Na obronku brda sa pogledom na Vitlejem na okupiranoj Zapadnoj obali, trojica palestinskih mladića angažovani su u sceni koja bi mogla biti iz biblijskih vremena. Radeći uvežbanom brzinom, skidaju masline sa natovarenog drveta. Zreli plodovi padaju na zemlju u blistavim gomilama. Ali, ovo je novi posao za Ahmeda. Pre 7. oktobra radio je na izraelskim gradilištima, zarađujući oko 400 šekela (105 dolara) dnevno. Nakon napada od 7. oktobra, svim Arapima je zabranjen pristup Izraelu sa Zapadne obale.
Ahmed je, kao i mnogi drugi, ostao bez sredstava za život.
„Sada nema pristojnog posla“, kaže dok čisti grane.
„Radim jedan dan ovde, jedan dan tamo – u polju, beram masline. Treba da prehranim porodicu. Šta da radim?“, dodao je.
Izraelski intenzivni bezbednosni udari na Zapadnoj obali nisu samo ekonomski uticali na Ahmeda. Kontrolni punktovi, koji su već bili izvor ogromnog negodovanja, nametnuli su još veća ograničenja njegovoj slobodi kretanja, prenosi BBC.
„Imaju zatvorene puteve. Sada mogu samo da šetam oko kuće. Ovi kontrolni punktovi nas guše“, istakao je.
Ista povećana sigurnost koju Ahmed kritikuje učinila je da se ljudi poput Denija Čestermana osećaju sigurnije. Vedar čovek koji je nekada vodio biciklističke ture, živi u naselju Efrat. Pre nekoliko decenija preselio se u Izrael, ali je zadržao londonski naglasak.
„Prikazuju nas kao ilegalne naseljenike koji kradu arapske zemlje“, odgovara on kada ga pitaju kako se njegova zajednica vidi spolja.
„Generalno, nikome nismo pokrali zemlju. Mi smo ljudi koji ujutro idu na posao. Mi vodimo poslove. Imamo profesore na univerzitetu. Mi smo ljudi od knjige, a ne od mača“, rekao je on.
Međunarodne kontroverze bile su početkom godine, kada je vlada izraelskog premijera Benjamina Netanojahua legalizovala devet naselja na Zapadnoj obali.
UN i mnoge zemlje kažu da su sva naselja nelegalna po međunarodnom pravu. To je nešto što mnogi Izraelci, posebno oni koji žive u naseljima, žestoko osporavaju.
Jedna stvar sa kojom se malo ljudi ne bi složilo je da su događaji od 7. oktobra, kao i vojni odgovor Izraela, pogoršali odnose između jevrejskih doseljenika i njihovih arapskih suseda.
„Nadam se i verujem da će odnosi sa našim neposrednim susedima ovde u arapskim selima i dalje biti dobri“, kaže Deni.
Ujutro 7. oktobra, Hamas – koji je Velika Britanija i mnogi drugi proglasili terorističkom organizacijom – pokrenuo je napad bez presedana na Izrael. Oko 1.200 ljudi je poginulo, a oko 240 je uzeto kao taoce.
Kao odgovor, Izrael je započeo vazdušne napade na Gazu, a njegove trupe su od tada ušle u enklavu. Izrael kaže da se neće smiriti dok Hamas ne bude uništen. Smatra se da je do sada u vojnoj kampanji poginulo više od 10.800 ljudi, uključujući 4.400 dece.
Deni kaže da je čuo da su napadači Hamasa imali pomoć od Gazana koji su radili sa Izraelcima. Kaže da je to suštinski promenilo način na koji ljudi ovde izgleda razmišljaju o svojim arapskim susedima.
„Bilo je slučajeva u blizini kibuca (seoskih zajednica) u Pojasu Gaze gde su imali fantastične odnose sa Arapima koji su tamo radili i kasnije su otkrili mape koje opisuju selo sa imenima porodica“, tvrdi on.
„Zaista strašne stvari koje su otkrili od ljudi za koje veruju da su imali odlične odnose“, dodao je.
