0
Ove godine je ponovo iniciran veliki proces revizije u okviru Evropske unije. Dve decenije nakon neuspelog uspostavljanja “Konvencije o budućnosti Evrope” (2001-2003.), Evropska unija u maju 2021. godine otvara “Konferenciju o budućnosti Evrope”. Predstavnici tri ključne institucije EU usvojili su 5. marta zajedničku deklaraciju kojom se najavljuje početak Konferencije, kao i njenih glavnih elemenata u smislu organizacije i sadržaja.
PROČITAJTE JOŠ:
Danas su ovim povodom Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija, organizovali debatu o ovom pitanju. Debatu pod nazivom „Budućnost Evrope u svetu koji se menja“ pratili ste uživo na portalu Nova.rs.
Panelisti ove debate bili su: Bernd Huteman, generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj; Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde; Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, Komitet pravnika za ljudska prava; dr Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Na početku debate panelistima i gledaocima se obratio dr Maks Brendle, direktor Fridrih Ebert fondacije u Beogradu.
Bernd Huteman, generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj je u svom prvom izlaganju istakao da ne možemo oblikovati budućnost i donositi odluke za građane ako ne uključimo čitavu Evropu.
„Oni koji imaju status kandidata su najviše povezani sa budućnošću. Ovde se ne radi samo o Evropskoj uniji, već o Evropi“, dodao je on.
Dr Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da je cilj konferencije o budućnosti Evrope da se čuje glas građana.
Kako zemlje Zapadnog Balkana nisu uključene na ovu konferenciju, ona ističe da je kojim slučajem doneta drugačija odluka to uticalo na popularizaciju EU na ovim prostorima.
Gospođa Minić je dodala da postoji mogućnost da se Zapadni Balkan uključi u ovu debatu preko mreža civilnog društva.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, Komitet pravnika za ljudska prava, u svom prvom obraćanju je istakla da je konferencija o budućnosti Evrope koncipirana oko toga šta građeni Evrope žele i kako oni vide EU.
„Budućnost EU je i naša budućnost. Potrebno je da se da jasna poruka da se zaista teži proširenju na zemlje Zapadnog Balkana. Odgovornost od strane država Zapadnog Balkana je da komunicira sa svojim građanima da se vide kakvu Evropu oni žele“, dodala je ona.
Gospodin Huteman je potom istakao da su sve snage u demokratiji valjane i da su kritike na konferenciji valjane jer u suprotnom ne bi imalo smisla baviti se ovom temom uopšte.
„Mi želimo da se sprovedu reforme unutar EU kako bi se omogućila budućnost koja će biti oblikovana za veći broj zemalja. Moramo u ranoj fazi da uzimemo u obzir da oni koji odlučuju o budućnosti Evrope su institucije. To morate da imate na umu.
Građani su veoma važni. Privredni subjekti i lobističke grupe moraju da razmisle šta mora da se uradi kako bismo videli kakva će biti budućnost Evrope. Ako ne ubedite one koji odlučuju o budućnosti Evrope nećete uspeti.
Građani biraju svoje predstavnike, oni stvaraju javni prostor da izvrše pritisak kako bi donosioci doneli prave odluke. Moramo da stvorimo javni prostor da zapravo ne možemo da oblikujemo budućnost bez oblikovanja budućnosti Evrope“, rekao je on.
Jovana Spremo je istakla da se jasno vidi da institucije formiraju i sprovode samu politiku.
„Deklaracija se obraća građanima. EU se stalno spočitava kako da obezbedi veće učešće građana. U deklaraciji se vidi da će biti konsultacija sa civilnim društvom. Samo organizovano civilno društvo je krenulo sa svojim paralelnim procesom – potpisivanje deklaracije civilnog društva – kako će se oni odnositi prema ovom procesu“, rekla je ona.
Dr Jelica Minić je što se tiče predstojeće konfernecije o budućnosti Evrope navela, da je sama digitalna platforma na više jezika i da je svima dostupna.
„Ona će prikupljati ideje i mora se struktuirati i da izvuče prioritete koje različite grupe imaju. Svi će dati mišljenje iz različitih uglova, to treba objediniti i pretočiti u odluke.
