0
Rat između Izraela i Hamasa već se prelio na mnoge zemlje na Bliskom istoku. Izgledi za konfrontaciju između regionalnih i svetskih sila postaju sve veći. Jedan sukob od kog strahuje ceo svet jeste onaj između Irana i Amerike. Dok su Sjedinjene Države stacionirale svoje trupe u mnoge zemlje koje okružuju Iran, zvanični Teheran finansira i praktično kontroliše paravojne formacije poput Huta, koje sada vrše direktne udare na američke snage.
Širom regiona, borbe su uglavnom bile ograničene na napade između milicija koje podržava Iran na jednoj strani, i SAD, Izraela i njihovih saveznika s druge strane.
Do sada su Amerika i Iran izbegavali da se direktno sukobe. SAD su napale grupe koje podržava Iran u Jemenu, Siriji i Iraku, dok su grupe povezane s Iranom ciljale američko vojno osoblje u Iraku i Siriji. Teheran je takođe granatirao, kako je navedeno, antiiranske grupe u Iraku, Siriji i Pakistanu.
Kako tenzije širom regiona rastu, sprovedeno je istraživanje gde su Iran ili njegovi saveznici prisutni, gde su stacionirane američke snage i gde su obe strane vodile vojne operacije od početka rata između Izraela i Hamasa.
Liban je dom najmoćnije paravojne snage na Bliskom istoku – Hezbolaha koji podržava Iran. Grupa ima svoju glavnu bazu na granici Izraela i Libana i razmenjuje vatru sa Izraelom od početka rata u Gazi.
Dok je tačna veličina arsenala ove šiitske islamističke grupe nepoznata, stručnjaci procenjuju da ima između 150.000 i 200.000 projektila, kao i raketa i minobacača.
Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah tvrdi da grupa ima 100.000 boraca, uključujući aktivne vojnike i rezerviste. Veruje se da je Iran glavni snabdevač Hezbolaha oružjem.
Teheran ima značajan uticaj na nekoliko šiitskih milicija koje su blisko povezane sa Korpusom iranske islamske revolucionarne garde (IRGC). To uključuje Kataib Hezbolah, Harakat al-Nujaba i Kata’ib Saiiid al-Shuhada.
Stručnjaci kažu da su neke od grupa, poput Kataiba Hezbolaha, odgovornije vlastima u Teheranu nego vladi u Bagdadu. Američka kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe veruje da ima do 10.000 članova.
Do 2008. godine, na vrhuncu rata u Iraku, SAD su imale do 160.000 vojnika u zemlji. Danas je oko 2.500 snaga raspoređeno u nekoliko baza.
Iran ima direktno prisustvo u Siriji, gde su njegove snage Kuds, elitna jedinica IRGC-a koja upravlja operacijama u inostranstvu, raspoređene nakon pobune 2011. da podrže režim sirijskog predsednika Bašara el Asada.
U Siriji se takođe nalaze brigade Zainabijun i Fatemijun, šiitske milicije povezane sa IRGC za koje se veruje da regrutuju avganistanske i pakistanske borce.
SAD imaju 800 vojnika u Siriji u okviru tekuće misije poraza ISIS-a. Većina američkih snaga stacionirana je u onome što vojni zvaničnici nazivaju „bezbednosnom zonom istočne Sirije“, gde SAD podržavaju antirežimske Sirijske demokratske snage (SDF) na severoistoku zemlje.
U središtu aktuelnog sukoba između Irana i SAD su jemenski pobunjenici Huti, koji pojačavaju svoje napade na brodove u Crvenom moru, govoreći da se svete Izraelu za rat u Gazi.
Grupa trenutno kontroliše severni Jemen i bila je angažovana u skoro osam godina borbe sa koalicijom koju podržavaju SAD i Saudijska Arabija pre nego što su borbe prekinute prošle godine.
Oružje Huta uglavnom je sastavljeno od iranskih komponenti prokrijumčarenih u Jemen.
Američka vojska stacionirala je ratne brodove u Crvenom moru, kod jemenske obale, sa koje je gađala ciljeve Huta. U decembru su SAD okupile koaliciju od više od 20 zemalja kako bi zaštitile komercijalni saobraćaj od napada Huti u Crvenom moru.
Opkoljeni Pojas Gaze dom je militantne grupe Hamas, za koju Izrael veruje da je pre rata imala oko 30.000 boraca. Iran je izgradio bliže veze sa grupom poslednjih godina. Za razliku od svih ostalih saveznika Teherana u regionu, Hamas je sunitska muslimanska organizacija, a ne šiitska.
S druge strane granice, Izrael je najveći primalac američke vojne pomoći, a Vašington je doprineo više od 130 milijardi dolara pomoći od osnivanja jevrejske države 1948. godine.
Iako se rat Izraela i Hamasa još nije prelio u arapske države Persijskog zaliva, neke od tih nacija se osećaju ranjivim jer su ranije bile na meti grupa povezanih sa Iranom.
SAD imaju oko 13.500 vojnika u Kuvajtu, što je najveće američko vojno prisustvo u regionu.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Drugo najveće vojno prisustvo SAD u regionu nalazi se u Kataru, koji je dom za oko 10.000 američkih snaga u vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid, najvećoj američkoj vojnoj bazi na Bliskom istoku.
Više od 2.700 američkih snaga stacionirano je u vazdušnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, dok UAE ugošćuju 3.500 američkih vojnika u vazduhoplovnoj bazi Al Dafra, u kojoj se nalazi Centar za vazdušni rat u Zalivu.
Ostala središta za američko vojno prisustvo su Bahrein, koji je domaćin Centralne komande američkih pomorskih snaga i dom Pete flote mornarice, i Jordan, koji je domaćin oko 3.000 američkih vojnika. U Turskoj je oko 1.465 pripadnika američke vojske u vazdušnoj bazi Indžirli.