7
Švedska, zemlja koja je bila žestoko kritikovana zbog svoje kontroverzne, opuštene strategije nošenja s pandemijom koronavirusa, ovih se dana može pohvaliti dramatičnim padom novih slučajeva, dok u isto vreme čak 23 od 31 europske zemlje koje prate stručnjaci imaju više stope zaraze.
Drugim rečima, dok je ostatak Evrope usred drugog talasa epidemije, u Švedskoj ga očito nema, barem zasad. Hoće li on nastupiti s jesenjim zahlađenjem i kakav će biti u odnosu na druge zemlje koje su mnogo agresivnije pokušavale da suzbiju širenje covida-19, vreme će pokazati.
Ali, u isto vreme švedski desničari upozoravaju na „drugu pandemiju“, kako su je nazvali – poplavu nasilnog kriminala koja je zahvatila ovu multikulturalnu zemlju.
Trendovi kriminala u Švedskoj i njihova povezanost s masovnom imigracijom već su godinama tema žustrih rasprava i međusobnih optužbi levice i desnice, ali čitav niz dramatičnih kriminalnih slučajeva koji se dogodio poslednjih nedelja ne može se poreći.
Prema pisanju Fajnenšl tajmsa, kriminalci u Švedskoj su blokirali put ka Geteborgu, drugom najvećem gradu, 12-godišnja devojčica stradala je kao kolateralna žrtva obračuna bandi, a premlaćivanje, pucnjave, paljelje automobila, eksplozije bombi i ručnih granata kakve se koriste u ratu svakodnevna su pojava koja je pomalo istisnula koronavirus sa švedskih naslovnih strana.
Pročitajte i:
„Prisutna je velika frustracija i ljutnja razvojem događaja. Naši zakoni su preblagi, policija nema sredstva da istraži ovaj vrlo ozbiljan kriminal“, upozorio je u intervjuu za FT Matias Karlson, parlamentarni lider Švedskih demokrata, antiimigrantske stranke koju kritičari opisuju kao ekstremno desnu i koja ima korene u neonacističkom pokretu, ali koja je nakon uspešnog rebrendiranja i reforme postala treća ili čak druga najjača politička opcija u zemlji.
Švedske demokrate nisu jedine koji prozivaju vladajuće socijaldemokrate – koji su bili na vlasti 19 od poslednjih 30 godina i veliku većinu 20. veka. Tako je i predsednik Umerene stranke (glavne stranke desnog centra) Ulf Kristerson optužio manjinsku vladu Stefana Lofvena da nije ništa preduzela posle više od 200 pucnjava, s 24 ubijene osobe ove godine, prenosi Jutarnji list.
„Ovo smrtonosno nasilje je druga švedska pandemija“, konstatovao je Kristerson, koji je čak uporedio bande koje haraju Švedskom sa „domaćim teroristima“, a imigracionu politiku socijaldemokrata opisao je kao „neodgovornu, i to na opasan način“.
Britanski list Spektator navodi da je stopa ubistava u Švedskoj deset puta veća nego u, na primer, Nemačkoj.
„Očigledno da imamo problem“, priznao je i sam Lofven nedavno u intervjuu.
Njegovi socijaldemokrati do sada su imali podršku javnosti zahvaljujući relaksiranom pristupu epidemiji koronavirusa koji je umanjio ekonomske gubitke (ali i rezultirao s gotovo 6 hiljada mrtvih). Ali, sada im sledi borba na drugom frontu – oko zakona i reda u zemlji, gde su pod sve češćim napadima desnice, za koju se spekuliše da bi mogla da se udruži uoči sledećih izbora, uprkos praksi Švedskih demokrata da nastupaju sami.
Osim zakona i reda, tema napada je i imigracija jer je visok postotak osumnjičenih kriminalaca imigrantskog porekla. Drugim rečima, desnica, koju je nekonvencionalno liberalan pristup socijaldemokratske vlade na neko vreme ostavio bez odgovara, sad je dobila priliku da poentira na svojim tradicionalnim temama.
„Nasilje postaje toliko groteskno da će, po svemu sudeći, istisnuti manje-više sve ostalo (iz javnog diskursa)“, ocenio je viši predavač političkih nauka na Univerzitetu Sodertorn.
Nove nerede izazvali su krajem prošlog meseca protesti ekstremnih desničara tokom koji su zapalili Kuran u blizini većinski imigrantske četvrti u Malmeu, a snimak ovog za muslimane svetogrdnog čina objavili su i na internetu. Kuran je zapalila grupa povezana s danskom strankom krajnje desnice Stram Kurs (Tvrda linija). Stotine besnih islamističkih demonstranata su na to počeli da pale gume, razbijaju izloge i gađaju policiju kamenjem.
Malme, treći najveći grad u Švedskoj, prema zvaničnim statistimaka ima 55% stanovnika imigrantskog porekla, odnosno onih kojima je barem jedan roditelj rođen izvan Švedske. U celoj zemlji taj procenat nije mnogo manji – 32,3%, pokazuju podaci švedske statističke agencije.
U Gotenburgu, odnosno u njegovom predgrađu Angeredu gde živi veliki broj imigranata, krajem avgusta postavile blokade na puteve kako bi kontrolisali ko ulazi u određena područja. Putevi su se uskoro ispraznili nakon što su bande preuzele ulogu paradržavne vlasti na tom području i naredile stanovnicima da ostanu u kućama.
