2
Solidarnost prema ljudima nastradalim u zemljotresu u Hrvatskoj pokazale su mnoge države, pa je 15 članica Evropske unije poslalo pomoć u novcu i u opremi, a Vlada je istakla da će za više novca moći da konkurišu iz Fonda solidarnosti EU. U pripremi je i amandman na Operativni program za konkurentnost i koheziju, koji priprema još 111 miliona evra za rekonstrukciju. U pomoć razorenom području su priskočile i druge države, a u javnosti je najviše odjeknula odluka Vlade Srbije da pošalje milion evra (oko 7,55 miliona kuna) novčane pomoći.
„Želim da se oporave i brzo obnove sve objekte. Ako na bilo koji način možemo da pomognemo kao Srbija – mi ćemo pomoći. Žao mi je i spremni smo da pružimo bilo koju vrstu pomoći, finansijsku, tehničku “, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedugo nakon zemljotresa. Dan kasnije poslao je donaciju. Među donatorima novca bila je i Hrvatska biskupska konferencija. 28. decembra, dva dana nakon zemljotresa, donirala je sedam miliona kuna za pomoć stanovnicima ili 550 hiljada kuna manje od naših istočnih suseda, piše Net.hr.
Sociolog religije, bivši jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici, diplomata i poslanik Ivica Maštruko rekao je za Net.hr da kada govorimo o donacijama stranih zemalja i Katoličke crkve, zapravo nije važno ko je koliko donirao, jer novac dolazi sa istog mesta – džepova poreznika.
„Vlada Srbije ima na raspolaganju sva moguća sredstva, jer je država, a ovo je Crkva kao zanimljiva organizacija koja raspolaže određenim resursima, a nije na državnom nivou. Ako pogledate, Hrvatska pošta dala je milijun kuna, ali neke druge firme ne mogu dati toliko. Očekuje se da će država, kao međunarodno priznata zajednica, moći da obezbedi druga sredstva, a ne samo novčane donacije. Ne može se upoređivati. Verovatno će neke eparhije davati na druge načine, preko Karitasa i tako dalje. U oba slučaja radi se o novcu poreskih obveznika koji je na raspolaganju Biskupskoj konferenciji i Vladi određene države “, rekao je Maštruko.
On podseća da su državne finansije transparentne i da je poznato koliko iznosi godišnji budžet, koliki su porezi, izdvajanja za zdravstveno i penziono osiguranje i drugi oblici kojima građani i firme finansiraju državu. Ali, napominje on, finansije Katoličke crkve drže se u tajnosti, pa zapravo niko ne zna koliko je ona “donacija” dobila kroz Vatikanske ugovore od države, jedinica lokalne i regionalne samouprave, kompanija, istaknutih pojedinaca. Njihove račune Poreska uprava ne “češlja”, a crkveni zvaničnici nisu dužni da popunjavaju poreske i imovinske kartice. Neki tvrde da Crkva godišnje “ubere” milijardu kuna. S tim saznanjima sve je jači utisak da je Crkva mogla dati više, zaključio je diplomata Ivica Maštruko.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
