0
Dok izborni rezultati iz nekoliko američkih država polako pristižu, više je nego očigledno da je demokrata Džo Bajden pobednik američkih izbora. Šta dolazak bivšeg potpredsednika SAD znači za Evropu i njegovog poraženog republikanskog rivala Donalda Trampa?
Posle četiri godine kritikovanja, dreke, halabuke i otvorenog neprijateljstva Evropa može da odahne. Rešili su se Donalda Trampa. Trampov poraz slaviće oni lideri na Starom kontinentu koji su besneli i očajavali zbog Trampa i njegovog stila vladanja. Mnogi su strahovali da će drugi Trampov mandat dovesti do kolapsa transatlantskog saveza koji je bio glavna potpora prosperiteta i stabilnosti u Evropi od Drugog svetskog rata.
Čak i oni koji su podržavali Trampa sada će moći da odahnu jer njegova administracija nije bila omiljena u EU.
Pročitajte još:
U Bajdenu, dugogodišnjem pristalici transatlantskih sveza sa jakim vezama sa najvažnijim evropskim liderima, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Evropa deluje kao da ima saveznika u Beloj kući. Pitanje je samo da li je to baš tako u trenutku kada se svet bori sa pandemijom koronavirusa, klimatskim promenama i širenjem autokratskih režima.
Bajden neće biti lak partner Evropi. Bez obzira na simpatije koje gaji prema Starom kontinentu Bajden će, kao i njegov prethodnik Barak Obama, jasno poručiti Evropljanima da će morati da rade svoj deo posla ako žele da budu jednak partner SAD.
Odbrana: Ponovna potvrda starih alijansi
Bajden će sada biti na čeku najmočnije vojske na svetu. Postavlja se pitanje šta će uraditi. Dva procenta je dva procenta. NATO članice obećale su 2014. da će ulagati dva procenta svog BDP-a u odbranu i Bajdenova administracija će sasvim sigurno insistirati na tome, možda mano finije od Trampa ali svejedno.
Rebeka Lisner, saradnik Centra za bezbednosne studije Univerziteta Džordžtaun rekla je Juronjuzu da očekuje da će sa Bajdenom na vlasti doći do ponovnog osnaživanja tradicionalnih saveza i njihovoj modernizaciji kako bi bili „manje relikvije Hladnog rata a više međunarodno oruđe potrebno za obranu od kompletnog spektra izazova 21. veka, gde mnogi nisu suštinski vojne prirode“.
Bajden je početkom godine pominjao da bi voleo da organizuje samit demokratskih zemalja što, smatra Lisner, znači da će imati drugačiji i manje autonomni pristup od Trampa i da će prioritet staviti na „demokratske saveze i parnerstva“ koja su „dugo bile srce američke spoljne politike“.
Isto tako Bajden je jasno stavio do znanja da će sa promenom fokusa SAD na Kinu, Evropa morati da se na Starom kontinentu bori protiv ruskih i kineskih pokušaja da učvrste svoje pozicije.
Zaštita prirodne sredine: Povratak Pariskom sporazumu
Demokrate su tokom preizborne kampanje predstavile planove za određena ključna politička pitanja uključujući i klimatske promene pa se mahom zna koja će biti pozicija Bajdenove administracije.
Kao simboličan gest saveznicima i ostatku sveta, Bajden je obećao da će SAD ponovo pristupiti Pariskom sporazumu što je brže moguće.
Takođe, za očekivati je da će Bajden nastaviti sa politikom koju je vodio Trampov prethodnik Barak Obama pa je, u skladu sa tim, Bajden obećao da će potrošiti 2 bilijarde dolara kako bi se do 2050. godine smanjile emisije ugljendioksida u SAD.
Trgovina: Kraj svih trgovinskih ratova ipak nije na vidiku
Tramp je Evropu proglasio američkim „neprijateljom“ kada je reč o trgovini, uvevši takse na čelik i aluminijum ali i evropska vina. Sa Bajdenovim dolaskom u Belu kuću sasvim sigurno će doći do promene u trgovinskim odnosima SAD i EU ali ne i do kraja svih trgovinskih ratova, kaže Edvard Alden, stručnjak za američku trgovinu i saradnik Saveta za spoljne odnose.