„Kontrolne tačke koje kontroliše krimi milicija sam poslednji put video u Avganistanu. Nikad nisam mislio da će to postati stvarnost u Švedskoj“, rekao je direktor jedne lokalne škole. Kućne posete su iz bezbednosnih razloga suspendovane, a osoblje koje obilazi stare i nepokretne sada to radi u pratnji bezbednjaka, iz istih razloga, piše Spektator.
„To je potpuno neprihvatljivo“, kaže ministar bezbednosti Mikael Damberg.
Sve se više postavlja pitanje da li su švedska policija i ostale institucije u stanju da kontrolišu problematične oblasti koje antiimigrantski populisti opisuju kao „no-go zone“, a vlasti kao „posebno ranjiva“ područja. Premijer je i ranije obećao da će država učiniti sve što treba, uključujući slanje vojske, da bi zaustavila talas nasilja bandi koji je 2018. rezultirao nizom pucnjava.
Premijer je tada rekao da mu dovođenje vojske ne bi bila prva opcija ali je rekao da je spreman da učini sve što je potrebno da iskoreni organizvani kriminal. To iskorenjivanje danas je, ocenjuju mediji, jednako daleko kao i pre dve godine.
Loven je 2017. najavio i dramatični promenu u imigracionoj policiji nakon što je otkriveno da je terorista iz Stokholma koji je kamionom pregazio četvoro ljudi bio Uzbekistanac kome je odbijen zahtev za azilom, ali svejedno nije deportovan. Ni ta promena nije primenjena.
Koliko brutalni mogu biti napadi u Švedskoj u poslednje vreme, najbolje svedoči jezivi slučaj dvojice švedskih tinejdžera koje su dvojica migranata, 21-godišnjak (poreklom iz Irana) i 18-godišnjak (poreklom iz Tunisa), oteli nakon što ovi nisu hteli da kupe drogu od njih. Potom su ih odvezli na groblje, tamo ih navodno satima mučili i silovali, a na kraju žive i gole zakopali. Mladići su nekim čudom uspeli da prežive.
Napadi u kojima je žrtva opljačkana, ali u isto vreme i ponižavana, zlostavljana ili pretučena dobili su i posebno ime – „ponižavajuće pljačke“. Često ih vrše imigrantski tinejdžeri, pa čak i deca. U više takvih slučajeva napadači su urinirali po žrtvi, pa čak i u njena usta ili ju ih pak terali da žvaću i gutaji opuške cigareta, otkrila je šefica policije Karin Gotblad u televizijskom intervjuu.
Švedska imigraciona politika integracije je propala i rezultirala „segregacijom i nasiljem“, a „mnogi ljudi se osećaju nesigurno u svakodnevnom životu“, zaključuje Karlson i dodaje: „Ekonomija i porezi nisu glavni izvori sukoba u švedskoj politici – vrednosti, identitet i kriminal, oko toga se vodi rasprava.“
Zanimljivo je da su Švedski demokrati takođe jedna od retkih opozicionih stranaka koja je kritikovala vladu zbog strategije oko koronavirusa.
„Čini se da smo prošli gore od nordijskih suseda“, primetio je Karlson reagujući na mnogo nižu stopu smrtnosti od kovida u Finskoj, Danskoj i Norveškoj.
Prijatelji 12-godišnje devojčice koju je ubio zalutali metak bandi koje otvoreno ratuju na švedskim ulicama, kao da se radi o Siriji ili Avganistanu, rekli su u intervjuu za televiziju da su pucnjave postale deo svakodnevnog života u njihovom susedstvu Botkirka, južno od Stockholma. Jedno dete reklo je da čuje pucnjavu kroz prozor svoje spavaće sobe gotovo svake noći.
„Ne želim da povezujem kriminal sa entičkom pripadnošću“, naglasio je premijer Lofven u intervjuu u kojem je priznao „očiti problem“. Nekoliko nedelja ranije rekao je da problem kriminala nema nikakve veze s imigracijom.
Kako za Spektator piše konzervativna švedska novinarka Paulina Neuding, švedske su vlasti, kao i većina medija, godinama tvrdile da je ideja o porastu kriminala lažna vest.
A situacija je sad takva da su kriminalci imigrantskog porekla uspostavili paralelne sisteme vlasti koji su konkurenti državi a političari to ne mogu da priznaju, navela je ona.
S druge strane, Mats Lofving, zamenik nacionalnog šefa policije, nedavno je otvoreno rekao da policija ima posla s najmanje 40 kriminalnih klanova. Njih uglavnom čine imigranti koji su došli u Švedsku „isključivo sa svrhom organizovanja i sistematizovanja kriminala“, koji prodaju drogu, bave se iznudama i imaju „visok kapacitet za nasilje“.
Njegova izjava bi pre nekoliko godina verojatno izazvala skandal kao izraz eklatantnog rasizma – i možda još uvek hoće. Ali čini se da je za Švedsku, koja se decenijama ponosila kao „humanitarna supersila“ i jedna od najprogresivnijih zemalja na svetu, došlo vreme da se suoči s posledicama neuspešnog multikulturalnog modela maksimalne imigracije, nedovoljne integracije i minimalnih sankcija za kriminal i asocijalno ponašanje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
