0
Pre 220 godina, na današnji dan 1800. godine, Kongres SAD se sastao prvi put u novom glavnom gradu Vašingtonu, a predsednik Džon Adams prvi uselio u zgradu kasnije nazvanu Bela kuća.
Pročitajte još:
Bela kuća nije oduvek bila „bela“.
Kuća je u početku imala nekoliko imena, kao „Predsednikova palata“, „Predsednička rezidencija“, ili „Predsednikova kuća“. Najraniji podaci imena „Bela kuća“ registrovani su 1811. godine. Postoji jedna legenda prema kojoj je tokom renoviranja dodata bela boja da zamaskira tragove gorenja, dajući joj ime, ali budući da je ona i na početku bila bela, ta teorija pada u vodu.
Još od restauracije „Kenedi“ svaka predsednička porodica izmenila je svoje sobe u Beloj kući, ali promene u Državnim sobama moraju biti odobrene od Komiteta za održavanje Bele kuće (ranije poznat kao Komitet lepih umetnosti Kenedi).
U cilju očuvanja istorijskog integriteta Bele kuće, komitet radi sa Prvom porodicom, obično sa Prvom damom da se sprovedu predloženi planovi porodice. Po okončanju mandata predsednik sa porodicom napušta njene odaje.
U Beloj kući postoje 132 sobe – ne uključujući kupatila kojih ima 35. Možete se popeti ili sići pomoću tri lifta ili osam stepeništa, na ukupno šest spratova. Dodajmo tu i 28 kamina, 147 prozora i 412 vrata, ali ne zaboravimo – teniski teren, stazu za trčanje, bioskop, kuglanu i bazen.
Samo dva sprata otvorena su za javnost. Dva od četiri nepristupačna rezervisana su za predsednikovu porodicu, dok su druga dva – podrumi. Kuću su zidali robovi i plaćeni radnici iz Škotske. Dizajnirao je arhitekta Džejms Hoben koji je pobedio na konkursu održanom 1792. godine. Tada je predsednik bio Džordž Vašington, ali nije doživeo da se useli u Belu kuću.
Pre Građanskog rata, predsednička kuća bila je najveća kuća u Americi.
Dnevno Bela kuća primi, u proseku, 6000 posetilaca.
U Beloj kući zaposleno je petoro kuvara, sa punim radnim vremenom. Ako je potrebno, kuhinjsko osoblje može da servira kompletnu večeru za 140 gostiju, a predjelo za preko hiljadu.
Bazen se nalazi ispod sale za novinare i napravljen je na zahtev predsednika Ruzvelta kome je plivanje bilo deo terapije za paralizu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