To je osećanje koje odjekuje i kod Odeda Rivivija. On je gradonačelnik Efrata više od decenije i insistira na tome da su odnosi između njegovog naselja i većine obližnjih arapskih sela oduvek bili dobri, ali su se suštinski promenili, bar za sada.
„Koliko će vremena biti potrebno da se to prevaziđe? Samo će vreme pokazati. Ali sve dok ne čujete da arapski lideri izlaze i osuđuju (Hamas)… definitivno će biti potrebno više vremena da se to poverenje ponovo izgradi“, on kaže.
U arapskim selima u dolini, postoje veoma različiti katalizatori nepoverenja – izraelski bezbednosni udar nije uključivao samo dodatne kontrolne punktove. U poslednjih mesec dana, Izraelske odbrambene snage (IDF) uhapsile su više od 1.400 Palestinaca. Tvrde da je većina njih povezana sa Hamasom.
Palestinske vlasti kažu da je još 18 ljudi ubijeno na Zapadnoj obali, čime je ukupan broj porastao na 170 za nešto više od mesec dana.
Nasilje naseljenika na Zapadnoj obali bilo je poseban izvor besa. Mladići Izraelci, često dobro naoružani, optuženi su da su terali palestinske porodice iz svojih domova. Na jednom snimku se vidi kako je jedan Palestinac upucan u nogu od strane naseljenika naoružanog jurišnom puškom.
„Postoji mala grupa ekstremista koji deluju nasilno“, kaže gradonačelnik „i sa tim ljudima treba da se pozabavi policija… Ali ogromna većina ljudi, Jevreja koji žive ovde, zaslužuju sigurnost, zaslužuju da ih tretiraju kao ljudska bića… jer je to priroda ovih zajednica“, dodao je.
On insistira da će se preduzeti mere.
„Sinoć smo imali sastanak sa premijerom, svim gradonačelnicima. Postojao je konsenzus koji je pozvao vladu da osigura da ovi ekstremisti budu uhapšeni, zaustavljeni, i što se to brže desi, manje štete će napraviti“, dodao je.
Na kraju se svi ovi sukobi svode na zemlju. Dve grupe ljudi čvrsto veruju u svoje pravo na možda najsporniji komad zemlje na svetu. Decenijama je međunarodni poziv bio za „rešenje sa dve države“, sa Zapadnom obalom i Gazom koji čine nezavisnu palestinsku naciju, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
Poslednjih godina to je izgledalo sve manje verovatno. Koaliciona vlada premijera Netanijahua, koju podržavaju krajnje desničarske naseljeničke stranke, učinila je da kompromis izgleda gotovo nemoguće. Događaji od 7. oktobra mnogi vide kao poslednji ekser u kovčeg sna dve države.
„Mislim da se svakim danom sve više udaljavamo od toga“, kaže gradonačelnik Oded. „Izrael je zapravo evakuisao sve svoje građane, sve svoje civilno prisustvo, svo svoje vojno prisustvo iz pojasa Gaze pod pritiskom međunarodne zajednice. A ono što smo dobili bila je vojna vojska Hamas“, dodao je.
Naravno, mnogi Palestinci će naići na taj predlog sa gnevom, da ne pominjemo otpor. Za njih, kao i za veći deo međunarodne zajednice, rešenje dve države je jedino prihvatljivo. Kažu da je bilo šta drugo zasnovano na kontinuiranom uskraćivanju prava i sloboda milionima običnih Palestinaca.
Nazad ka maslinjaku, baš kad sunce zalazi ispod crkve Rođenja, novinar BBC-ja Ahmeda šta očekuje od svoje budućnosti.
„Mir i sigurnost“, dolazi njegov odgovor. „Da dolazimo i odlazimo svojim kolima, da vidimo našu decu, da živimo u našoj zemlji bez problema… Mi ne tražimo probleme. Mi tražimo da možemo da prehranimo našu decu, to je sve“, dodao je.