Bajdenova administracija teško da će se vratiti na status kvo preko noći budući da su demokrate tradicionalno partija američkih radnika. Među problematičnim pitanjima biće digitalno oporezivanje jer su demokrate mnogo više povezane sa gigantima Silikonske doline poput Gugla i Fejsbuka od republikanaca.
„Sukob Boinga i Erbusa neće nestati. A ako pogledate bliže Bajdenovu platformu videćete da je on obećao agresivniju politiku ‘kupujte američko’ od Trampa“, rekao je on. „Mislim da ćemo biti svedoci Sjedinjenih Država koje će biti vrlo okrenute sebi“, dodao je on.
Kina
Američko-kineski odnosi su proteklih godina prilično „klimavi“ i takvo stanje teško da će se promeniti sa Bajdenom na vlasti. To da je Kina dugoročna pretnja američkim interesima u svetu jedna je od retkih stvari oko koje se i demokrate i republikanci ovih dana slažu. Evropa tu ne igra neku važnu igru.
Iako je Evropska komisija stala na stranu SAD i proglasila Kinu „sistemskim rivalom“, ne dele bas sve evropske države to mišljenje. Najveća prepreka je Nemačka koja ima snažne trgovinske odnose sa Kinom. Bajden će sasvim sigurno pritiskati Berlin i druge države da se pridruže Americi u obuzdavanju širenja kineskog uticaja na međunarodnoj sceni i to kroz zahtev da se prekine postavljanje Huaveijeve 5G opreme za koju Amerika tvrdi da je Peking koristi za špijuniranje.
Bliski istok
Šta god mislili o Trampovoj spoljnoj politici, nije moguće ne priznati mu da je napravio neki napredak na Bliskom istoku u vidu smirivanja tenzija između Izraela i nekih njegovih kompija. Zbog toga će Bajdenu biti još teže da preinači Trampovu odluku da napusti Iranski nuklearni sporazum, naročito ako to dovede u pitanje nedavne uspehe Trampove administracije. Dodatnu prepreku predstavlja ponašanje iranskog vođstva u poslednje vreme sa povratkom programu obogaćivanja uranijuma i neprijateljskim stavom prema susedima.
Bajden će vrlo verovatno pokušati da se približi Iranu ali povratak nuklearnom dogovoru je malo verovatan. Evropa će, sa druge strane, verovatno dočekati da se ublaži pretnja američkim sankcijama kompanijama i pojedincima koji srađuju sa Iranom.
Da li će se Tramp mirno povući?
Vrlo verovatno – neće.
Trampov tim već je najavio tužbe u državama gde je razlika između njega i Bajdena vrlo mala. Trampovi advokati traže da se ne računaju glasovi pristigli posle izbornog dana ali poslati na dan izbora, što je zahtev bez presedana jer su ti glasovi u američkom izbornom sistemu legitimni.
Iako su legitimni, Vrhovni sud SAD – gde republikanci imaju većinu – mogao bi da presudi u korist Trampa kao što je 2000. presudio na Floridi u sličnom sukobu Džordža Buša i Ala Gora.
Trampovi saradnici ipak očekuju da će se ponovo kandidovati na izborima 2024. „On ne voli da gubi“, rekao je njegov bivši šef osoblja Mik Mulvani.
Šta dalje?
Tokom perioda od izbora do inauguracije novog predsednika, koji obično traje 75 dana, odlazeća administracija brifuje naslednika o svim važnim pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i druga važna pitanja.
Na taj način novi predsednik lakše donosi odluke o postavljenju ili smeni visokih zvaničnika. Bajden će morati da postavi oko 7000 zvanićnika na izvršne pozicije od kojih je 1200 izuzetno važno – državni sekretari, odbrana – i za njih mu je potrebno odobrenje Senata.
Inauguracija je zakazana za 20. januar kada će Bajden i potpredsednica Kamala Haris položiti zakletve.
Tramp je još ranije najavio da neće mirno pristati na transfer vlasti, iako to nikada nije dodatno objasnio, ali mediji sada prenose da njegova administracija ipak radi sa Bajdenovim timom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
