"U našoj ambasadi su nam rekli - javićemo vam se, i više se nikad nisu javili"

Rastko Kovinić nam je na početku razgovora rekao da nije bio u Kijevu u četvrtak kad je počeo rat, već da je otišao dan ranije."Dobili smo neke informacije od naših saradnika s kojima smo radili u Kijevu da će početi rat, pa smo se u sredu sklonili u Lavov na zapadu Ukrajine. Prvi dan je situacija u Lavovu bila normalna, ali sve se jako brzo dešava. Već drugog dana oglasile su se sirene, bilo je dosta napeto. Usledio je policijski čas, ali mislim da i danas nema vojnih dejstvovanja u Lavovu. Međutim, sad nam stižu informacije o desantima na 90 kilometara od Lavova", kaže on.Dodaje da u Lavovu ima dosta stranaca, pošto je veliki broj ljudi pobegao iz Kijeva upravo ovde."Ljudi ne znaju kako će da izađu iz zemlje. Koliko sam čuo, svi mogu da uđu u Poljsku, ali ne znam da li je to istina. Mi nismo hteli da se kockamo s tim, pa smo našli čoveka koji nas sada vozi ka mađarskoj granici. Ogromne su kolone jer mnogo ljudi beži iz zemlje", rekao je sagovornik portala Nova.rs.

Naglasio je da su se i on i Uroš Tomljanović obraćali srpskoj ambasadi u Kijevu za pomoć, ali da ništa nisu dobili."Imali samo jedan razgovor s ambasadom, zapravo samo jednom su se i javili na telefon. Rekli su nam 'videćemo šta možemo da uradimo, javićemo vam se' i više se nikad nisu javili. Zvao sam ih i danas i juče i nisu se javljali na telefon", dodaje on.Portal Nova.rs pokušao je da dobije komentar od srpske ambasade u Kijevu, ali do objavljivanja ovog teksta nismo uspeli u tome.

Ima još Srba koji čekaju da odu

Istakao je da ima još Srba u Lavovu i da on zna bar troje njih."Oni su i dalje u hotelu. Iz nekog razloga oni su rezervisali autobuske karte za utorak, ali nešto sumnjam da će moći da tako na puste zemlju. Pojavile su se informacije da se prodaje i dosta lažnih karata, a već znam da su im prethodni put odložili vožnju. Sve vožnje autobusom i vozom su neregularne, po principu ko se kako snađe. Zbog toga nismo hteli da se oslanjamo na autobuse, već smo našli čoveka direktno da nas vozi", rekao je on.

Ka granici sa Mađarskom s Rastkom i Urošem putuje još jedan kolega i jedna Ukrajinka, devojka njegovog prijatelja. Rastko kaže da se trenutno smirio i da ne oseća strah, jer zna da je krenuo negde. Međutim, nije mu bilo svejedno dok je boravio u hotelu u Lavovu."Da sam ostao još tri sata u onom hotelu mislim da bih poludeo. Stvarno je mnogo napeta situacije, oseća se u vazduhu. Nije dobro", naglašava on.On poznaje jednog mladića koji je trenutno u Kijevu i koji nije hteo da ide u sklonište već boravi u svom stanu u kupatilu, jer je u kadi napravio sklonište.

Dodaje se oni sada nadaju da će od svoje države dobiti makar prevoz do kuće."U redu, rat je ovde, ne mora u Ukrajinu, ali sad gledamo da pozovemo našu ambasadu u Mađarskoj. Nameravamo da im tražimo da pošalju makar neki kombi po nas. Kad stignemo na mađarsku granicu moraćemo da je pređemo peške sa svim torbama, da ne bi čekali u koloni. Kad pređemo videćemo kako ćemo. Ne znamo šta nas čeka tamo", zaključio je Rastko Kovinić.

"Niko se nije nadao da će to eksalirali ovako brzo" 

Uroš Tomljanović ističe da je nažalost bilo samo pitanje vremena kad će doći do esklacije pošto sukob na istoku traje od 2014. godine, ali da se niko nije nadao da će do toga doći ovako brzo."Koliko razumem iz razgovora s Ukrajincima, niko se nije nadao da će to eksalirali ovako brzo, da će doći do Kijeva i da će se prošiti na toliko frontova, kao i da ih neće zanimati sankcije koje im uvodi svet. Tako Ukrajinci posmatraju sve ovo. Oni su veoma zabrinuti. S nama je trenutno devojka našeg prijatelja, ona je poreklom s istoka Ukrajine. Odatle je prešla u Kijev 2014. godine, pa je prešla s nama u Lavov i evo sad zajedno idemo ka granici. Ona ne zna gde će, razmišlja da ide u Nemačku. Niko ne zna šta da radi", rekao je on.Dodaje da su kolone kilometarske, ali su dobili informaciju da su ovo najkraće kolone, pa su zato izabrali ovaj put.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kolonavozilakagraniciukrajineimadjarskedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3156063"]Kaže da dobijaju poruke i pozive od porodice i prijatelja iz Srbije."Svi su zabrinuti, a u isto vreme ne žele da nam nabijaju preveliku tenziju i pritisak. Od srede i četvrtka praktično nismo spavali. Čak su i Lavovu sirene u šest ujutru, popodne. Kad se čuju sirene idemo u sklonište u hotelu. Sve dosta podseća na 90-te kod nas", kaže on.Dodaje da su do čoveka koji ih sada vozi, došli sasvim slučajno."Izašao nam je u susret. On seli svoju porodicu u inostranstvo, a on ostaje sam ovde. Sve vreme razgovara s ženom dok nas vozi", dodao je Uroš.

Naglašava da se trenutno ne oseća ugroženo, ali da to nije bio slučaj prethodnih dana."Ovih dana je bilo toliko promena planova i ideja. Kompanija za koju radimo je prvo htela da ide u Moldaviju, ali ona nije bili sigurna. Onda su prešli u Lavov pošto su sve ambasade iz Kijeva prebačene ovde. Oni su prebačeni ovde dan-dva pre rata. Naša kompanija je uradila sve što je mogla. Oni su 300 ljudi izmestili iz Kijeva u Lavov, smestili ih u hotele, brinu o svima. U trenutku kada smo ih rekli da želimo da odemo, oni su nam rekli da više ne mogu da nas štite, pa smo prepušteni sami sebi", rekao je on.Za kraj kaže da im je u ovom trenutku najbitnije da dođu kući.BONUS VIDEO: Devojčica Vlada - najtužnija priča iz jenog ukrajinskog skloništa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apnajpotresnijapricaizukrajinskogsklonistagp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3152710"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram