0
Linije tenkova, samohodne artiljerije, oklopnih vozila i vojnih buldožera protežu se preko horizonta u blizini granice Izraela sa Gazom. Pokazujući prema enklavi, spremni su za polazak.
Izraelske odbrambene snage (IDF) prikupile su ogroman broj vojnika i vojne opreme duž granice skoro odmah nakon što je Hamas 7. oktobra izveo najsmrtonosniji teroristički napad na tlu Izraela. Pored svojih redovnih snaga, IDF je takođe pozvao 300.000 rezervista koji su se u roku od nekoliko sati javili u svoje baze.
Ali uprkos nagomilavanju i široko rasprostranjenim očekivanjima da je kopneni upad neizbežan, IDF se do sada uglavnom fokusirala na bombardovanje iz vazduha.
Izrael je preko noći izvršio ograničeni napad na Gazu za koji je rekao da je imao za cilj „stvorenje boljih uslova za kopnene operacije“. Ali nedostatak veće ofanzive izazvao je pitanja o izraelskoj strategiji – i njenoj planiranoj završnici za Gazu, prenosi CNN.
Svima je na pameti sudbina više od 200 talaca koje Hamas još uvek drži u Gazi i koji bi mogli biti ugroženi ako Izrael izvrši invaziju. Među taocima su izraelski civili i vojnici, kao i strani državljani i deca od 9 meseci. Među njima su desetine talaca koji imaju strane pasoše iz 25 različitih zemalja, uključujući Meksiko, Brazil, Sjedinjene Države, Nemačku i Tajland, saopštila je izraelska vlada.
Ovo čini situaciju još komplikovanijom za Izrael, jer mora da uzme u obzir interese svojih saveznika. Četvoro zarobljenih ljudi – dve Izraelke i dve Amerikanke – puštene su poslednjih dana, dajući nadu da bi ih moglo uslediti još.
Američki predsednik Džozef Bajden, britanski premijer Riši Sunak, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron posetili su Izrael proteklih dana. Svi su istakli da Izrael ima pravo da se brani i ponudili podršku. Ali svaki je takođe pozvao na oprez i tražio više vremena za pregovore.
Izraelski plan za ono što će uslediti nakon invazije ostaje nejasan, što je još jedan razlog zašto mnogi traže vreme. SAD i njihovi saveznici pozivaju Izrael da bude strateški i jasan u pogledu svojih ciljeva, upozoravajući na produženu okupaciju, rekli su američki i zapadni zvaničnici za CNN.
Oni su takođe naglasili potrebu da se izbegnu dalje civilne žrtve.
IDF kaže da su njeni udari usmereni na Hamas i njegovu infrastrukturu, ali je broj civilnih žrtava ogroman. Prema zdravstvenim vlastima u enklavi koju kontroliše Hamas, do sada je ubijeno više od 6.850 Palestinaca.
Najmanje 35 pripadnika UN je takođe ubijeno u Gazi, većinom zbog izraelskih vazdušnih napada, prema Ujedinjenim nacijama. Krvoproliće je izazvalo ogroman gnev i osudu širom arapskog sveta, izazivajući strah da bi, ako se kampanja nastavi, rat između Izraela i Hamasa mogao da preraste u regionalni sukob.
Ovaj strah je verovatno jedan od faktora koje izraelska vlada uzima u obzir jer uvažava prednosti i nedostatke velike kopnene ofanzive nakon njene trenutne vazdušne kampanje. Dok je IDF uložio većinu svojih resursa u oblasti oko pojasa Gaze, takođe se sukobio sa Hezbolahom na granici sa Libanom. Ako Izrael uđe u kopnenu operaciju u Gaze, moćni islamistički pokret koji podržava Iran mogao bi da vidi priliku da interveniše i napadne sa severa.
Izrael i njegovi saveznici upozorili su Hezbolah da se ne meša. Ipak, lider Hezbolaha Hasan Nasralah sastao se u sredu sa najvišim zvaničnicima Hamasa i palestinskog Islamskog džihada, navodi se u saopštenju Hezbolaha.
Mnoge nacije i međunarodne humanitarne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, takođe vrše pritisak na Izrael da napravi pauzu i dozvoli da više pomoći stigne u enklavu.
Gaza je godinama bila pod blokadom Izraela i Egipta, ali nakon napada Hamasa, Izrael je takođe prekinuo snabdevanje strujom, hranom, vodom i gorivom. Izrael je saopštio da je obnovio vodosnabdevanje 15. oktobra, a vlasti u Gazi kažu da to ne mogu da potvrde jer nema struje za pokretanje pumpne stanice. Ujedinjene nacije kažu da civili i dalje nemaju pristup čistoj vodi i da su pribegli tome da piju vodu iz bunara koja je „izuzetno bogata soli i predstavlja neposredne zdravstvene rizike“, rekao je portparol UN Stefan Dužarik.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš više puta je pozivao na humanitarni prekid vatre i rekao Savetu bezbednosti UN u utorak da su u Gazi svedoci „jasnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava“. Njegove izjave, koje su takođe govorile da se napadi Hamasa nisu dogodili u vakuumu, izazvale su pozive na Guterešovu ostavku od izraelskih diplomata za njegovu ostavku.
Australija, saveznica Izraela, takođe je pozvala na pauzu u neprijateljstvima, a visoki diplomata Evropske unije rekao je za CNN u sredu da bi EU mogla da se skloni ka „kratkoj humanitarnoj pauzi“ u Gazi na ovonedeljnom vanrednom Evropskom savetu.
Iako je IDF saopštio da je spreman, odluku o pokretanju bilo kakve akcije daje izraelska vlada, na čelu sa premijerom Benjaminom Netanijahuom.
Netanijahu se suočava sa najgorom krizom u čitavoj svojoj političkoj karijeri i pre napada Hamasa. Njegovi planovi za reformu pravosuđa izazvali su višemesečne proteste velikih razmera i zahteve za njegovu ostavku. Činjenica da je Hamasov napad 7. oktobra bio iznenađenje za njegovu vladu, IDF i izraelsku obaveštajnu zajednicu razbesnela je naciju. Ankete objavljene u izraelskim medijima pokazuju da je Netanijahuov rejting opao nakon napada.
Netanijahu je pokušao da uguši deo ovog gneva tako što je imenovao vanredni ratni kabinet sa opozicionim liderima, ali je u izraelskim medijima već bilo spekulacija o nastanku pukotina. Netanijahu je oduvek bio skloniji riziku kada su u pitanju velike odluke, a invazija u Gazi u punom obimu dolazi sa ogromnim političkim rizicima na domaćem i međunarodnom planu. Brutalnost napada Hamasa izazvala je ogroman talas solidarnosti među izraelskim saveznicima.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali ova podrška bi mogla početi da opada ako ionako užasan broj civila u Gazi nastavi da raste. U međuvremenu, drugi članovi vlade jedinstva i IDF insistiraju da Hamas mora biti „potpuno eliminisan“.
Možda da bi odbacio spekulacije o neslaganju, Netanijahu je u ponedeljak izdao saopštenje u kojem je rekao da se potpuno slaže sa svojim ministrom odbrane i vojskom.
„Mi podržavamo jedni druge i podržavamo IDF – naše vojnike i naše komandante“, rekao je on i dodao: „Odluke ovde i u Ratnom kabinetu donosimo jednoglasno“.
Ali, bar za sada, čini se da nema odluke. Netanijahu se obratio naciji u sredu uveče, ponovivši još jednom da se vlada „sprema za kopneni upad“.
„Neću detaljno navoditi kada, kako ili koliko, niti sveukupna razmatranja koja uzimamo u obzir“, rekao je on.
U međuvremenu na granici sa Gazom, trupe ostaju spremne. To je napeto čekanje, sa dronovima koji zuje iznad glave i stalnim zvukom eksplozija koji odjekuje otvorenim prostorom.
BONUS VIDEO: Izraelske kopnene snage izvršile napad na Hamas u Pojasa Gaze najveći od početka sadašnjeg sukoba
