0
U Briselu se već istražuje ko bi mogao da zameni aktuelnog predsednika Šarla Mišela, nakon njegove odluke da se kandiduje za Evropski parlament i kasnijeg odustanka od kandidature, što je izazvalo kritike u Briselu uoči samita lidera EU 1. februara, piše Politiko.
Kako portal navodi, „briselski balon“ je skandalizovan najavom Mišela pre tri nedelje da namerava da se kandiduje za Evropski parlament i promenom odluke u petak uveče. „Svi su jednostavno umorni od Mišela“, rekao je jedan belgijski zvaničnik.
Kako je naveo jedan diplomata EU koji je tražio da ostane anoniman, sve što sada preostaje Mišelu je da se pobrine „da sastanak počne na vreme i da svi imaju olovku koja radi“. Kao razlog da se raduju promeni na čelu Evropskog saveta zvaničnici su često isticali ono što su opisali kao haotično rukovanje sastancima lidera i poslovima Evropskog saveta, kao i rivalstvo sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Uloga predsednika Evropskog saveta, jedne od glavnih institucija EU, ključna je za postizanje sporazuma između 27 lidera bloka, što je posebno važno uoči specijalnog sastanka lidera EU u četvrtak, na kojem će 26 lidera morati da ubede mađarskog premijera Viktora Orbana da odblokira pomoć od 50 milijardi evra za Ukrajinu.
Nakon zaokreta koji je napravio Mišel po pitanju kandidature za Evropski parlament, kako su rekli neimenovani evropski zvaničnici i diplomate, aktuelni predsednik Evropskog saveta ima još manje političkog kredibiliteta da donosi hitne odluke. Kako navodi Politiko, neki u Briselu već istražuju ko bi mogao da ga zameni.
„Počinio je politički harakiri. Sada nema ni trunke kredibiliteta“, rekao je jedan diplomata EU, dok, prema navodima drugog diplomate, Mišelov ostanak na čelu Evropskog saveta neće napraviti veliku razliku. „On već ne uliva mnogo poverenja kao predsedavajući Evropskog saveta“, naveo je on i dodao da su postojale situacije kada je holandski premijer Mark Rute predsedavao sa strane.
Iako je zaokret u odlukama Mišela možda bio nepopularan, dodaje Politiko, evropski lideri će sada morati da se fokusiraju na odluku da podrže Ukrajinu, a ne na razgovore o planovima za naslednika Mišela jer će on ostati do kraja novembra na čelu Evropskog saveta, odnosno neće zauzeti mesto u Evropskom parlamentu sredinom jula. Oni koji ga brane kažu da se suočavao sa malim pritiskom.
Pročitajte još...
„Kandidovanje za izbore je ono što političari rade“, rekao je treći diplomata. Evropske prestonice aktivno razmišljaju o tome kako da raspodele najviše pozicije u Evropskom savetu, Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i diplomatskoj službi EU nakon evropskih izbora u junu, navodi Politiko i dodaje da je jedno od imena koje kruži Briselom aktuelna socijalistička premijerka Danske Mete Frederiksen, dok se socijalisti sa juga Evrope i dalje nadaju da na portugalskiog premijera Antonija Kostu, koji je bio favorit da zameni Mišela, neće uticati istraga o korupciji koja je primorala njegovu vladu da podnese ostavku.
Bivši italijanski premijer Enriko Leta je još jedno ime koje se čuje često u Briselu. Leta, inače bivši lider italijanske Demokratske partije levog centra, dobio je zadatak da sačini izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta za evropske lidere, zbog čega je imao izgovor da obiđe Uniju, navode diplomate, mada još nije jasno da li će on dobiti podršku desničarske vlade Đorđa Melonija. Politiko dodaje da je kontaktirao kabinet Mišela kako bi dobio komentar na navode zvaničnika i diplomata, ali nije dobio odgovor.
