0
Izbori za Evropski parlament (EP) počeli su 6. i trajaće do 9. juna, kada će biti poznat nov sastav EP. Između 300 i 400 miliona građana u 27 država članica Evropske unije (EU) bira svoje predstavnike. Ove godine, izbore prati velika neizvesnost, jer se očekuje da će partije ekstremne desnice ostvariti istorijski rezultat. Posledice takvog ishoda mogle bi da utiču na celu Evropu, a veliko pitanje ostaje da li će aktuelna predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen uspeti da oformi većinu i tako obezbedi sebi nov mandat.
Izbori za Evropski parlament, koji se češće nazivaju evropski izbori, održavaju se svakih pet godina i, pošto parlament igra ključnu ulogu u razradi prava EU, pomažu u oblikovanju političkog pravca bloka. Ove izbore će pratiti i reporter Nova.rs Danilo Savić, koji u Briselu boravi u okviru projekta „Puls Evrope“.
Ovogodišnje glasanje, prvo od Bregzita, pomno se prati jer istraživanja javnog mnjenja predviđaju značajne pomake za stranke krajnje desnice, što će imati dalekosežne posledice po politički program EU.
Neki posmatrači veruju da se, uprkos predviđenom uzletu ekstremno desnih „antievropskih“ partija, malo šta može promeniti u praksi. Drugi kažu da bi ovi izbori na kraju mogli biti odlučujući trenutak za celu Uniju.
Uz Savet, koji predstavlja nacionalne vlade država članica i Komisiju, izvršnu vlast koja predlaže i primenjuje zakone EU i svakodnevno upravlja blokom, Parlament je jedna od tri ključne institucije Unije.
Putem „procedure suodlučivanja“, parlament deli zakonodavnu vlast sa Savetom, oblikuje i na kraju, ako je sve usaglašeno, usvaja nove propise i direktive koje predlaže Komisija.
Parlament predstavlja interese građana EU na evropskom nivou, usvajajući zakone koji utiču na zemlje, kompanije i pojedince u različitim oblastima kao što su migracija, vladavina prava, socijalna politika, životna sredina, bezbednost, prava potrošača i privreda.
Takođe pomaže u definisanju finansijskih prioriteta EU, odobravanju višegodišnjeg budžeta EU i razmatranju načina na koji se novac troši, oblikuje izvršnu vlast bloka, birajući predsednika komisije i odobravajući Kolegijum komesara.
Poslanici Evropskog parlamenta se biraju kao članovi nacionalnih partija, ali kada uđu u parlament, uglavnom se pridružuju transnacionalnim političkim grupama istomišljenika. Postoji sedam takvih grupa, a većina nacionalnih partija je povezana sa jednom od njih.
Grupa mora imati najmanje 23 člana koji moraju predstavljati najmanje četvrtinu država članica EU. Dve najveće grupe su Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i Socijalisti i demokrate levog centra (S&D).
Parlament radi u 20 specijalizovanih odbora koje čine između 25 i 80 poslanika, koji se bave oblastima kao što su transport ili odbrana. Članstvo i predsedavanje svakog od njih treba da odražava politički sastav parlamenta u celini.
Države članice su slobodne da organizuju izbore za EP kako žele, pod uslovom da se održavaju tokom istog četvorodnevnog perioda i da je broj poslanika izabranih iz svake nacionalne stranke proporcionalan broju glasova koje dobije.
Sledeći parlament imaće 720 poslanika, 15 više nego 2019. godine. Broj poslanika iz svake države članice je unapred dogovoren i zasnovan je na principu da poslanici iz većih zemalja predstavljaju više ljudi nego poslanici iz manjih zemalja.
Minimalan broj poslanika iz bilo koje zemlje je šest, a maksimalan 96. U narednom parlamentu zemlje sa najviše poslanika biće Nemačka (96), Francuska (81) i Italija (76). Najmanje poslanika će imati Kipar, Luksemburg i Malta – po šest.
Rezultati će biti objavljeni 9. juna uveče.
Neke procene sugerišu da su radikalno desničarske stranke na putu da zauzmu prvo mesto u devet zemalja, uključujući Austriju, Francusku, Holandiju i Belgiju, i drugo ili treće u još devet, uključujući Španiju, Portugal, Švedsku i Nemačku.
Ankete predviđaju da će grupa krajnje desnice Identitet i demokratija (ID), koja trenutno uključuje francuski Nacionalni skup (RN), austrijski FPO i italijansku Ligu, napredovati sa 59 na oko 67 poslanika u Evropskom parlamentu. Takođe se očekuje uzlet ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
Prvi evropski konzervativci i reformisti (ECR), što uključuje poljsku stranku Pravo i pravda (PiS), Braću Italije premijerke Đorđe Meloni, Partiju Finaca, španski Vok i švedske Demokrate, na putu su da osvoje oko 85 mesta u parlamentu.
Međutim, predviđa se da će EPP ostati najveća grupa, sa oko 173 mesta, a S&D ponovo završiti na drugom mestu, iako sa smanjenim brojem od oko 145 poslanika.
Predviđa se da će najveće gubitke zabeležiti centristička grupa „Obnovimo Evropu“, koja uključuje Renesansu francuskog predsednika Emanuela Makrona, sa 102 mesta na oko 75, kao i Zeleni, za koje se predviđa da će izgubiti do trećine svojih mesta.
Mnogo će zavisiti od poslanika EP koji nisu članovi nijedne grupe, posebno onih iz stranke Fides Viktora Orbana i od potencijalne rekonstruisane grupe desničara.
U teoriji, grupe EPP, S&D i „Obnovimo Evropu“ mogu da zadrže većinu u parlamentu. Liderka Nacionalnog skupa Marin Le Pen iznela je planove za krajnje desničarsku „supergrupu“ koja bi predstavljala spajanje ECR i ID, dve nacionalno-konzervativne i krajnje desničarske grupe, koje bi mogle da uspore ili blokiraju predloge, ugrožavajući ključne projekte kao što su zelena tranzicija i podrška Ukrajini.
Međutim, evropske stranke tvrdokorne desnice nisu uspele da rade zajedno u prošlosti. Dok se slažu oko nekih pitanja, kao što su migracija i poništavanje ekološkog zakonodavstva, duboko su podeljene oko drugih, posebno po pitanju ruske invazije i podrške Kijevu.
Članovi ID, kao što je RN, generalno su naklonjeni Rusiji, dok preovlađujući stav u ECR ilustruje poljski PiS, koji smatra da je pobeda Ukrajine ključna za buduću bezbednost Evrope.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
6
0
Nacionalne političke ambicije takođe podstiču rivalstvo među frakcijama. Le Pen je odigrala ključnu ulogu u izbacivanju nemačkog AfD iz grupe ID, što sugeriše da je nemačka partija više nije odgovarajuć saveznik.
Orban, čija je stranka napustila grupu EPP 2021. i sada je nesvrstana, a može da odluči da se njegovih predviđenih desetak poslanika pridruži ECR i tada će verovatno uslediti sveobuhvatna reorganizacija krajnje desnice, koja će možda uključivati potpuno novu grupu.
Sve bi to moglo da utiče na oblik nove Komisije. Aktuelna predsednica Ursula fon der Lajen iz EPP, koja želi nov mandat, aktivno se dodvorava Meloni i ECR, ali centrističke i socijalističke grupe upozoravaju da bi je svaki dogovor sa krajnjom desnicom koštao njihove podrške za drugi petogodišnji mandat.
BONUS VIDEO Nikola Radišić iz Brisela
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare