Foto:Konstantin Mihalchevskiy / Sputnik / Profimedia/Tanjug/AP Photo/Evgeniy MaloletkaArtur Reszko / PAP / Profimedia/Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP/Krzysztof Zatycki / Zuma Press / Profimedia/JANEK SKARZYNSKI / AFP / Profimedia/Tanjug/Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Još od početka ruske invazije na Ukrajinu, brojne zemlje koje se graniče zaraćenim državama su počele da strahuju da će se i one naći na meti ruskog predsednika Vladimira Putina. Jedna od njih je i Poljska, koja je u proteklom periodu uložila veliku količinu novca u naoružanje, zbog čega su vojni eksperti i analitičari saglasni - u Evropi niče nova vojna sila, a u pitanju je upravo Poljska. Međutim, i građani Poljske strahuju od potencijalnog napada Rusije zbog čega masovno pohađaju obuke korišćenja vatrenog oružja.

S obzirom na burnu istoriju, građani ove zemlje, kao i njihove institucije, su od samog starta bili vrlo oprezni i ništa nisu prepuštali slučaju.

Spremni da brane Poljsku po svaku cenu

Podižući zlatni pištolj u predgrađu poljske prestonice Varšave, Julija Pašek kaže da je spremna da brani Poljsku „po svaku cenu“.

Priznajući da je poluautomatski pištolj Desert Igl „malo pretežak“, nasmejana analitičarka je za Mejl onlajn rekla: „Nisam vojnik, ali ne želim ni da budem posmatrač ili bespomoćna žrtva“.

Dok rat i dalje besni u Ukrajini, preko granice, Julija je samo jedna od hiljada Poljaka koji sada uzimaju oružje u ruke.

Razmišljajući o sebi kao o „prvoj liniji odbrane“, građani Poljske se pripremaju za „najgori scenario“, pa masovno kupuju oružje i pohađaju časove gađanja.

Iako i dalje ima jednu od najnižih stopa oružja po glavi stanovnika u Evropi, više od četvrt miliona ljudi u Poljskoj sada ima dozvolu za vatreno oružje, a prošle godine je zabeležen porast od 37.000 u odnosu na 2021. godinu.

Shodno tome, strelišta su takođe izvestila o procvatu u poslovanju jer se u njima okuplja veliki broj ljudi koji žele da usavrše svoje veštine gađanja.

Piotr Miodučovski, vlasnik kompanije PM Šuters u Varšavi, rekao je: „Pre nego što je počeo rat u Ukrajini, dobijali smo oko 35 upita dnevno od ljudi koji su želeli da rezervišu mesta za gađanje. Sada nas ima preko 200. Vikendom smo potpuno popunjeni. Ljudi su zabrinuti da će Rusija doći u Poljsku preko Ukrajine. Dakle, mnogi ljudi su zainteresovani za dobijanje dozvole za oružje ili samo žele da nauče osnove pucanja iz oružja“.

Foto: Tanjug/Ilya Pitalev/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Ovo je mišljenje koje je ponovio i Paveł Dingosz, predsednik udruženja koje vodi veliki broj strelišta širom Poljske.

„Pre rata smo u našim objektima obučavali nekoliko desetina ljudi dnevno. Sada moramo da uguramo do 300 ljudi na trening.“

Na drugom strelištu u staroj fabrici automobila na periferiji Varšave, 40-godišnji zubar Pavel je rekao: „Rat je. Imam ženu, sina. Moram ovo da naučim“.

Hoće da obučavaju i decu

Pošto je potražnja tako velika, izveštaji kažu da strelišta i prodavnice oružja sada redovno ostaju bez municije.

Instruktorka streljaštva Paulina Ptašinska je rekla: „Promenio se profil ljudi koji se prijavljuju za dozvolu za oružje. Pre rata, to je bio neki hobi. Danas je mnogo više potreba za sticanje veština“.

Kao odgovor na potražnju i da poveća svest o oružju, Ptašinska sada planira da drži časove u školama.

„Verujem da je sportsko streljaštvo veoma dobro za decu. Kroz program edukacije o bezbednosti deca imaju priliku da pucaju iz pravog pištolja. Šteta što je na ovim časovima samo jedan sat po semestru rezervisan za pucanje, što je premalo“.

Foto:profimedia.rs

„Pucanje se sastoji od tri elementa: poznavanje tehnike, odskoka i zahvata. Drugi element je vežbanje tehnika tako da naše telo i mišići rade automatski. Treće je pucanje bojevom municijom. Pucanje nije sposobnost da se puca, već da se nosimo sa svojom psihom“, dodala je.

Na otvaranju srednjoškolskog strelišta u južnom gradu Miškovu prošle godine, poljski premijer Mateuš Moravjecki je rekao: „Ako Rusija ikada pomisli da napada Poljsku, Rusija mora da zna, Kremlj mora da zna, da se u Poljskoj 40 miliona Poljaka sprema da ustane, sa oružjem u ruci, da brani svoju otadžbinu“.

Deo od tih 40 miliona su kompanije u državnom vlasništvu koje su takođe počele da nude obuku u oblasti odbrane za svoje osoblje. Blizu 5.000 zaposlenih u naftnoj i gasnoj kompaniji PGNiG biće obučeno za unapređenje sposobnosti odbrane i upravljanja krizama, uključujući sajber bezbednost i časove prve pomoći. Osoblje takođe može volontirati za kurseve rukovanja oružjem i pucanja.

Porast broja regruta

U međuvremenu, poljske oružane snage su zabeležile porast broja novih regruta.

U 2022. prijavilo se blizu 14.000 novih regruta, što je najveći broj od prestanka služenja vojnog roka 2008. godine.

Foto:Yasuyoshi CHIBA / AFP / Profimedia; Profimedia.rs

U januaru ove godine, poljski ministar odbrane Marius Blaščak je rekao: „Ovo je samo prva faza, jer će ove, 2023. godine, naša kampanja ‘Postani vojnik Poljske’ samo dobiti zamah.“

Pored toga, snage teritorijalne odbrane Poljske su prijavile sedmostruko povećanje broja regruta.

Uvodeći nove regrute u oružane borbe u šumi izvan glavnog grada Varšave, 40-godišnji poručnik Pavel Pinkovski, komandir čete i veteran ratova u Iraku i Avganistanu, rekao je Stripesu: „Oni žele da brane sebe, svoje porodice i domovinu. Situacija u Ukrajini je pokazala da je zaista bolje biti spreman“.

Poljska prati svaki ruski korak u Ukrajini

Poljska vlada je oktobru prošle godine istakla da pažljivo prati ruske aktivnosti u susednoj Ukrajini kako bi se pripremila za potencijalnu upotrebu nuklearnog ili hemijskog oružja od strane Kremlja, rekao je zamenik ministra odbrane te države Marćin Oćepa.

Poljska vojska Foto:Krzysztof Zatycki / Zuma Press / Profimedia

Oćepa je rekao da vlada veruje da ruski predsednik Vladimir Putin „može upotrebiti nuklearno ili hemijsko oružje“ i da Poljska „mora biti spremna za svaki scenario“.

Poljski predsednik Andžej Duda, premijer Mateuš Moravjecki, ministri i čelnici poljskih oružanih snaga razgovarali su o pomoći Ukrajini i toku rata, kao i o nuklearnim pretnjama Rusije.

Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Jacek Sieviera rekao je posle sastanka da su lideri razgovarali o rizicima i posledicama u vezi sa upotrebom bilo koje vrste nuklearnog oružja u svetlu promenljivih karakteristika rata, kao i približavanja zime.

PROČITAJTE JOŠ:

Dve rakete pale na Poljsku

Podsetimo, raketa ruske proizvodnje pala je na selo Pševodovo na istoku Poljske, blizu granice sa Ukrajinom, saopštilo je u novembru prošle godine poljsko Ministarstvo inostranih poslova. U saopštenju se navodi da su u eksploziji poginule dve osobe i da je ministar Zbignjev Rau pozvao ruskog ambasadora na razgovor i „zatražio hitno detaljno razjašnjenje“ incidenta.

Pševodovo je oko 6 kilometara udaljeno od granice sa Ukrajinom, a mediji prenose da je pogođen objekat za sušenje žita.

Selo je oko 60 kilometara vazdušne linije udaljeno od grada Lavova na zapadu Ukrajine, koji je takođe bio meta ruskih napada.

Poljski predsednik Anžej Duda je kasnije rekao da „apsolutno nema indikacija“ da raketa koja je u Poljskoj blizu granice sa Ukrajinom usmrtivši dvoje ljudi predstavljala nameran napad, navodeći da je verovatno susedna Ukrajina lansirala projektil sovjetske proizvodnje da se odbrani od baraža ruskih napada na njenoj teritoriji.

BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar