4
Iran je ponovio svoje čvrsto protivljenje predloženom Zangezur koridoru, koji bi povezao Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan preko teritorije Jermenije. Ova izjava dolazi nakon što su ruski zvaničnici nedavno izrazili podršku tom projektu.
Jedan koridor koji bi južnom Kavkazu povratio mesto koje je vekovima imao na Putu svile i Azerbejdžan povezao s njegovom eksklavom na jugozapadu Jermenije postao je povod novih geostrateških konfrontacija velikih i regionalnih sila.
PROČITAJTE JOŠ:
Zangezurski koridor, poznat i kao Sjuniški koridor ili Megrinski koridor, projekat je transportnog koridora dužine 40 km koji zagovara Azerbejdžan kroz istorijsko-geografsku oblast Zangezur ili administrativnu pokrajinu Sjunik na jugu Jermenije, koji se smatra mogućim sredstvom za obezbeđivanje transportnih veza između zapadnih rejona Azerbejdžana i njegove eksklave Nahčivana.
Ovaj koncept sve više zagovaraju Azerbejdžan i Turska od kraja Drugog nagornokarabaškog rata (2020), dok mu se Jermenija dosledno protivi, tvrdeći da „logika koridora” odstupa od trostranog prekida vatre i predstavlja oblik propagande.
Osim Jermenije, sada se koridoru protivi i Iran.
Kontroverza je nastala kada je, kako izveštavaju mediji iz Bakua, ruski predsednik Vladimir Putin navodno podržao koridor tokom razgovora sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevom. Ovo je praćeno zvaničnom izjavom portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koji je istakao potrebu za uspostavljanjem Zangezur koridora.
Zangezur, koji je trenutno deo južne Jermenije, bio je sporna teritorija još od Prvog svetskog rata. Pod komunističkim Sovjetskim Savezom područje koje se nalazi između autonomne regije Nahčivan i Azerbejdžana postalo je deo Jermenske Sovjetske Socijalističke Republike. Danas Jermenija ovu oblast smatra svojom provincijom. Tokom sovjetske ere, Moskva je izgradila dve železnice kako bi povezala Nahčivan sa glavnom azerbejdžanskom teritorijom u regionu koji zvanični Baku sada naziva koridor Zangezur, a azerbejdžanski mediji i analitičari ponekad nazivaju i Nahčivanskim koridorom.
Međutim, ove pruge su postale neupotrebljive tokom Prvog rata u Karabahu, koji je počeo 1992. godine.
Baku sada teži obnovi železnica iz sovjetskog perioda i izgradnji autoputeva u tom području kako bi povezao Azerbejdžan sa svojom regijom Nahčivan. Takođe, koridor je deo velikog transportnog projekta koji povezuje Baku sa Istanbulom.
U određenom smislu, koridor Zangezur ima za cilj da omogući Azerbejdžanu neograničen pristup njegovoj enklavi Nahčivan bez ikakvih jermenskih kontrolnih punktova dok prolazi kroz jerrmensku teritoriju u blizini granice između Teherana i Jerevana. U opštem smislu, koridor je geopolitički projekat koji povezuje Evropu sa centralnom Azijom i Kinom putem rute Azerbejdžan – Turska.
Koridor Zangezur igra ključnu ulogu u povećanju regionalne povezanosti, ne samo širom Kavkaza već i širom Evroazije, spajajući turske, ruske, centralnoazijske, iranske i jermenske teritorije i povezujući Evropu s Azijom.
Iran, koji ima snažne veze s Jermenijom, ne želi da koridor Zangezur funkcioniše, tvrde stručnjaci.
Formiranjem koridora Zangezur Iran bi izgubio zajedničku granicu sa Jermenijom. Iran bi izgubio i alternativni put ka Evropi, kao i tranzitni značaj. Trasa koridora istok-zapad od Zangzura, za koju se očekuje da poveže Kinu sa Evropom, takođe osporava geostrateške prednosti Irana.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je oštro kritikovao nameru uspostavljanja koridora, rekavši:
„Svaka pretnja teritorijalnom integritetu naših suseda ili promena granica, bez obzira na to da li se dešava na severu, jugu, istoku ili zapadu, jeste potpuno neprihvatljiva i predstavlja crvenu liniju za Iran.“
Ovaj stav su podržali i drugi visoki iranski zvaničnici. Ali Nikzad, zamenik predsednika iranskog Parlamenta, tvitovao je: „Ne prihvatamo promene granica. Moj savet Rusiji i Azerbejdžanu je da poštuju granice.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
