0
Dotrajali tanker sa naftom "FSO Safer" već godinama je usidren uz obalu Jemena i niko ga ne održava. Vladajući Huti odbijaju da ga poprave. Stanovnici i stručnjaci pribojavaju se ekološke katastrofe.
Pročitajte još:
Abdulah Hasan je zabrinut, prenosi DW.
„Imam 43 godine. Radim na moru već 25 godina. To mi je jedini izvor prihoda“, kaže ovaj jemenski ribar.
Budućnost ovog izvora prihoda sada je ugrožena, ne samo kada je u pitanju Hasan, već i drugi Jemenci, nastanjeni oko priobalnog grada Hudaida na Crvenom moru. Jer super tanker „FSO Safer“, koji se godinama ne održava, leži uz obalu a na brodu se nalazi više od milion barela sirove nafte. Nafta može u bilo kojem trenutku procuriti ili eksplodirati. Ovo ne bi samo oduzelo sredstva za život jemenskim ribarima. Zbog moguće ekološke katastrofe milioni ljudi bili bi ugroženi, kako zdravstveno, tako i ekonomski.
Hasan je i zbog rata u Jemenu morao da podnese velike žrtve. Nakon što su pobunjeni Huti 2015. zauzeli Hudaidu, on i ostali ribari bili su prisiljeni da krenu dalje prema jugu, gde je bezbednije. Pored humanitarnih efekata rata, sada postoji i pretnja od moguće ekološke katastrofe. Za Hasana, njegovu suprugu i sedmoro dece to bi značilo kraj egzistencije.
Mnogo ljudi u tom regionu na ovaj ili onaj način žive od mora, kaže Hasan. Rad na moru je ionako podložan spoljnim uticajima. Promena vremena, rat, a sada i pretnja od dotrajalog tankera: Sve ovo utiče na živote ribara.
Nadolazeća ekološka katastrofa
Tokom rata je ovaj tanker postao predmet političkih potkusurivanja. Napravljen u Japanu, brod je 1975. godine pod imenom „Esso Japan“ porinut u more. Na početku je plovio pod liberijskom zastavom. a 1986. prodat je jemenskoj kompaniji „Safer Exploration & Production Co“ i preimenovan u „Safer“. Smešten je uz obalu Hudaide od 1987. godine, gde služi kao među-skladište sirove nafte. Nafta, pumpana na brod preko cevovoda, prebacuje se u tankere, koji je potom prevoze u luke, u kojima se odvija međunarodna trgovina naftom.
„Safer“ se nije održavao i nije u dobrom stanju otkako su pobunjenici Hutija zauzeli luku Hudaidu 2015. godine. Posada broda je od tada sa 100 pala na trenutno manje od pet ljudi, kaže ministar za vode i prirodnu sredinu Tavfik al Sharjabi iż međunarodno priznate vlade u intervjuu za DW. Preostali tim nije pripremljen za radove na održavanju i nema potrebnu opremu. Dotrajalom brodu preti eksplozija.
Ujedinjene nacije pokušale su da posreduju kako bi sprečile predstojeću ekološku katastrofu. Mesecima su pregovarali o omogućavanju hitno potrebnih radova na održavanju tankera. U tu svrhu, prema medijskim izveštajima, oni su predložili prodaju nafte uskladištene u cisterni. Prihod – procenjuje se oko 40 miliona dolara – podeliće vlada i pobunjenici. Ali Huti to odbijaju. Oni čitav prihod traže za sebe.
