0
Spasilački radnici u Kahramanmarašu rekli su da mogu da nanjuše leševe dok su kopali kroz gomile ruševina, u centru grada koji je sada toliko razoren zemljotresom i naknadnim potresima, da su mnoge zgrade u potpunosti pretvorene u ruševine.
„Nadamo se da su tamo još dve osobe žive“, rekao je Zafer Jildiz, volonter, pokazujući na gomilu betona, iskrivljenog metala i nameštaja. „Većina ljudi koje smo našli ispod ruševina je mrtva“, rekao je on.
Mehmet Boskert je pažljivo izvadio molitvenik iz ostataka višespratnice dok je kopao rukama u rukavicama u nadi da će pronaći svog brata i snaju žive, prenosi Gardijan.
„Nakon što sam uspeo da se iskopam iz ruševina kada mi se kuća srušila, došao sam ovde da pokušam da ih pronađem“, rekao je. „Mogu samo da se nadam, ali izgleda da je prekasno. Ekipe Hitne pomoći su stigle prekasno, a tek danas su dovezle ove kopače. Nadam se da mogu nešto da urade.“
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posetio je u sredu Kahramanmaraš kako bi se sastao sa preživelima koji sada žive u šatorima na gradskom stadionu. On je obećao da „nikada nećemo dozvoliti da naši građani ostanu na ulici“ i obećao novčanu pomoć i nadoknadu za popravke. U međuvremenu, ljudi su se umotali u ćebad dok su tražili sklonište u lokalnom parku, nazvanom po danu kada je Erdoganova vlada odbila pokušaj puča.
Erdogan je najavio da će nove kuće biti izgrađene „u roku od jedne godine“ u 10 provincija pogođenih zemljotresom, ali je dao još nekoliko detalja, uključujući kako bi nove konstrukcije mogle biti ojačane protiv budućih potresa.
Dok je to govorio, radnici hitne pomoći u Kahramanmarašu nastavili su da pretražuju ruševinu, često nalazeći samo delove tela.
„Pokušali smo da identifikujemo ljude, ali mnoga tela su bila toliko uništena da smo imali problema da ih identifikujemo“, rekla je volonterka koja je dala ime samo kao Darija. „U jednom trenutku smo pronašli samo ruku, morali smo da je pokažemo nekim od porodica da pokušamo da je identifikujemo“.
U udaljenom gradu Pazardžiku, još jednoj stanici Erdoganovog obilaska zone katastrofe, Hasan Čitak se nadao da će njegovi roditelji i brat biti pronađeni živi ispod njihovog uništenog stambenog bloka. Bio je plačljiv i očajan.
„Ovde sam od zemljotresa i čekam da mi pomognu radnici hitne pomoći“, rekao je on. „Imamo nadu, čekamo“.
Stanovnici Pazarcika, grada iznad epicentra smrtonosnog zemljotresa i mesta povezanog sa višim nivoom podrške turskim opozicionim strankama nego u drugim okolnim oblastima, rekli su da su ogorčeni koliko je dugo trebalo spasilačkim radnicima iz humanitarne agencije AFAD da stignu. Većina je stigla u sredu ujutru, rekli su, nakon što su se volonteri i vatrogasci mučili nakon potresa.
„Stigao sam rano jutros. Izvlačio sam ljude iz ruševina. Neka od njihovih tela su bila smrznuta od hladnoće“, rekao je Ufuk Akgun, spasilac. „Ne verujem da postoji nada da se ljudi pronađu živi“.
Na sporednom putu blizu mesta gde je Erdogan bio, mala grupa spasilaca koristila je kopače i svoju snagu da pročešlja ruševine porodične kuće, dok su rođaci stanara sedeli u krugu oko obližnje vatre, jecajući i tešeći jedni druge.
„Tamo je bilo osam ljudi, jedna osoba je povređena, a sedam je mrtvih. Pokušavamo da pronađemo dvoje za koje se nadamo da su živi“, rekao je Mehmet Ali, koji je stajao u blizini sa porodicom. „U ovoj zemlji nema države“, rekao je on. „Ovde već danima nema ničega, vlada pomaže samo mestima koja glasaju za njih, a ne šalju pomoć selima“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Dečak izvučen iz ruševina dan ranije sedeo je u fotelji okružen prijateljima i rođacima. Telo njegovog oca izvučeno je u sredu ujutro. U suzama je čekao da spasioci pronađu telo njegove majke. Svedoci su rekli da su sve do ponedeljka uveče, manje od jednog dana nakon što su udarili prvi zemljotresi, mogli čuti glasove i vapaje za pomoć ljudi zarobljenih ispod srušenih zgrada. Onda je, u utorak ujutru, zavladala tišina nad ruševinama Pazarčika.
U gradu je bila vidljiva i akcija čišćenja. Humanitarni radnici delili su supu i hleb dok su ljudi skupljali džakove šuta ispred pekare kao prvi korak ka popravci. Neke od novijih zgrada su izdržale najgore udare uz minimalna vidljiva oštećenja.
„Moja kuća se srušila tako da sada živimo u šatorima“, rekao je Mehmet Kahraman, koji se zaustavio ispred teško oštećene džamije. Sirene hitne pomoći odjekivale su ulicama. Još jedan muškarac i njegova žena progurali su se kroz kapiju da se pomole među ruševinama džamije, koja je bila toliko oštećena da je ezan mogao da emituje samo zveket. Žena je pomogla muškarcu da opere noge pre nego što su započeli svoj ritual.
„Spasioci su stigli, ali to nije dovoljno, nemamo struju, vodu i gas“, rekao je Kahraman. „Telefoni ne rade. Izgubili smo toliko ljudi, još uvek ne možemo sve da stignemo. Imam tri člana porodice pod ruševinama u našem selu…” rekao je on uz plač.
BONUS VIDEO: Spašavanje dečaka iz Sirije