0
Kriza na rusko-ukrajinskoj granici naterala je mnoge svetske lidere da sednu za pregovarački sto sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Pregovori, koji se vode na svim stranama sveta, kao i tenzije koje trenutno vladaju između ove dve države nisu iznenađenje, niti novost, jer se gotovo identična situacija dogodila u periodu između 2014. i 2015. godine. Krizu je tada razrešio sporazum Minsk II, pa je pitanje koje se postavlja - da li bi situacija mogla da se okonča na isti način i ovog puta.
Meseci rata i patnje na teritoriji Donbasa obeležili dve ratne godine. Sve je počelo u maju 2014. godine, a rat je okončan potpisivanjem sporazuma Minsk II u Belorusiji 12. februara 2015. godine.
Pročitajte još:
Mirovni sporazum Minsk II nakon dugih pregovora u glavnom gradu Belorusije potpisali su ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Na pregovorima su direktno učešće imali i bivši predsednik Francuske Fransoa Oland i doskorašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.
Pomenutim sporazumom dogovoren je potpuni prekid vatre koji je stupio na snagu 15. februara 2015. godine, kao i povlačenje teškog naoružanja i razmena zatvorenika.
Pored mirovnih delova, ovaj sporazum obuhvatao je u svojih 13 tačaka i stavke kojima bi se moglo zaključiti da ga je Rusija zapravo nametnula Ukrajini. Naime, odmah nakon potpisivanja sporazuma, trebalo je da otpočnu pregovori o lokalnim izborima i izmenama zakona kojim bi se dala autonomija Donbasu – odnosno Donjecku i Lugansku.
Nakon tačnog iscrtavanja autonomnih teritorija, trebalo je da uslede i lokalni izbori u Ukrajini, menjanje Ustava i povraćaj kontrole na granicama.
Plan je bio da sve bude sprovedeno do kraja 2015. godine – ali konkretni koraci koji bi se ticali mnogih spornih pitanja nisu ni započeli do današnjeg dana.
Lokalni izbori u Ukrajini jesu organizovani, ali tek krajem godine, i nisu obuhvatali čitavu teritoriju Ukrajine. Takođe, sporne oblasti nisu dobile autonomiju, jer je Porošenko insitirao na tome da zakon može da se primenjuje tak nakon sprovođenja lokalnih izbora u ovim oblastima, koje nije bilo moguće jer tenzije na tom delu teritroije nikada nisu utihnule.
Treba napomenuti i da, iako su se svetske sile zdušno zalagale za potpisivanje pomenutog sporazuma, a među njima najviše se isticala Nemačka, niko od njih nije mario za primenu Minska II. Nekadašnju kancelarku Mekel nije motivisalo čak ni to što su gotovo sve zasluge za ovaj sporazum pripale upravo njoj, i što su je nakon ovih pregovora mnogi nazvali “kraljicom evrope”.
“Merkel je uradila veoma dobar posao. Od njenih poteza zavisilo je sve”, pisao je tada Gardijan.
Trenutna dešavanja na rusko-ukrajinskoj granici pokazuju da Minski sporazum nikada nije do kraja ispoštovan. Međutim, ponovo se mora pronaći neko rešenje, pa se samim tim i pregovori sprovode ponovo – doduše sa različitim akterima.
Prva faza pregovora održana u Briselu, Ženevi i Beču upala je u ćorsokak, pa je sada u fokusu sledeći čin, tačnije uključivanje različitih lidera u razgovore.
Pre svega, treba obratiti pažnju na ulogu francuskog predsednika Emanulea Makrona, koji je tokom poslednjih nekoliko dana bio francuski najaktivniji.
Naime, nakon tri telefonska razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, Makron je razgovarao i sa prvim čovekom SAD Džozefom Bajdenom, da bi potom zakazao put u Moskvu i Kijev.
Inače, on je izjavio kako je ubeđen da može da donese „istorijsko rešenje“ za ukrajinsku krizu, što jasno daje do znanja da je rešio da zauzme mesto koje je nekada imala Merkelova u Evropi.
U “igri” je i nemački naslednik Angele Merkel – Olaf Šolc. Doduše, on je dugo bio samo posmatrač, a tek pre nekoliko dana odlučio je da se i aktivno uključi u pregovore. Šolc je nemačku pozciju u krizi predstavio predsedniku SAD Džozefu Bajdenu 7. februara, istog dana kada je na drugom kraju planete Makron razgovarao sa Putinom.
Bajden takođe ima važnu poziciju u krizi. Američki predsednik je već poslao trupe u države koje se nalaze u blizini Rusije, i time stavio do znanja čiju stranu zauzima.
Takođe, ulogu pregovarača pokušavaju da ostvare i nemačka ministarka Analena Berbork, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i mađarski premijer Viktor Orban.
BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