Pretnja za pet miliona ljudi
Nakon više od sedam meseci pregovora, iz UN-a je stigla informacija da su pregovori zapali u ćorsokak. Zbog „političkih i logističkih prepreka“, već planirani inspekcijski posao nije mogao da počne, najavila je početkom juna generalna direktorka UN-ovog programa za prirodnu sredinu Inger Andersen. „Zbog toga niti znamo tačno stanje broda, niti najbolje rešenje za postupanje sa 1,1 milion barela nafte u zastarelom tankeru koji se nalazi u ekološki osetljivom području Crvenog mora.“
Procuri li nafta iż tankera, to bi se odrazilo i na susedne zemlje na Crvenom moru, kao i na jednu od najprometnijih trgovinskih ruta na svetu, upozorio je Anderson. Ako izbije požar ili dođe do eksplozije na brodu, oko 4,8 miliona ljudi u Jemenu i još 350.000 stanovnika u susednoj Saudijskoj Arabiji bilo bi izloženo opasnom zagađenju čovekove sredine u roku od dan i po. „Oko milion interno raseljenih ljudi koji žive u Jemenu moglo bi biti izloženo dimu i otrovnim gasovima“, rekla je Andersen. „To bi moglo da ima potencijalno ozbiljne zdravstvene posledice za ranjive populacije.“
Imajući u vidu ovu opasnost, Savet bezbednosti UN takođe je pozvao pobunjenike Hutija da omoguće „hitnu“ inspekciju naftnog tankera.
Višestruka opasnost
Od tankera preti nekoliko opasnosti, kaže ministar za prirodnu sredinu Tavfik al Sharjabi. Međutim, rizici se razlikuju po veličini. U principu je moguće da nafta procuri u more. Ali, ona je podeljena u nekoliko rezervoara. Zaključeno je da neće procuriti sva nafta.
Ali, postoji i mogućnost da bi veće količine vode mogle da prodru u mašinsku radionicu, nastavio je Al Sharjabi. To se dogodilo pre nekoliko meseci, ali ulazna pukotina je zatvorena. Ako se slučaj ponovi i velike količine vode prodru na brod, on bi se mogao prepoloviti i potonuti, upozorava ministar. To je trenutno najveći rizik. Međutim, može doći i do eksplozije, uzrokovane na primer iskrom ili padom gvozdenih delova na zidnom rezervoaru.
U ovakvom stanju, u kojem je sada, brod predstavlja ozbiljnu pretnju za ekološki sistem i ribarstvo u Crvenom moru, rekao je Al Sharjabi. U slučaju katastrofe bili bi pogođeni koralni grebeni oko ostrva Kamaran i mangrove šume koje tamo rastu. Uz to bi došlo i do zagađenja vazduha, usled čega bi milioni ljudi izgubili sredstva za život u ionako ekonomski izuzetno slaboj zemlji koja zavisi o međunarodnoj pomoći. „Kompletna prirodan sredina bi bila uništena decenijama. Zbog toga je važno da se što pre na brod pusti tim UN koji će pripremiti opcije za istovar nafte.“
Briga za ribu i koralne grebene
Uznemireni su i stručnjaci za zaštitu prirode poput Muhamada Al Hakimija, glavnog urednika internet portala „Hulm Akhdar“ („Zeleni san“). Izlivanjem nafte, strahuje on, moglo bi biti pogođeno oko 115 ostrva. Biološka raznolikost obale – cela morska flora i fauna: ribe, kornjače, koralni grebeni i ptice – je ugrožena, kaže Al Hakimi za DW.
Uznemiren je i naučnik i ekspert za zaštitu čovekove sredine Abdelkader al Kharaz sa Univerziteta Hudaida – takođe u političkom smislu: brod je namerno zloupotrebljen za zastrašivanje Jemenaca i stanovnika sveta i upotrebljen kao podloga za pregovore.
Ako bi tanker pukao ili ako bi ga raznela eksplozija, posledice bi verovatno bile katastrofalne.
Kada se 1989. godine tanker „Exxon Valdez“ prepolovio na obali Aljaske, oko 40.000 tona sirove nafte završilo je u moru. Prema medijskim izveštajima, u tankeru „Safer“ je znatno više nafte nego što je bilo na brodu „Exxon Valdez“ koji je doživeo havariju u Severnom moru. Ako tanker „Safer“ doživi havariju i pukne, to bi bila katastrofa u najavi.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
