1
Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije ozbiljno su se pogoršali nakon povratka Donalda Trampa na vlast. Posebno je uznemirenje u evropskim političkim krugovima izazvalo objavljivanje nove američke Nacionalne strategije bezbednosti (NSS) početkom decembra, u kojoj je Evropa predstavljena kao kontinent u raspadanju, pogođen cenzurom, gušenjem političke opozicije i migracionim politikama koje, prema Vašingtonu, vode „nestanku civilizacije“.
Dodatnu zabrinutost izazvale su informacije o navodno procurelom, do sada neobjavljenom nacrtu tog dokumenta. Prema pisanju američkog portala Defense One, u tom nacrtu se predviđa intenziviranje saradnje SAD sa Italijom, Austrijom, Poljskom i Mađarskom — sa ciljem da se te zemlje „izdvoje“ iz Evropske unije. Bela kuća zvanično negira postojanje takvog dokumenta, ali pitanje ostaje: da li Vašington zaista pokušava da podeli EU iznutra?
Najmanje iznenađenja izaziva prisustvo Mađarske na tom spisku. Premijer Viktor Orban već godinama važi za jednog od najbližih evropskih saveznika Donalda Trampa. Kao lider koji sistematski blokira evropski konsenzus i dovodi u pitanje odluke Brisela, Orban slabi EU — instituciju prema kojoj Tramp otvoreno gaji nepoverenje, piše Dojče vele.
Sa druge strane, Orban dobija političku i potencijalno finansijsku podršku supersile. U opticaju su i navodi o američkoj ponudi „finansijskog zaštitnog štita“ vrednog oko 20 milijardi dolara, u trenutku kada je mađarska ekonomija u krizi, a sredstva iz EU zamrznuta. Iako Tramp javno umanjuje značaj tih tvrdnji, kontakti i razgovori očigledno postoje.
Sličan entuzijazam Tramp pokazuje i prema italijanskoj premijerki Đorđi Meloni i njenoj stranci Braća Italije. Ipak, analitičari upozoravaju da je pogrešno verovati da bi Meloni bila spremna da okrene leđa EU. Iako ideološki bliska Orbanovom krugu, ona vodi pragmatičnu politiku i dobro razume koliko je Italiji važna stabilna i funkcionalna Evropska unija.
Poljska i Austrija se u ovom kontekstu posmatraju kao zemlje u kojima bi se desno-populističke snage mogle vratiti na vlast. U Austriji je Slobodarska partija (FPÖ) osvojila najviše glasova na poslednjim izborima, dok je u Poljskoj na predsedničkim izborima pobedio kandidat stranke Pravo i pravda, bliske Trampovoj administraciji. Računica Vašingtona je da bi u obe zemlje uskoro mogao ponovo da ima snažne političke saveznike.
Izostanak Češke i Slovačke sa navodnog spiska izazvao je dodatna pitanja. U obe zemlje na vlasti su ili jačaju političke snage koje su skeptične prema EU i koje bi mogle da blokiraju zajedničke evropske odluke, posebno u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.
Analitičari to objašnjavaju ideološkim poreklom tih partija. I češki ANO Andreja Babiša i slovački Smer Roberta Fica ne potiču iz klasičnog desno-populističkog miljea, koji Trampova administracija prepoznaje kao svoje prirodno ideološko okruženje. Iako vode politiku koja može biti korisna Vašingtonu, oni se ne uklapaju u pojednostavljenu podelu saveznika i protivnika.
Pročitajte još:
Prema mišljenju stručnjaka za transatlantske odnose, cilj SAD verovatno nije da pojedine zemlje formalno napuste EU, već da se evropska integracija postepeno oslabi. Obrazac je već vidljiv: Vašington podržava političke snage koje su ideološki bliske Trampu i koje istovremeno dovode u pitanje autoritet Brisela.
Takav pristup već daje rezultate. Orban, na primer, otvoreno osporava zajedničku evropsku energetsku politiku i najavljuje pravne bitke protiv odluka EU, dok istovremeno dobija izuzetke od američkih sankcija i jača energetske veze sa Rusijom preko Turske.
Analitičari upozoravaju da bi u narednim godinama moglo biti sve više situacija u kojima pojedine članice ignorišu zajedničke odluke EU. Time bi se, korak po korak, urušavala suština evropske integracije — sve dok Unija ne izgubi političku težinu i sposobnost da deluje kao jedinstven akter.
Drugim rečima, umesto spektakularnog raspada, EU bi mogla da se suoči sa sporim, ali sistematskim slabljenjem iznutra — uz tiho ohrabrivanje iz Vašingtona.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
