0
Sukobi Izraela i Hamasa eskalirali su juče, izraelski premijer najavio je da će intenzivirati napade na Gazu, dok je UN-ov izaslanik za Bliski istok pozvao na prekid vatre i upozorio da "troškove rata plaćaju obični ljudi". Ovakve scene se ponavljaju na svakih nekoliko godina, a kako nijedna strana u sukobu ne želi da odstupi, broj žrtava nastavlja da se povećava. U ovom sukobu, posebno se posmatra uloga i ponašanje palestinske organizacije Hamas.
PROČITAJTE JOŠ:
Hamas, što približno znači „Islamski pokret otpora“, je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija. Ovu grupu veći deo Evrope, ali i brojne druge zemlje sveta karakterišu kao terorističko udruženje. Sjedinjene Države Hamas smatraju terorističkom organizacijom od 1997. godine, a Stejt department je svojevremeno objavio: „Hamas je kroz istoriju, dobijao novčana sredstva, oružja i obuku od Irana i drugih zemljama u Zalivu“. Istovremeno, za sve pristalice, Hamas je uvek bio legitiman pokret otpora, piše BBC.
Hamas je usko povezana sa Muslimanskim bratstvom. Proklamovani cilj je uništenje Izraela i uspostavljanje islamske teokratije na tom, kao i na područjima Gaze i Zapadne obale. U novijoj istoriji je poznata i uspešno deluje i kao politička partija u palestinskim autonomnim oblastima. U januaru 2006. godine, ova grupa je pobedila na palestinskim parlamentarnim izborima, gde je osvajanjem apsolutne većine mandata u parlamentu, zbacila sa vlasti do tada vladajuću frakciju Fatah.
Tokom svih ovih godina, Hamas je s vremena na vreme bombardovao gradove u Izraelu. Od 2008. godine Izrael i Hamas su tri puta ratovali.
Osnivanje Hamasa
Hamas je osnovan 1987. godine, nakon prve intifade, palestinskog ustanka protiv Izraela na Zapadnoj obali, Gazi i u istočnom Jerusalimu. Hamas se kasnije pojavio na čelu oružanog otpora Izraelu, a primarna baza im je Pojas Gaze. Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Različite organizacije Hamasa su u ostvarivanju svojih ciljeva delovale politički, nasiljem kao i terorističkim akcijama. Hamas je decentralizovana organizacija, koja pri vrbovanju novih simpatizera i sponzora, promovisanju svojih ciljeva i rasturanja propagandnog materijala, deluje tajno, ali i javno po džamijama i socijalnim ustanovama.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao „čisto gubljenje vremena“ i „beskoristan napor“.
Hamas označava ceo Izrael kao „veštačku cionističku tvorevinu“ i kao „islamsku kolevku“. Ta pozicija je radikalnija od „svetovne“ pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom. Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana. Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene „ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca“.
Ideologija Hamasa
Osnivačka povelja Hamasa iz 1988. proklamuje „dizanje Alahove zastave iznad svakog palestinskog pograničnog kamena“, kao ideološki cilj te organizacije. Posledica toga bi bilo ukidanje države Izrael, kao i svake sekularne institucije u samoj Palestini. U svojoj osnivačkoj povelji Hamas je pozvao na uspostavljenje islamske države u istorijskoj Palestini.
Ta povelja se zasniva na više antisemitskih zavereničkih teorija koje veruju u istinost Protokola sionskih mudraca. Pripadnici Hamasa u Jevrejima vide odgovorne za Francusku revoluciju, zapadni kolonijalizam, komunizam kao i svetske ratove. Vođe Hamasa negiraju i postojanje holokausta. Svojevremeno je vođa Hamasa Abdelaziz ar-Rantisi (kojeg je Izrael lividirao) izjavio da se Holokaust nikada nije desio i da su cionisti podržavali i finansirali naciste.
Nova politika
Kroz svoj novi manifest, Hamas se preimenovao u islamsko nacionalno-oslobodilački pokret. U dokumentu se kaže da će Hamas prihvatiti palestinsku državu u granicama 1967. godine. Grupa je ipak ponovo potvrdila da neće priznati Izrael, odreći se nasilja ili priznati prethodne privremene izraelsko-palestinske mirovne sporazume.
Izrael se podsmevao ažuriranoj politici, a portparol premijera je rekao: „Kada pogledate šta oni govore svom narodu na Hamasovim TV stanicama, u svojim džamijama, u svojim školama, oni svakodnevno pozivaju da se uništi Izrael“.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade iz Pojasa Gaze. Egipat, zajedno sa Izraelom, sprovodi graničnu blokadu protiv Pojasa Gaze, kojima vlada Hamas od 2007. godine.
Izrael kontroliše većinu granica i priobalane teritorije Gaze, odlučujući ko može ući i izaći iz Gaze, uključujući i robu. Hamas je zahtevao da Izrael zaustavi svoja ograničenja.
Hamas tvrdi da je Izrael okupirao palestinsku zemlju i da se okupaciji odupire izbacivanjem raketnih napada iz Gaze, dok Izrael na takve napade takođe odgovara oružjem.
Istočni Jerusalim
Palestinci žele da Istočni Jerusalim, koji je Izrael zauzeo u arapsko-izraelskom ratu 1967. godine, bude glavni grad buduće države.
Izrael polaže pravo na ceo Jerusalim kao na glavni grad, status koji nije opštepriznat na međunarodnom nivou.
Stari delovi grada Jerusalima, sa mestima koja su sveta za Jevreje, muslimane i hrišćane, najosetiljivije je mesto u izraelsko-palestinskom sukobu.
Odnosi Hamasa i PLO-a
Odnosi Hamasa i PLO-a (Palestine Liberation Organization) zaoštreni su 1988. godine, pošto je organizacija na čijem se čelu nalazio Jaser Arafat priznala pravo Izraelu na postojanje. Na taj način, Hamas se suštinski odvojio od svih ostalih palestinskih organizacija i počeo seriju napada na političke rivale, pa su Izraelci 1989. godine uhapsili šeika Ahmeda Jasina.
Taj potez Izraela naveo je Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali. Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su Mahmud Abas i Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni. Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Sukobi, primirja, sukobi…
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali. Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Pre tri godine, Izraelci su ubili 60 i ranili više od 2.500 Palestinaca, koji su tokom masovnih protesta pokušali da uđu na izraelsku teritoriju, što je izazvalo novu eskalaciju nasilja, koje je trajalo nekoliko meseci.
Hamas i terorizam
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i EU, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, no ističe se da je takva praksa odbačena 2006. godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
