0
Posle više meseci previranja u vojnom i državnom vrhu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i zvanično je potvrdio smenu ministra odbrane Oleksija Reznikova, čime je možda postavljena osnova za najveći potres u ukrajinskom odbrambenom sistemu otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine. Već duže vreme se spekuliše da Reznikov i Zelenski više nisu u dobrim odnosima, što je potvrđeno kada je ukrajinski predsednik najavio da će funkciju ministra odbrane, sada praktično najvažniju u zemlji, preuzeti aktuelni šef Fonda za državnu imovinu Rustem Umerov.
U svom noćnom video obraćanju naciji, Zelenski je rekao da će razrešiti Reznikova i zatražiti od parlamenta da na to ministarsko mesto dođe Umerov.
„Odlučio sam da smenim ministra odbrane Ukrajine. Oleksi Reznikov je prošao kroz više od 550 dana rata. Verujem da su ministarstvu potrebni novi pristupi i drugi formati interakcije i sa vojskom i uopšte sa društvom“, rekao je Zelenski u svom obraćanju.
Reznikov je funkciju ministra odbrane obavljao od novembra 2021. godine i pomogao je da se obezbede milijarde dolara zapadne vojne pomoći u ratnim naporima. Ipak, ovog „palog“ ministra, pratile su optužbe za korupciju koje je on oštro odbacio kao klevete.
On je sada potvdio svoju ostavku, napisavši na Fejsbuku da je nakon odluke predsednika podneo ostavku ukrajinskom parlamentu. Takođe je objavio i svoje fotografije uz pismo ostavke.
Ova odluka doneta je usred akcija za suzbijanje korupcije u Ukrajini, što je Zelenski ocenio kao postupak od vitalnog značaja za šanse Kijeva da ostvari dugogodišnji cilj – članstvo u NATO savezu i Evropskoj uniji.
Prema izveštaju Transparensi internešenela za 2021. godinu, Ukrajina je druga najkorumpiranija zemlja u Evropi posle Rusije. Na globalnom nivou, rangirana je na 122. mestu od 180 zemalja.
Ipak, vest o smeni Reznikova nije sve iznenadila, jer se o tome spekulisalo i početkom godine.
Naime, u febrauru je šef parlamentarnog bloka partije Sluga naroda David Arahmija rekao kako Reznikov više neće obavljati tu funkciju i da će biti premešten na drugu poziciju. Tada se spekulisalo da će na mesto ministra odbrane doći šef ukrajinske tajne službe (SBU) Kirilo Budanov – poznat kao čovek koji je predvideo kada će početi invazija, ali i i onaj koji se nalazi na „crnoj listi“ Vladimira Putina.
Arahmija tada nije rekao kada će formalno doći do smene, a sam Reznikov nije želeo da komentariše vest o svom odlasku.
Kako su tada prenosili ukrajinski mediji, do odluke o premeštaju Reznikova je došlo posle korupcionaškog skandala zbog kojeg je zamenik ministra Reznikova već podneo ostavku. Saopštenje je usledilo nekoliko sati nakon što je Reznikov rekao da će podneti ostavku samo ako to od njega zatraži predsednik Vladimir Zelenski.
Ukrajinski poslanik David Arahamia rekao je da će šef vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov postati novi ministar odbrane, obrazlažući odluku o razrešenju Reznikova sa svojih dužnosti rečima: „Rat diktira kadrovsku politiku“.
Rekao je da će Reznikov biti premešten za ministra strateške industrije, ali nije rekao kada će ti potezi biti formalizovani.
Međutim, nekoliko dana kasnije, Zelenski se predomislio, jer je Reznikov rekao kako ga je predsednik „zamolio da ostane na sadašnjoj funkciji“.
Oleksi Reznikov je pomogao da se obezbedi zapadno oružje za pružanje podrške ukrajinskim snagama, a njegova smena sa mesta ministra odbrane je najvažnija promena u vladi.
Reznikov, koji je na funkciji bio od novembra 2021. godine, nedavno se našao na udaru kritika nakon što je tadašnji njegov zamenik Vjačeslav Šapovalov podneo ostavku nakon što su ukrajinski mediji sugerisali da ministarstvo preplaćuje hranu za vojsku. Optužbe o korupciji počele su da se pojavljuju u januaru, što je navelo Zelenskog da obeća kadrovske promene u vladi.
Iako Reznikov nije lično optužen za korupciju, u ministarstvu odbrane je bilo niza skandala u vezi sa nabavkom robe i opreme za vojsku po prilično visokim cenama.
Smena Reznikova dolazi u trenutku kada Ukrajina vodi sporu, ali krvavu kontraofanzivu nakon što je obezbedila naprednije oružje od zapadnih saveznika. Napredak na liniji fronta je spor, ali su najviši ukrajinski generali u nedelju rekli da su njihove snage probile ključnu liniju ruske odbrane na jugu zemlje, takozvane „Surovikinove linije“.
Kako je sam Zelenski saopštio, Reznikova će zameniti Rustem Umerov. On je rođen 1982. godine u Samarkandu u Uzbekistanu, gde je njegova muslimanska porodica bila prognana zajedno sa 200.000 Tatara tokom vladavine Josifa Staljina.
Vratio se na Krim u Ukrajini kao dete kada je Tatarima – koji su se borili protiv nacizma u Drugom svetskom ratu – konačno dozvoljeno da se vrate 1980-ih godina.
„Deportacija krimskih Tatara je jedan od najvećih zločina sovjetskog režima. Započeli su ga tirani na vlasti u to vreme kako bi istrebili čitavu naciju“, kazao je on.
Umerov je diplomirao ekonomiju i magistrirao finansije. Ovaj 41-godišnjak karijeru je započeo u industriji telekomunikacija.
Osnovao je investicionu kompaniju ASTEM i program za obuku ukrajinskih političara, advokata i lidera zajednice na Univerzitetu Stanford u SAD 2013. godine.
Postao je poslanik 2019. godine, a kasnije je postavljen na čelo Fonda državne imovine – vladine agencije koja prodaje državnu imovinu privatnim investitorima. Ovo se smatralo izazovnom ulogom u zemlji u kojoj je privatizacija opterećena korupcijom.
Tokom rata je vodio ključne pregovore sa Rusijom, uključujući i one o obezbeđivanju sigurnog izvoza ukrajinskog žita kroz Crno more.
Vodeći član zajednice krimskih Tatara, a takođe je postao centralna ličnost u inicijativama Zelenskog za približavanje islamskim zemljama.
Umerov je dugi niz godina savetovao Mustafu Džemileva, vođu krimskih Tatara. On je bio kopredsedavajući Krimske platforme, međunarodne diplomatske inicijative fokusirane na pregovore sa Rusijom nakon okupacije poluostrva 2014. godine.
Pročitajte još...
Za BBC je naglasio kako je odlučan u „pronalasku političkog i diplomatskog rešenja za brutalnu rusku invaziju“.
Navodno je patio od simptoma trovanja, kao što su ljuštenje kože i crvene oči, i to sve tokom mirovnih pregovora u martu 2022.
Međutim, Umerov je kasnije demantovao te glasine, upozoravajući ljude da ne veruju „neproverenim informacijama“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