Poseban je značaj na zdravlju, klimatskim promenama, zaštiti životne sredine, vladavine prava, ulozi EU u svetu, bezbednosti… To su sve teme koje su otvorene i građani će se tome izjašnjavati. Građani ovo nisu doživeli kao čisto formalni poziv za neku praznu priču, jer prema Evrobarometru koje je radio istraživanja – preko 90 odsto građana je zainteresovano za ovu konfenercijicu“, rekla je ona.
Bernd Huteman, generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj, naveo je da oni u Nemačkoj imaju izbore u septembru i da će nemačka vlada biti formirana krajem godine ako budu imali sreće. Dodao je da iz Nemačke perspektive ova konferencija ne može da profunkcioniše tako brzo i da to nije jednostavno.
„Svi u Briselu se nadaju da će ova konfernecija dovesti do rezultata, da će publika i javnost davati predloge o budućnosti Evrope. Posle ćemo morati da krenemo od početka da vidimo šta je moguće oblikovati. Istraživanja javnog mnjenja govore pozitivno u vezi sa tim kako Evropa treba da izgleda. Ako želite da ovo dobro uradite i da se orijentišete na rezultate potreno je više vremena, potrebno je mišljenje građana i onih koji odlučuju o promenama“, rekao je on.
Tada se debati priključila i Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde. Ona je prvo iznela nekoliko reči o predstojećoj konferenciji o budućnosti Evrope.
„Zanima nas sve šta se dešava u okviru EU. Moja partija u programskoj platformi ističe pridruživanje EU, to je neupitno. Mi pratimo kao svedoci ono što će se dešavati, a ne kao učesnici. Ono što nas brine jeste naša država i društvo.
Mi nismo ni na pragu EU, iako smo mogli u jednom periodu da idemo u korak sa susednim državama i da već budemo član, da je bilo razuma i političke mudrosti. U dvogodišnjem mandatu dok sam bila predsednica parlamentarnog odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije mi jesmo zaista koncezusom na svim sednicama gde su se razmatrali predlozi pregovaračkih poglavlja, jednoglasno, uz sve manjkavosti težili tome da podržimo otvaranje poglavlja iz različitoih motiva.
Vlast je radila jer je smatrala da joj je to novi orden, a mi iz opozicije smo to radili jer smo smatrali da je to način da se predpristupnoj fazi dozovu pameti da poštuju insitucije, zakone, naročito ta kapitalna poglavlja. Danas ne znam da li smo činili dobro. Sada smo u situaciji da smo samo na korak do doktature, jer se još nisu počela događati politička ubistva. To je jedina linija koja je na rezervi“, rekla je ona.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, dr Minić, dodala je da je slučajeva zloupotrebe moći bilo u samoj EU kada su članive ulazile u EU.
„Bilo je mnogo studija o tome koliko su evropski fondovi učestovovali na povećavanje korupcije u zemljama članicama. To smo imali i kada su zemlje stupale u EU. Najintenzivniji reformski proces traje dok se ne uđe u EU. Činjenica je da sva ta pomoć nije idealno korišćena ali imamo i rezultate te pomoći. Problem je taj kako organizovati domaće kapacitete kako da prihvataju tu pomoć.
„Imali smo spremne instiicije u Srbiji, kad je Srbija hvaljena, ali ona danas više ne dobija pohvale. Srbija nema kapacitete za pristupenje EU, i zato ima tanke razultate u poslednje vreme. O tome mora da se razgovara ako razmišljamo da imamo budućnosti u EU. Ova debata otvara prostor za civilno društvo, za opozicju i vlast, da se svi angažuju u tome da svoj glas prenesu javnosti“, rekla je ona.
Bernd Huteman je naveo da ova predstojeća konferencija o budućnosti EU pokazuje nešto veće od razmišljanja o budućnosti EU.
