0
Zemlja kojoj su svi prognozirali apsolutni kolaps zbog koronavirusa, jer je zvanično deo Kine, a zapravo je nezavisna država - Tajvan, sada se smatra delom sveta, koji je najbolje prošao sa pandemijom. Naime, iako je samo 130 kilometara vazdušnom linijom udaljen od Kine, na Tajvanu je zabeleženo 440 slučajeva zaraženih koronom i samo sedam mrtvih.
Hrvatski preduzetnik Goran Gašparac, Zagrepčanin koji već skoro celu deceniju živi u tajvanskoj prestonici Taipeiju i radi kao generalni direktor jedne od dve evropske privredne komore – EBAT, priča za Slobodnu Dalmaciju da se u toj zemlji nije ništa značajno promenilo u načinu života ljudi tokom borbe protiv koronavirusa. Po mišljenju mnogih, upravo je Tajvan jedna od zemalja koje su se najbolje u celom svetu nosile sa epidemijom, uprkos tome, što zbog spora sa Kinom nije ni član Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
„Da, brojke su neverovatne ako se uzme u obzir kako se situacija odvija na globalnom nivou, a istovremeno Tajvan koji je na samo 130 kilometara vazdušnom linijom od Kine, postiže takve rezultate. Stvari postaju tako još fascinantnije ako dodamo još i tradicionalnu ekonomsku povezanost dva tržišta, i da više od milion Tajvanaca živi i radi u Kini, tako da postoje nedeljne, čak i dnevne migracije“ kaže Gašparac.
Zanimljivo je da su inicijalne procene išle u smeru da će upravo Tajvan, uz još neke zemlje u okruženju, biti prvi na udaru i osetiti najveće posledice virusa. Ipak, statistika otkriva upravo suprotno: od ukupno 438 potvrđenih slučajeva na Tajvanu, 383 je uvezeno, a samo 55 su takozvani domaći.
Od potvrđenih slučajeva zaraze virusom, šest ljudi je preminulo, a 334 pacijenta su puštena iz izolacije bez znakova bolesti. Do danas je na Tajvanu na koronavirus testirano više od 65.000 ljudi.
Očigledno je bilo presudno loše iskustvo sa SARS-om, kada je skoro 10 odsto svih žrtava sveta bilo sa Tajvana.
„Iskustvo sa SARS-om iz 2003. kada je 77 tajvanskih državljana preminulo, a UN je izostavio Tajvan sa liste zemalja sa kojima deli relevantne informacije i spoznaje o širenju i tretmanu bolesti, bilo je vrlo simptomatično za Tajvance. Time je ostavljen utisak da se na međunarodne institucije ne može računati i da se u slučaju budućih, sličnih scenarija moraju osloniti na sebe i vlastite resurse. Postoje tu još naravno i neke ispolitizovane situacije kao kada visoki zvaničnici SZO-a pitanja novinara vezana za Tajvan ignorišu ili se pretvaraju da ih nisu čuli. Zadnji slučaj u kojem generalni direktor SZO-a, Tedros Adhanom Gebresus, javno na konferenciji nespretno proziva Tajvan za rasizam zbog ispada nekoliko frustriranih pojedinaca na službenim stranicama SZO-a i drugim četovima na internetu“ navodi Gašparac.
Sve to rezultiralo je jednim osećajem jakog prkosa, inata među Tajvancima prema celoj situaciji i sad se stiče utisak da je kolektivno cela nacija gotovo u stanju nekakvog takmičenja, u kojem nastoje da se pokaže svetu, ali i sebi samima kako se Tajvan globalno najbolje nosi sa pandemijom, iako im je učinjena očigledna nepravda. U prilog tome govori i svojevrsna trka u “diplomatiji maskama” u kojoj se trenutno Tajvan i Kina takmiče koja će zemlja podeliti više zaštitne opreme drugim zemljama u svetu.
Međutim, osim sa epidemijom Tajvan se nosi i sa vojnim pretnjama Kine.
„Razne informacije mogu se pronaći u medijima. Deset godina sam vezan za Tajvan i opšti utisak je da Tajvanci na takve i slične naslove reaguju ss oprezom jer se ipak radi o Kini, zemlji sa 1,4 milijardi stanovnika, ali i sa određenim podsmehom, jer je „status quo“, situacija sa dva samoupravna entiteta zapravo na snazi već duže od 70 godina, preciznije od 1945. kada ROC (Tajvan) i preuzima ostrvo.
Pročitajte još:
Mnogi misle da je nezavisnost Tajvana neizbežna nakon što je Kina zbog očiglednog muljanja sa podacima oko epidemije izgubila razumevanje u svetu.
„Nisam najbolje kvalifikovan da odgovorim na ovakvo pitanje. Ipak, ono čemu nas uči istorija, je da mnogi globalni igrači marljivo rade i strpljivo čekaju novu podelu karata, sa nekim starim, ali i novim ambicijama. Za manje zemlje poput Tajvana, ali i Hrvatske, bitno je da znaju ko su vam saveznici i možete li na njih računati i u kojoj mjeri. A paralelno sa tim postoji i ona stara hrvatska poslovica koja kaže: “Bog pomaže onima koji pomažu sebi samima” objašnjava Gašparac.
Zapad će, kažu brojne najave, dobar deo proizvodnje vratiti u svoje okrilje, postavlja se pitanje hoće li zbog toga patiti kompletan Daleki istok, a ne samo Kina?
„Mnoge jake svetske multinacionalne kompanije su već u fazi napuštanja Kine ili o tome ozbiljno razmišljaju. Poznato je da je američki predsednik Donald Tramp i pre situacije sa koronavirusom, tokom cele 2019. bio je u trgovinskom ratu sa Kinom, pa je veliku pažnju u svojoj ekonomskoj politici pridavao vraćanju pogona velikih američkih kompanija na tlo SAD-a, što se u velikom procentu odnosilo upravo na kompanije koje su svoju proizvodnju ranije prebacile u Kinu. To se sada samo intenziviralo“ navodi ovaj hrvatski biznismen.
Japan je čak prošlog meseca već doneo zakonski okvir koji uključuje paket finansijskih stimulansa za tamošnje kompanije koje napuste Kinu i vrate svoja sedišta u Japan ili ih prebace u treće zemlje. Izgledni dobitnici ovakvog scenarija su Tajvan, Indija, Vijetnam, Filipini i ostale zemlje jugoistočne Azije.
Netransparentost, ali i neodgovornost koju je Kina pokazala zadržavanjem informacija o novom virusu i epidemiji u Vuhanu čak nekoliko nedelja od same pojave virusa, ali i ranijeg iskustva iz 2002. sa SARS-om koji se takođe prvo pojavio u južnoj Kini, u provinciji Guangdong, zasigurno bi morala podstaći svetske čelnike da preispitaju dosadašnji pristup u odnosima sa Kinom.
Zaključak je jasan, Kinu će sigurno mnogo koštati prikrivanje informacija o virusu korona (COVID-19).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
