3
Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima i njegov povratak u Belu kuću kao 47. predsednika SAD otvaraju mnoga pitanja, uključujući potencijalne posledice za Zapadni Balkan i Srbiju. Tokom svoje kampanje, Tramp je isticao želju za uspostavljanjem pragmatičnih partnerstava sa našim regionom, naglašavajući ekonomski razvoj, stabilnost i borbu protiv korupcije. Njegov pristup, kako je istaknuto iz njegovog izbornog štaba, temelji se na "postizanju stvarnih, odgovornih rezultata kroz direktan rad sa lokalnim liderima.". Šta to, uopšte, znači za Srbiju?
Novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić je za Nova.rs izneo svoj stav i tumačenje pobede Donalda Trampa, kao i to šta Srbija može uopšte da očekuje.
PROČITAJTE JOŠ:
“Zvanična Srbija očekuje jako puno, ali nisam siguran da će se sve to tako lako ostvariti kao što se ovde očekuje iz jednog jednostavnog razloga. Mi se često oslanjamo na jedan emotivan pristup politici. Tramp je poslednja osoba za koju treba vezivati bilo kakve emocije. Dakle, moguće je da će Beograd biti veoma zadovoljan time što je Trampova administracija, kada bude počela da se bavi Srbijom, spremna da sasluša, šta mi imamo da kažemo i to je vrhunac. A to što mi imamo da kažemo uglavnom se ne dopada Amerikancima i neće im se ni sada dopasti to povodom Kosova, ni Trampu, ni Ričardu Grenelu”, rekao je Jakšić.
“Druga stvar koja se često prenebregava je da ako postoji jedan front kog se Tramp drži, to je front protiv Kine. Šta mi onda mislimo? Kakvu ćemo podršku dobiti od Donalda Trampa uz ovakve odnose koje imamo sa Kinom? Prema tome, za očekivati je da on poruči Beogradu: “Ako hoćete da sarađujemo bolje, onda se manite tih bliskih veza sa Pekingom.” Ono što je takođe bitno je činjenica da Trampov pristup spoljnoj politici je pristup jednog poslovnog čoveka. Mislim da će to i diktirati sve, uključujući i te odnose sa Kinom. Tako da, euforija koja ovde vlada sada povodom Trampa, nisam siguran da je opravdana.”
Boško Jakšić se osvrnuo i na prošli Trampov mandat i potencijalnu razliku između tadašnjeg i ovog predstojećeg mandata.
“Ako mi nešto očekujemo na primeru Vašingtonskog sporazuma, onda mi nije ni jasno šta očekujemo. Šta smo uopšte dobili tim sporazumom? Dobili smo to da je Izrael priznao Kosovo. Svaki Trampov pokušaj da normalizuje odnose Srbije i Kosova je na osnovama ekonomije, što je njegov pristup. Tako je pokušao da milijardama dolara reši pitanje Bliskog istoka, pa ga nije rešio. Tako da, ja ne verujem da takvom vrstom pristupa Tramp išta može da ostvari.”
Predstavnik Trampovog izbornog štaba, Hristos Marafacos, pojasnio je da će Trampova administracija na Balkanu težiti stabilnosti i ekonomskoj snazi, koja će zemljama omogućiti samoodrživost i otpornost na korupciju i spoljne uticaje. Njegova administracija namerava da podrži strateške ekonomske sporazume i konkretne antikorupcijske mere koje će „oživeti“ region. U direktnoj kritici trenutne američke politike, Marafacos je naveo da je pristup predsednika Bajdena prema Balkanu bio „pasivan“, sa mnogo praznih obećanja, bez konkretne posvećenosti rešavanju specifičnih izazova u regionu.
Međutim, Trampov povratak mogao bi imati i značajne kontroverzne implikacije. Kurt Basener, viši saradnik u Savetu za politiku demokratizacije, smatra da bi Trampov ponovni mandat mogao ohrabriti nacionalističke i separatističke struje na Balkanu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Tramp je tip političara koji se uklapa u politiku ‘jakog čoveka’, koja je prisutna u regionu“, ocenjuje Basener. On napominje da je Tramp tokom svog prvog mandata otvoreno podržavao ideju „razmene teritorija“ između Srbije i Kosova, odnosno prilagođavanje granica, što je izazvalo brojne reakcije u međunarodnoj zajednici.
Profesor Danijel Server s Univerziteta Džons Hopkins takođe izražava zabrinutost zbog potencijalnih posledica Trampovog reizbora. On predviđa da bi Trampovo predsedništvo moglo da produbi etničke tenzije i doprinese političkoj destabilizaciji regiona.
„Tramp bi saosećao s etničkim nacionalistima, uključujući ruske i srpske. To bi verovatno dovelo do podele Ukrajine, nakon čega bi usledila podela Kosova i Bosne i Hercegovine, te nestabilnost koja bi, možda, izazvala čak i rat“, rekao je Server za Al Džaziru.
Trampovi lični i poslovni odnosi sa liderima u regionu, uključujući poslovne veze koje su uspostavljali njegov zet Džared Kušner i ćerka Ivanka, dodatno osvetljavaju njegov pristup regionu. Takvi poslovi, od Beograda do albanskog primorja, izazvali su kritike i podstakli pitanje u kojoj meri bi Trampove odluke bile vođene ličnim interesima.
S obzirom na njegovo prethodno zalaganje za fleksibilniju politiku prema granicama, analitičari strahuju da bi Trampov povratak mogao dodatno destabilizovati zemlje poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
„Čim se ponovo otvori opcija za podele, ona će se proširiti“, dodao je Server.
Takav scenario mogao bi podstaći novo nasilje, prisilne migracije i etničke tenzije širom regiona.
Uz sve navedeno, Trampova administracija je obećala jačanje bezbednosti i ekonomski razvoj u regionu kroz konkretne sporazume i investicije. Tokom njegovog prvog mandata, Tramp je posredovao u potpisivanju Vašingtonskog sporazuma između Srbije i Kosova, koji je postavio temelje za ekonomski dijalog i saradnju. Predstavnici njegovog tima veruju da bi slični projekti mogli dodatno povezati region sa SAD-om kroz nove trgovinske i investicione sporazume.
Ipak, ostaje pitanje da li će ovaj pristup doprineti stvarnoj stabilnosti ili će, kako kritičari upozoravaju, povećati rizik od političkih tenzija i etničkih konflikata. Na Balkanu, gde su odnosi među etničkim grupama često napeti, svaki korak ka promeni granica ili podršci nacionalističkim politikama može imati dalekosežne posledice.
BONUS VIDEO: Obraćanje Donalda Trampa, 47. predsednika SAD
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
