4
Redžep Tajip Erdogan pristao je da povuče veto sa članstva Finske i Švedske u NATO savezu. Ipak, turski lider neće otići praznih ruku iz Madrida, gde se održava veliki samit Severnoatlantske alijanse. Turska će tražiti izručenje 33 osumnjičenih za terorizam u skladu sa sporazumom koji je potpisan sa Švedskom i Finskom.
Turski ministar pravde Bekir Bozdag saopštio je da njegova zemlja traži od Švedske i Finske izručenje 33 ljudi i dodao da će Ankara insistirati na ispunjenju dogovora.
„Dosije šest članova PKK i šest članova FETO-a čekaju u Finskoj, dok dosijei 11 članova PKK i 10 članova FETO-a u Švedskoj“, rekao je Bozdag novinarima u Ankari.
U trilateralnom sporazumu sa Švedskom i Finskom, Turska je izričita u zahtevima da ove dve zemlje izruče tražene pojedince i ukinu ograničenja na oružje uvedena nakon vojnog upada Turske u severoistočnu Siriju 2019. godine.
Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg rekao je da sada postoji sporazum koji otvara put Finskoj i Švedskoj za ulazak u NATO.
Pored činjenice da Finska i Švedska sada imaju otvoren put ka Alijansi, kurdske partije su po prvi put u međunarodnom pravu označene kao terorističke organizacije.
Tri razloga turskog „hayir“
Ključni problem koji je Turska imala kada su u pitanju Švedska i Finska je – terorizam.
Kada Erdogan i Čavušoglu kažu „terorizam“ misle na pripadnike Radničke partije Kurdistana (PKK).
Iako u Švedskoj i drugim nordijskim zemljama postoji velika kurdska dijaspora, PKK je tamo klasifikovana kao teroristička organizacija i nije joj dozvoljeno da deluje slobodno. Međutim, Turska traži od Švedske da preduzme jače mere protiv pripadnika PKK, kao i da prestane da finansira IPG – grupu za koju Ankara smatra da je pod direktnom kontrolom PKK.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pored toga, bitan segment je i embargo na izvoz oružja, po kome Švedska i Finska ne bi mogle da isporučuju oružje Turskoj. U slučaju da ove dve zemlje ipak postanu članice, embargo nema racionalnu osnovu jer NATO članice sarađuju na odbrambenom polju.
Treći, za Erdogana bitan razlog, su predstojeći izbori.
U Turskoj će se u junu sledeće godine održati parlamentarni i predsednički izbori. Aktuelni predsednik Erdogan u anketama trenutno ne stoji baš onako kako bi želeo, zbog čega mu je neophodan podstrek.
Čvršći stav i oživljavanje lika svemoćnog sultana mogu biti od koristi Erdoganu da povrati deo izgubljenog poverenja građana Turske.
BONUS VIDEO Erdoganov megaprojekat – novi kanal pored Bosfora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