„Pitanje vladavine prava je aktuelno u zemljama članicama EU, a isto je važno i u zemljama Zapadnog Balkana. Pokušavamo da evropeizujemo izbore u Nemačkoj. Ljudi nisu svesni evropske dimenzije. To se svodi na formiranje javnog prostora i pristika javnosti na one koje su odgovorni. Stvari koje nisu dobre i u Mađarskoj i u Nemačkoj treba da budu na stolu i o njima treba da se razgovara. Ne treba se plašiti stvarne istine, ne treba ignorisati stvarne debate. Sve se svodi na demokratski javni prostor. Ako želite samo da uključite građane bez stvavrne veze sa vlašću onda nećete uspeti. Ko treba da bude na koferenciji i da odlučuje o tim stvarima je uvek problem. Mi želimo javnu i pluralističnu debatu o budućnosti Evrope. Važno je da građani razumeju da je ovo ozbiljno i da moraju da glasaju za prave ljude“, rekao je on.
Gospođa Tepić je istakla da „bismo mi u Srbiji želeli javnu, kritičku i otvorenu debatu“.
„Ne opšta javnost, čak ni mi kao zainteresovana javnost, kao opozicija ne bismo znali šta se dešava u ovim procesima da ne postoji mukotrpna istrajnost gospođe Minić decenijama i da ne postoji Nacionalni kovent za pridružianje, koje smo takođe kao malo dete čuvali i provukli kroz parlmanetrne papire da postane institucionano priznat. Mi smo imali za šefice nacionalnih pregovaračkih timova u procesu pridruživanja zaista eksperktinje svetskog ranga. I mnogi su im čak i zamerali, pričam naravno o gospođi i profesorki Mišćević, koja je poslednja to bila, zašto pomaže ovom režimu ako znamo da je ovakav ili onakav. Ona je imala svoje principe koji su meni bili apsolutno argumentovani. Svi smo mislili ako tome zajedno pomognemo da će biti drugačije, iz različitih povoda smo svi dizali ruke za. Otkad gospođa Mišćević, mi ne možemo da čujemo šta se dešava. Informacije idu na kašičicu, javnosti se seluktuje deo koji je koristan režimu kada su izveštaji u pitanju“, rekla je ona.
„Strašan je problem – mi nismo kao druge država istočnog bloka koje su pristupale EU. Mi smo imali rat koji oni nisu imali. Čujem komentare tipa ‘pa evo i Rumunija i Bugurska su ušle pre nas, iako je korupcija na izrazito visokom nivou’. Ali mi smo imali rat, ratne zločine i genocid koje oni nisu imali. Imali smo posebne kriterijume za saradnju sa Haškim sudom. Dok se to nije završilo mi snimo dobili status kanditata. To je zasluga svih vlada počev od 2000. godine pa sve do promene režima 2012. godine. Ovaj režim je zaista prevarno došao na vlast. On je preuzeo naraciju demokratskih stranaka, civilnog sektora da bi se domogao vlasti. Kada je došao na vlast, onda je bilo jasno da od toga neće biti ništa. Mi godinama o tome govorimo da se ništa od toga neće desiti. Trebalo je da prođe decenija da bi se to videlo i da mi gledamo „de ža vi“ iz 90tih godina. Mi nismo prioritet za nekoga ko ne živi u Srbiji, ali bismo voleli da nas se sete. Mi sada jako teško i često ubeđujemo ljude zašto je ovo dobar i jedini put (pristupanje EU) kada su oni unazad 10 godina razočarani jer smo mi došli do autokratije. Imamo problem sa nosiocima evropskih vrednosti. Kako ostati istrajan i ubedite te ljude da i dalje ima šanse, jer je svako drugo rešenje kataklizmično za ovo društvo“, zaključila je Tepić.
Dr Jelica Minić je istekla potom da Rumunija ima ekonomski napredak, i da je krenula napred od kada su krenuli da se bore protiv korupcije.
„Građani su se izborili za to na ulici. Ono što meni lično omogućava da ne odustanem jeste vera da problemi nameću teme i oblike borbe da se oni reše. Ovo što mi danas imamo, probleme u sudstvu, zagađenje životne sredine, drastično pogoršanje kvaliteta vazduha, vode, zemlje, hrane… građani će očigledno na ulici morati da se za to bore. Vlast u tom smilsu nije koooperativna. To su stvari za koje su se decenimaja borili i ljudi u Evropskoj uniji. Moramo sami da se izborimo za to, to su evropske teme. Mi smo deo budućnosti Evrope i EU, oni ne mogu da pobegnu od rešavanja i naše sudbine“, rekla je ona.
