2
Prema podacima sajta Worldometer, od 3,3 miliona zaraženih u svetu, 1,1 milion živi u SAD, tačno trećina. Među 234.000 umrlih u petak ujutru, 63.000 ili više od četvrtine su Amerikanci. Prvo što pomislite kad vidite takve podatke, jeste koliko se predsednik Donald Tramp upinjao da im objasni da korona nije ništa, dok nije postalo kritično, i koliko je kritikovao guvernere koji su forsirali zatvaranje fabrika i škola i samoizolaciju, optužujući ih da "ubijaju američku ekonomiju". To što je virus ubio toliko Amerikanaca u izbornoj godini, nije posebno isticao, a to bi moglo da mu se vrati kao bumerang.
Zašto su Amerikanci u tolikom broju zaraženi i žrtve virusa, lako je pogoditi. Trampova administracija, iako podržana vrsnim stručnjacima poput epidemiologa dr Entonija Faučija, veoma je olako shvatila virus, pa su dugo savetovali poslodavcima da ne zatvaraju fabrike, a studentima da ne propuste svoje spring brejkove (prolećne raspuste), a kasnije su se isti ti studenti vratili kućama i zarazili svoje ukućane, među kojima su bile i bake i deke koje su prirodno mnogo više podložne teškim posledicama virusa.
„Toliko je nepotrebne smrti u našoj zemlji“, priznao je Tramp u ponedeljak, tokom brifinga. „Moglo je to da bude zaustavljeno, ali neko je, davno, odlučio da to ne radi na taj način. I ceo svet sada zbog toga pati“.
Naravno, nije govorio o sebi, već o neidentifikovanom neprijatelju (možda i Kinezima), ali ako je iko doneo takvu odluku, onda je to bio Tramp lično, piše Atlantik.
Naravno, dodaje američki list, Tramp nije kriv za širenje virusa, ali je neverovatno koliko je upozorenja dobijao, i odbio da po njima postupi.
Svakog radnog dana uveče, on dobije pregled najvažnijih svetskih vesti. Predsednikov dnevni brif, piše Vašington post, koji se sastoji iz obaveštajnih izveštaja o bezbednosnim pretnjama, sadržao je više od tuceta pominjanja koronavirusa još u januaru i februaru, dok je još Tramp odbacivao virus kao nešto smešno. Tada je moglo mnogo bolje da se pripremi za pandemiju. Ovaj previd ne bi bio iznenađenje, da nije bilo dugačke liste upozorenja koja je predsednik jednostavno odlučio da ignoriše.
Ovo je tajmlajn upozorenja:
18. januar – Sekretar za zdravstvo Aleks Azar prvi put brifuje Trampa o koronavirusu preko telefona.
22. januara u Davosu, Tramp kaže da „virus imamo pod kontrolom“. „To je jedna osoba koja dolazi iz Kine, to je pod kontrolom“.
27. januara, najviši zvaničnici Bele kuće su se sastali zbog virusa i zaključili da bi epidemija mogla da košta Trampa reizbora u novembru.
29. januar – Trgovinski savetnik Piter Navar napisao je u poruci da bi virus mogao da izazove „masovan gubitak života i ekonomsko uništenje“.
31. januar – Tramp zabranjuje ulaz u SAD svim strancima koji su bili u Kini, iako su u SAD već zabeleženi prvi slučajevi korone. Zabrana nije uključivala američke državljane koji su bili u Kini.
5. februar – Američki senatori pozivaju Belu kuću da agresivnije reaguje. „Baš se vraćam iz Bele kuće sa brifinga, oni to uopšte ne shvataju ozbiljno, i nema nikakvih sredstava za lokalno zdravstvo“, tvitovao je Kris Marfi, senator iz Konektikata.
25. februar – Nensi Mesonijer iz Nacionalnog centra za imunizaciju i respiratorne bolesti upozorava da bi moglo da dođe do „ozbiljnog poremećaja života“ kao rezultat virusa. Tramp je zbog toga navodno bio besan na nju. Socijalno distanciranje je preporučio tek 16. marta.
Vašington post je objavio i da su američki predstavnici u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koju je Tramp toliko kritikovao, davali veoma jasne informacije Vašingtonu o koroni, još od kraja prošle godine.
Ta specifična upozorenja ne uključuju generalnu zabrinutost zbog moguće pandemije koja je bila veoma prisutna proteklih godina. Trampova administracija je ugasila Nacionalni centar za pandemiju, i smanjila broj zaposlenih u Kini američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Koliko je upozorenja predsedniku bilo potrebno? – pita se Atlantik.
Dva su razloga zašto ga ni ovoliko, a ni još više upozorenja ne bi pokolebalo.
Prvo, Tramp je legendarno nezainteresovan i operisan od radoznalosti, a drugo, paranoičan je, pa je upozorenja koja bi mu pomogla politički shvatao kao napade koji mu politički škode.
Vrlo je moguće, piše Atlantik, da predsednik ne čita brifove, kao ni većinu pisanog materijala koji mu stiže. Glavne tačke u brifovima mu se i ispričaju ponekad. Ali, on je poznat po tome što koristi samo male delove tih brifova.
I ako su upozorenja dospela do Trampa, retko ih tretira kao pokušaje da mu se saopšte korisne informacije. Sada je jasno da je pandemija najveća pretnja njegovoj pobedi na izborima u novembru ove godine, i da bi mu brži i efikasniji odgovor doneo mnogo više političkih poena.
Jednom prilikom je čak odbacio virus kao prevaru.
„Probali su sa prevarom impičmenta. Probali su sve. Probali su stalno. To pokušavaju od početka. Sve se to preokrenulo. Izgubili su. Sve se preokrenulo. Razmislite, razmislite. A ovo je njihova nova prevara“, rekao je, aludirajući na virus na mitingu u februaru.
Kako bi drugačija reakcija mogla da izgleda? Ne da Tramp mikromenadžeriše odgovorom na krizu, već da upotrebi moć birokratije. Mogao je da usmeri federalnu birokratiju ranije ka ovom ogromnom problemu.
Ali, Tramp službenike „duboke države“ već dugo smatra onima koji hoće da ga potope, a ne najmoćnijim alatom koji mu je na raspolaganju. Ima otpor prema novim informacijama i zahteva da se događaji skroje prema njemu, a ne obrnuto.
U pandemiji, predsednik je taj koji mora da odgovori na pretnju. To što nije, koštalo je Amerikance mnogo izgubljenih života, a donelo im je i ozbiljnu društvenu i ekonomsku krizu.
