12
Učešće generalnog sekretara UN-a Antonija Guteresa, na samitu BRIKS-a, koji je organizovao Vladimir Putin u Kazanju, izazvalo je veliko negodovanje.
Antonio Guteres nije bio stidljiv kada je reč o dolasku u Rusiju. Činilo se da je bio srećan što ga snimaju po dolasku na samit u Kazanju, zadržavajući se ispred kamera kako bi zagrizao veliki zalogaj čak-čaka. To je popularna poslastica iz regiona Tatarstana – trakice prženog testa prelivene toplim medom i oblikovane u kuglu. Lepljivo je i izuzetno slatko.
Neočekivano prisustvo generalnog sekretara UN-a na samitu BRIKS-a izazvalo je kontroverze od samog početka. Te kontroverze su samo još više rasle nakon objava fotografija i snimaka koji su se pojavili na internetu u četvrtak.
Zvanične fotografije sa samita prikazuju generalnog sekretara UN-a kako srdačno pozdravlja Vladimira Putina.
Guteres se rukuje s predsednikom Rusije sa osmehom, naginjući se kao znak punog poštovanja.
„Ovo je kraj UN-a,“ napisao je Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije, na platformi X, koristeći igru reči sa engleskom skraćenicom UN i rečju „kraj“.
Snimak pozdravljanja sa Aleksandrom Lukašenkom još je šokantniji. Prikazuje Antonija Gutereša kako pada u zagrljaj beloruskom diktatoru. Dvojica muškaraca se prijateljski tapšu po leđima, a Lukašenko, ne želeći da ga pusti, obavija ruku oko njega. Nasmejani kreću ka fotografima.
„Može li neko da odvede ovog starijeg gospodina kući? Na ovoj sceni izgleda zbunjeno, a ovi ljudi ga iskorišćavaju,“ komentarisao je Janis Kluge, ekonomista i saradnik Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) u Berlinu.
Guteresov govor na Putinovom samitu u četvrtak odjeknuo je naširoko. U njemu je pozvao na „pravedan mir“ u Ukrajini.
„Potreban nam je mir u Ukrajini. Pravedan mir koji odgovara Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu i rezolucijama Generalne skupštine UN-a,“ izjavio je generalni sekretar UN-a. Guteres je takođe opisao uspostavljanje slobode navigacije u Crnom moru kao „od suštinskog značaja“ za Ukrajinu, Rusiju, kao i globalnu prehrambenu i energetsku sigurnost.
„U potpunosti podržavam nastavak pregovora u tom pogledu i izražava duboku zahvalnost za rad koji obavlja Turska,“ navodi se u saopštenju.
Pročitajte još:
Međutim, njegove izjave nisu dovoljne da ublaže ljutnju u Ukrajini. Kijev je ogorčen i optužio je Guteresa da pokazuje prećutnu podršku „ratnom zločincu Putinu“.
Ukrajinski mediji su preneli da Guteres nije nijednom u govoru rekao da je u rat u Ukrajini Rusija agresor.
Kojev dodatno ljuti činjenica da je Guteres odbio poziv Ukrajine na mirovni samit o ratu u Švajcarskoj ranije ove godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski komentarisao je posetu generalnog sekretara Rusiji, ističući da neki zvaničnici u organizaciji više vole „iskušenja u Kazanju“ na samitu BRICS-a. Predsednik je dodao da, uprkos tome, svet ne zaboravlja ciljeve i principe Povelje UN-a.
Odlazak u Rusiju bio je „pogrešan izbor“, ljutilo se Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine, rekavši da samo „šteti reputaciji UN-a“. Slike sa samita sigurno će biti šokantne za Kijev i njegove saveznike – Guteres među liderima sluša ruskog predsednika dok pokušava da se predstavi kao globalni mirotvorac.
Bliski istok je „na ivici“ punog rata, upozorio je Putin svoje goste, pozivajući na prekid nasilja u regionu. To može zvučati pomalo licemerno od lidera Kremlja, s obzirom na to da Moskva istovremeno vodi rat nepunih 1.000 kilometara dalje u Ukrajini. Ali taj sukob ovde nije bio osuđen, barem ne javno, iako je BRIKS-u prisustvovao i predsednik Palestine Mahmud Abas.
Neki lideri su to pitanje pokrenuli na sastancima sa Putinom – predsednik Indije Modi, predsednik Kine Si i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Muhamed bin Zajed Al Nahjan. Ali ton je bio blag, a Ukrajina je samo jednom pomenuta u završnom saopštenju samita od 43 stranice.
Ali, mogu li ovi razgovori na marginama, i prisustvo Guteresa, nagovestiti da se nešto dešava? Da li bi Moskva mogla da bude otvorenija za mirovni sporazum? Uoči samita, agencija Rojters izvestila je da se u Moskvi sve više govori o prekidu vatre, pozivajući se na dva ruska izvora.
Putin je nakon samita naveo da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, tokom sastanka u Kazanju predložio inicijative u vezi sa ukrajinskom krizom. Predsednik Rusije je rekao da će te inicijative proučiti.
Što se tiče Guteresa, šef UN-a je pomogao u sklapanju istorijskog sporazuma koji je omogućio obnavljanje izvoza žitarica iz Ukrajine 2022. godine. I nakon što je ranije kritikovao rusku invaziju, ovo je bio njegov prvi sastanak sa Putinom posle više od dve godine. Moglo bi se pomisliti da postoji neki razlog zašto je prevalio toliki put i navukao gnev Ukrajine, osim zbog poslastica iz Tatarstana.
Kijev možda nije zadovoljan, ali Guteres ima podršku EU.
Organizovanjem samita u Kazanju, Putin je želeo da pokaže neuspeh zapadnih politika sankcija i izolacije njegove zemlje, posebno u vezi sa zemljama Globalnog juga, kao i da pokaže volju za okončanjem navodne „hegemonije“ Zapada u globalnim diplomatskim odnosima u korist „multipolarnog sveta“ – ocenila je AFP.
Prisustvo Guteresa za jedne je poklon za Putina, dok drugi smatraju da je on tu samo radio svoj posao.
Kako je rekla Meri Elen O’Konel, stručnjak za međunarodno pravo u razgovoru za Dojče vele, ovde postoji i sekundarni cilj, pored osnovne diplomatije.
“Svet se suočava s velikim raskolom između zemalja BRIKS-a i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima koji predvode SAD. Uloga Generalnog sekretara je da ujedini zemlje na osnovu međunarodnog prava i da svi zajedno rade u saradnji (unutar UN-a, a ne da se dele u dve grupe. Zato mora da se obraća svima”, rekla je O’Konel.
Stjuart Patrik iz Fondacije za međunarodni mir Karnegi, smatra da nije trebalo Guteres da boravi u Rusiji, ali je istakao i da je njegova poruka bila na strani Ukrajine.
“Mislim da bi bilo bolje da generalni sekretar nije išao, posebno u ovom trenutku. Rizikuje da pruži propagandnu pobedu Vladimiru Putinu. S druge strane, njegova poruka na sastanku nije bila potpuno prijatna za gospodina Putina, s obzirom na to da je naglasio važnost rešenja konflikta u Ukrajini koje je u skladu sa Poveljom UN-a, međunarodnim pravom i principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koje je gospodin Putin očigledno prekršio”, rekao je Patrik.
Nakon proširenja u januaru 2024, BRIKS će imati devet članica: Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu, Južnu Afriku, Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate. Turska, članica NATO-a, podnela je zahtev za pridruživanje ovoj organizaciji u septembru.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
