0
U narednoj godini u Hrvatskoj će biti održano više važnih izbora, pa je 2024. nazvana "superizborna godina" i biće izuzetno značajna za sve građane, političke stranke i medije, jer dolazi nakon tri godine izborne pauze koje se u ovoj zemlji nisu dogodile još od 90-tih.
Stoga ne čudi što se u Hrvatskoj već uveliko vode vode međupartijski razgovori o eventualnim predizbornim koalicijama, jer naredna godina biće prilika da građani izaberu nove političke vođe i na taj način značajno utiču na budućnost Hrvatske.
Veće stranke Možemo! odlučilo je da će na predstojeće parlamentarne izbore izaći samostalno jer veruju da će tako izvući najveći broj novih birača i jer je njihovo istraživanje pokazalo da postoji negativna sinergija kada je u pitanju velika koalicija.
Stranka Možemo, zagrebačkog gradonačelnika Tomislava Tomaševića, sinoć je odlučila da na naredne parlamentarne izbore izađe samostalno.
Sandra Benčić iz Možemo je na konferenciji za novinare saopštila da ovakva odluka, ipak, ne isključuje mogućnost da u pojedinim jedinicama sklapaju koalicije s drugim, ,kako je kazala, progresivnim strankama.
“Ova odluka ne znači već potvrđuje da na nacionalnom nivou, postizbornu koaliciju sklopimo sa strankama od centra prema levo pri čemu SDP vidimo kao jednog od glavnog potencijalnog partnera”, rekla je Benčić.
Navela je da će ovakav način izlaska mobilizovati najveći broj birača i omogućiti im one opcije za koje su se opredelili i da Možemo dobije najveći mogući broj mandata i kroz postizborne koalicije sruši HDZ.
Benčić je istovremeno iskljlučila svaku mogućnost postizborne koalicije sa Mostom.
Prema pisanju hrvatskog portala „Izbori 2024“, prvi izbori u Hrvatskoj će biti održani u maju za Evropski parlament. Reč je o izborima koji se u isto vreme održavaju i u drugim zemljama članicama. Ovi izbori su, navode, važni jer pokazuju raspoloženje birača i njihov stav o EU i političkim pitanjima koja se tiču Evrope.
Hrvatska ima 12 poslannika u Evropskom parlamentu, a među njima su članovi raznih stranaka i nezavisni kandidati. Oni su odgovorni za predstavljanje interesa Hrvatske i njenih građana u EU i učestvuju u donošenju odluka i zakona koji se odnose na celu Evropsku uniju.
U Hrvatskoj su do sada tri puta održani izbori za Evropski parlament – po ulasku 2013., godinu dana kasnije 2014. i ponovo 2019.
Izlaznost birača u Hrvatskoj na izborima za EU parlament dosad je bila ispod proseka Evropske unija sa trendom rasta.
PROČITAJTE JOŠ:
U julu ili u ranu jesen naredne godine biće održani parlamentarni izbori. Prema pisanju portala „izbori 2024“, još nije sasvim jasno kako će naredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj biti sprovedeni s obzirom na to da je Ustavni sud u oktobru prošle godine upozorio da, ako se ne promene granice izbornih jedinica tako da svaki glas ima jednaku važnost, idući parlamentarni izbori mogli bi biti proglašeni neustavnim.
Trenutno, zbog iseljavanja i povećane smrtnosti, u nekim izbornim jedinicama postoji razlika od više od pet odsto u broju birača, što znači da glas u jednom području važi više nego u drugom. Neki okviri izbornih jedinica već su postavljeni odlukom Ustavnog suda a premijer Andrej Plenković navodno već ima rešenje.
Treći izlazak na birališta u Hrvatskoj biće krajem naredne godine kada će građani birati predsednika Republike. Očekuje se, kažu, da, kao i na izborima na kojima je pobedio Zoran Milanović, prvi krug bude održan krajem decembra 2024., a ukoliko bude drugog kruga, biće održan početkom 2025., do kada aktualnom predsedniku traje petogodišnji mandat.
Stoga je, ističe se, ova godina ključna je za političke stranke u pokušaju da zadobiju poverenje građana i osvoje što više glasova.
BONUS VIDEO: Hrvatski predsednik o srpskim cajkama