Jovana Spremo je istakla što se tiče vladavine prava u srbiji „mi smo svedoci da se ljudi pozivaju na to o kakvoj vladavini prava da govorimo kada se ona krši i u EU“.
„Pomenuli ste teme koje će se ticati konferencije o budućnosti Evrope. To su suštivnske teme – vladavina prava, bezbednost, migracija… Određeni mehanizi za vladavinu pravu ne funkcionišu ni u EU. Nadamo se da će se to menjati, da ne dolazi do situacija koje imamo u Poljskoj i Mađarskoj. Što se tiče vladavine prava u Srbiji – dobili smo smernice kako da to toga dođemo i kako da izgradimo institucije koje time treba da se bave. Po onome kako nam izgleda država i nekada nezavisne instuticije, kako se grane vlasti ophode prema pravosuđu – vladavina prava ne funkcioniše. To se najbolje videlo tokom vanrednog stanja – kako kada nema vladavine prava institucije nisu u stanju da odgovore na krizu“, rekla je ona.
Bernd je dodao da se treba baviti budućnosti Srbije i budućnosti svake države u EU.
„Ne možemo da se isključimo jedne od drugih jer to ne funcioniše. Mora da se razmišlja o perspektivi Zapadnog Balkana. Moramo da uradimo svoj domaći zadatak. Konferencija o budućnosti Evrope može i da propadne. Sve ja na stolu pandemija, migracija, vakcinacija, klimatske promene, ljudi su zainteresovani jer ih to pogađa u njihovom životu. Nemojte misliti da na ovoj konferenciji ne može da se rasprava o ograničenjima što se tiče integracija.Moramo da budemo vrlo oprezni. Budućnost Evrope ne treba da bude ekskluzivna već inkluzivna“, istakao je on.
Gospođa Tepić je rekla da u predstojećem dijalogu međustranačkom koji je započeo i koji treba da se intenzivira uz posredsetvo posrednika EU parlamenta treba da se ispune zahtevi opozicije koje danas nema u parlamentu.
„Ako ovaj dijalog ne da razultete, ja se bojim da će na ulici biti borba i za izborne uslove, za same izbore pre nego što se oni dese. Toliko je društvo podeljeno, toliko je sve puno naboja negativnog kao pred pucanje“, dodala je ona.
Potom su usledile završne reči panelista.
Jovana Spremo je istakla da se u krizi vidi test solidarnosti u drštvu. Suštinski ne možemo da napravimo promene i korake u procesu pristupanja ako ne rešimo vladavinu prava. Reforme koje se predlažu su one koje su protrebe građanima Srbije, rekla je ona.
Dr Minić je citirala reči gospodina Borela koji je govorio „o strahovanju da EU može postati šahovska tabla za velike aktere SAD, Rusije i Kine“.
„Mi smo mala šahovska tabla. Evropska unija će baveći se svojom globalnom poziciju tu malu šahovsku tablu tretirati i posvetiti joj se. Glavni posao ostaje na nama. EU zbog svojih interesa o toj budućnosti Evrope treba da se pozabavi integracijom tog malog prostora koji je strateški važan“, rekla je ona.
Marinika Tepić je dala predlog da se pokrene karavan za EU, da se ovim temama ne priča samo u ovakvim prilikama.
„Da vidimo za rifreš ove ideje, za upoznavanje sa ovom idejom. Mladi birači dolaze, a mnogi ne znaju ništa o tome. Time ćemo ispitati koliko ljudi razumeju, dobićemo relavantno istraživanje sa lica mesta koliko ljudi znaju“, rekla je ona.
Bernd je istakao su oni sada u velikoj meri usresređeni na izbore u Nemačkoj.
„To je pitanje demokratije. Pokušavamo da utičemo na stranke članice, da bedata ne bude slaba već da bude o pravim konkretnim pitanjima o kojima ljudi želi da se raspravlja. Imamo još puno posla. Imam pozitivan osećaj, čak i nakon pandemije“, zaključio je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
