi.
„Da li će se Tramp raspasti na način gde će biti potpuno disfunkcionalan i neće biti u stanju da izađe iz sobe? Ne“, kaže Smaler. „Ali će se očajnički truridi da i dalje bude u centru pažnje“, dodao je on.
„On neće otići jer je ovo za njega pitanje psihološkog opstanka“, naglasila je Li.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: