Sve što treba da znate o Donjecku i Lugansku, regionima u srcu ukrajinske krize

Šta su Lugansk i Donjeck?

Donbas je region na istoku Ukrajine čiji su delovi Donjecke i Luganske oblasti 2014. godine proglasili nezavisnost nakon rata sa ukrajinskom vojskom.LNR je deo teritorije Luganske oblaste koja je pod kontrolom proruskih separatista, dok je DNR deo Donjecke oblasti koja je takođe pod kontrolom proruskih separatista. Ukrajinsku vojsku u Donbasu i proruske sepatiste u samoproglašenim republikama deli takozvana linija kontakta na kojoj su supostavljeni punktovi koji služe kao granični prelazi.Region Donbas je, kako mu samo ime kaže, bogat ugljem i drugim rudama. Ime Donbas je zapravo skraćenica od Donjecki ugljeni basen. Eksploatcija rude dovela je do industrijskog buma krajem 18. Veka kada je i region migrirao veliki broj Rusa. Danas i pre rata u ovom delu Ukrajine živeo je najveći deo ruske nacionalne manjine u toj zemlji. Prema rečima, ruskog predsednika Vladimira Putina, u Donbasu živi oko 800.000 Rusa. Ukrajina vojska Foto:EyePress via AFP / AFP / Profimedia

Rat i proglašenje nezavisnosti

U Donbasu se prvi put zapucalo u martu 2014. godine, nekoliko nedelja nakon masovnih protesta na kijevskom trgu Majdan koji su doveli do smene vlasti, a u aprilu 2014. godine situacija je ekslirala u rat koji se zapravo nije ni završio do današnjeg dana.Proruski separatisti kojima zvanično Moskva nije pomagala u tom ratu, ali se veruje da ih je naoružavala i pružala drugu pomoć, proglasili su dve države koje do pre nekoliko dana nije država na svetu nije prizanavala.Reč je o Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) i Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), koje za razliku od poluostrava Krim Rusije nije anektirala.Iako ih nije ni zvanično priznala, Moskva je sa liderima tih samoproglašenih republika održavala bliske odnose od 2014. godine. U prilog tome govori i činjenica da su čelni ljudi tih teritorija rado viđeni gosti u Moskvi, ali i članovi Jedinstvene Rusije, stranke Vladimira Putina.

Šta je Minski sporazum?

Prvi rat na istoku Ukrajine iz 2014. godine završen je Minskim sporazumom I i II.Reč je o mirovnim sporazumima iz 2014. i 2015. koji su okončali rat u Donbasu. Mirovni sporazum Minsk II nakon dugih pregovora u glavnom gradu Belorusije potpisali su ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko.Pomenutim sporazumom dogovoren je potpuni prekid vatre koji je stupio na snagu 15. februara 2015. godine, kao i povlačenje teškog naoružanja i razmena zatvorenika. Pored mirovnih delova, sporazum je u svojih 13 tačaka obuhvatio i veliki stepen autonomije za region Donbasa, ali ne i priznanje nezavisnosti.

Ko su čelni ljudi DNR i LNR?

Denis Vladimirovič Pušilin je od septembra 2018. godine na čelu Donjecke Narodne Republike. Pušilin je u DNR obavljao niz visokih funkcija od 2014. godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost, koju su priznale samo Rusija pre nekoliko dana i dve sporne teritorije bliske Rusiji - susedna Luganska Narodna Republika i Južna Osetija, teritorija koja je 1991. godine proglasila nezavisnost od Gruzije, ali koju većina zemalja sveta nije priznala kao državu.Pušilin je drugi predsednik DNR koji je na tu funkciju stupio nakon što je njegov prethodnik Aleksandar Zaharčenko ubijen avgustu 2018. godine u eksploziji u restoranu u centru Donjecka, koju je prema tvrdnjama iz DNR, organizovala Služba za bezbednost Ukrajine.

Pre nego što je postao jedan od ključnih ljudi na koje Kremlj može da računa u Donjecku, Pušilin je upisao nekoliko zanimljivih stavki u CV - uključujući vojni rok u uniformi ukrajinske vojske gde je služio kao pripadnik bataljona za specijalne zadatke na Krimu, ali i rad u poslastičarnici.Pušilin nikada nije negirao umešanost u rad kontroverzne ruske kompanije MMM, koja je bila deo Ponci šeme ili piramidalne prevare koja je devedesetih godina svoje klijente koštala miliona dolara. Čak, Pušilin je osnovao stranku sa nazivom MMM, čiju je registraciju, uprkos kontroverzama, dozvolilo Ministarstvo pravde Ukrajine. Međutim, u prvom izlasku na političku scenu na izborima 2013. godine, nije zabeležio značajan rezultat. Godinu dana kasnije nakon Majdana i rata na istoku, počinje njegov put ka vrhu. Opširnije o njegovoj karijeri, pročitajte u posebnoj vesti.Na čelu LNR je Leonid Ivanovič Pasečnik. Sadašnji predsednik samoproglašene Republike bio je ministar državne bezbednosti LNR tri godine, da bi 2017. godine došao na poziciju na kojoj je sada.

Lokalnom stanovništvu je poznat kao čovek koji je godinama sprovodio snažnu borbu protiv organizovanog kriminalna i krijumčarenja, ali je 2014. doneo odluku da pređe na stranu proruskih separatista u Lugansku. Predsednik LNR-a postao je nakon njegov prethodnik Plotnicki pod misterioznim okolnostima napustio Lugansk."Treba da shvatite da ćemo mi, kao suverena država, biti država u državi - to će biti naš poseban status", objasnio je tada položaj u kom se LNR nalazi, ali nikada nije krio privrženost Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.Uprilog tome govori i činjenica da je prošle godine postao član Jedinstvene Rusije, stranke koju predvodi Putin, a sa zadovoljstvom je i potpisao dekret o saradnji LNR i Rusije.

Šta znači priznanje nezavisnosti LNR i DNR?

Odlukom da prizna ove dve teritorije kao nezavisne, Rusija je otvorila mogućnost da prisustvo svoje vojske u tom delu Evrope učini legitimnim.Kako to Rusija vidi, sada je reč o donosima tri države - DNR, LNR i Ruske Federacije. Ukoliko se te tri države dogovore, dolazak vojske biće sasvim legitiman. Duma, donji dom parlamenta Rusije, kao i parlamenti DNR i LNR ratifikovali su sporazume o prijateljstvu i saradnji, koji između ostalog otvaraju vrata dolazak za rusku vojsku.

Foto: REUTERS/Alexander ErmochenkoIz Moskve, taj potez vide kao zaštitu ruskog stanivništva i stanovništa oz pomenutih regiona koje govori ruski jezik, ali zapad to vidi kao agresiju ili invaziju na Ukrajinu.Putin je naredio slanje ruske vojske u Donbas, "radi očuvanja mira i sigurnosti", ali je kasnije ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao da se to “za sada” neće dogoditi.

Sporne granice DNR i LNR

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina o priznanju nezavisnosti samoproglašenih republika dovela je do slavlja i eforije, koju je brzo zamenila dilema - u kojim granica je Putin priznao DNR i LNR?Ruski mediji pitaju se da li je Putin priznao Donjeck i Lugansk u "prirodnim" granicama, odnosno delu koji obuhvata ta teritorija ili samo u granicama koje trenutno kontrolišu separatisti.

Svetlana Žukova, zamenica predsednika odbora Dume za međunarodne odnose, rekla je za moskovski list RBK da „Rusija neće priznati Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku u granicama koje su ta područja imala, nego u sadašnjim granicama koje kontrolišu“.„Priznajemo granice koje su sada, u ovom trenutku. Niko ne namerava da ide dalje. U dokumentima nismo određivali nikakve druge granice“, izjavila je Žukova za RBK.

Denis Pušilin rekao je da će u narednim danima biti reči i o granicama.„Pitanje granice nije jednostavno, biće rešeno kasnije“, poručio je on.Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo ili klikom na ovaj link.BONUS VIDEO Christian Wehrschütz i Dimitrije Mili: Putin je dobar u psihološkom ratu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=christianwehrschtzidimitrijemiliputinjedobarupsiholokomratu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3139134"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram