3
Politička kriza u institucionalnom funkcionisanju BiH može biti prevaziđena otklanjanjem uzroka koji su doveli do krizne situacije, a to se može uraditi jedino stalnim i istrajnim razgovorima političkih predstavnika.
PROČITAJTE JOŠ:
To je navedeno u dokumentu „Političko-ekonomska situacija u BiH“, koji će biti razmatran na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske 1. februara, prenosi RTRS.
Zajedničkom analizom stanja i otklanjanjem uzroka, kako se navodi, moguće je stvoriti povoljan ambijent u kojem bi institucije funkcionisale na osnovu Ustava i u korist svih naroda i građana.
Navodi se i da u svakom parlamentu na nivou BiH, entiteta i kantona treba da se vode rasprave o svim bitnim pitanjima funkcionisanja BiH i da na toj osnovi politički subjekti treba da nalaze održiva i pravedna rešenja do kojih se može doći samo na osnovi ravnopravnosti naroda, entiteta i građana.
U dokumentu se konstatuje da Dejtonski sporazum i Ustav pružaju dovoljno mogućnosti za reforme u svim bitnim oblastima s ciljem pronalaženja boljih rešenja u funkcionisanju BiH.
Podseća se i da je Republika Srpska, kao državotvorni entitet u BiH, pokrenula procese institucionalnih reformi sa ciljem da se dobiju bolja, pravednija i racionalnija rešenja u funkcionisanju vlasti i javnih politika u entitetima i na nivou BiH.
U dokumentu se navodi da je inicijalna kapisla za aktuelnu krizu u BiH bila odluka o dopunama Krivičnog zakona BiH koju je doneo bivši visoki predstavnik Valentin Incko i da je prevazilaženje kriznih situacija neophodno za funkcionisanje entiteta i BiH kao celine, a da je to moguće ukoliko se o spornim pitanjima na ravnopravnoj osnovi usaglase predstavnici entiteta i naroda, prenosi RTRS pozivajući se na Srnu.
Predlaže se da se internacionalizacija državnog pitanja BiH usmeri u proces evropskih integracija, a da se internacionalizacia kao mešanje stranih faktora u unutrašnja pitanja entiteta i BiH kao celine maksimalno redukuje u skladu sa odredbama međunarodnog prava.
Kada je reč o problemu ravnopravnosti konstitutivnih naroda u BiH, u dokumentu se navodi da su tri naroda Srbi, Bošnjaci i Hrvati suvereni i državotvorni, konstitutivni, odnosno ravnopravni u svim bitnim segmentima funkcionisanja državnih institucija na svim nivoima organizovanja vlasti.
Kaže se i da postojeća organizacija državne vlasti u dva entiteta, a posebno u Federaciji BiH, otežava njegovo ostvarivanje.
„Navedeno pitanje se izražava kao problem konstitutivnosti Hrvata, njihove ravnopravnosti i legitimnog predstavljanja u institucijama vlasti na entitetskom i na nivou BiH. Princip državotvornosti tri naroda znači da je problem ravnopravnosti jednog naroda zajednički problem sva tri naroda“, ističe se u ovom dokumentu, , te dodaje da „legitimna zastupljenost Hrvata u Predsedništvu BiH i u Domu naroda Federacije BiH nije samo hrvatski problem ili takozvano hrvatsko pitanje, nego je to problem cele BiH“.
U dokumentu se ukazuje i na problem suverenosti entiteta i naroda i dodaje da zbog svoje specifičnosti BiH ne može da se organizuje kao unitarna, centralizovana država, nego a se uglavnom radi o specifičnom i složenom ustavno-pravnom sistemu i organizaciji države koji ima sličnosti sa sistemima Švajcarske i Belgije.
U dokumentu se u vezi s međunarodnim intervencionizmom konstatuje da delovanje visokog predstavnika kroz nedemokratsko nametanje odluka, zakona, ustavnih amandmana, smenu legalno izabranih predstavnika, predstavlja faktor koji je najviše doprinio sadašnjoj krizi u BiH.
Posebno je problematično, napominje se u dokumentu, što su posledice tih nametnutih odluka bile uglavnom negativne, a o čemu svedoči i Inckova nametnuta odluka kojom je menjao Krivični zakon BiH.
U dokumentu se navodi i da problem pravosudne vlasti predstavlja glavni generator političkih kriza i u kontinuitetu opterećuje i ugrožava sve druge pozitivne procese u BiH.
„Krajnje je vreme da domaći političari preuzmu odgovornost i da zahtevaju prestanak mandata visokog predstavnika na šta Republika Srpska već duže vreme ukazuje“, navodi se između ostalog u dokumentu „Političko-ekonomska situacija u BiH“.
BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
