0
Kripto preduzetnik Milojko Spajić među prvima je kao fizičko lice u aprilu 2018. godine investirao u kompaniju južnokorejskog državljanina Do Kvona Teraform Labs (Teraform), potpisivanjem ugovora nekoliko dana pre nego što je ona pod tim imenom osnovana u Singapuru, pokazuju dokumenta američke Agencije za hartije od vrednosti (SEC), ali i izjave sadašnjeg premijera Crne Gore i podaci o usponu i padu te firme i njenog osnivača iz relevantnih medija, specijalizovanih za tržište kriptovaluta.
Pet godina kasnije, ispostavilo se da je Teraform firma koja je stajala iza piramidalne šeme, u kojoj su preko 40 milijardi dolara izgubili i početni ulagači i mnogi ljudi koji su njene proizvode kupovali na kripto berzama i držali svoj novac u Do Kvonovoj kripto kompaniji, čija je likvidacija najavljena pre nekoliko dana, pišu Vijesti.
Spajić do sada nikad nije izričito tvrdio da je Do Kvon, koji trenutno u Crnoj Gori čeka da crnogorski sudovi odluče hoće li ga izručiti Sjedinjenim Američkim Državama ili Južnoj Koreji radi suđenja za teška krivična dela, prevario njega lično za 75.000 američkih dolara, već samo firmu koja je ili bila njegova ili u kojoj je radio, zavisno od izjave do izjave.
Upravo je 75.000 dolara iznos na koji se Spajić obavezao da uplati ugovorom od 17. aprila 2018. godine sa Teraformom, prvog dana prikupljanja novca za ovaj projekat, stoji u dokumentima predatim njujorškom sudu.
Finansijski ekspert objasnio je „Vijestima“ da je Spajić time stekao 750.000 tokena luna po ceni od 10 centi, koja je bila najmanja od svih koje su plaćali ostali ulagači u kasnijim fazama projekta, pre izlaska na tržište, jer je u prvoj fazi ulaganje najrizičnije zbog čega je i cena luna tokena bila toliko niska.
Tog i narednog dana, novac za početni razvoj i istraživanje kripto projekta Do Kvonove kompanije, ukupno oko 13,75 miliona dolara, uplatilo je još 14 fizičkih lica i 10 kompanija, pokazuju podaci iz tabele koju je pomoćnik glavnog računovođe SEC-a Avron Elbaum 19. aprila ove godine dostavio njujorškom sudu, pred kojim se sudilo Teraformu i Do Kvonu.
Tera kriptovaluta je finansijski proizvod, dobijen blokčejn tehnologijom, koje je između ostalih, Teraform plasirao na berze, varajući investitore da njihovu tehnologiju koristi poznati korejski kripto platni sistem Chai za svoje poslovanje, tvrdio je SEC pred sudom. Druga prevara ulagača, tvrdio je SEC, je bila da će tržišna vrednost jednog novčića Tera uvek automatski iznositi jedan američki dolar, što nije bilo tačno. Luna token, koji se kasnije mogao prodavati, služio je da Teraform prikupi početni kapital, i da je projekat uspio, doneo bi ulagačima najveći profit.
Teraform Labs LTD registrovan je u Singapuru 23. aprila 2018. godine, a do leta 2021. godine u nekoliko investicionih rundi sklopljen je najmanje 81 ugovor u vrednosti od preko 65 miliona dolara, a na račune i kripto novčanike ove firme uplaćeno je oko 35 miliona dolara u gotovini i blizu 24 miliona u kriptovalutama, odnosno ukupno blizu 59 miliona dolara, tvrdi Elbaum.
U njegovoj tabeli navedeni su iznosi iz ugovora, kao i iznosi uplaćeni u gotovini na račun Teraforma, ali je rubrika za neke ulagače o uplati ostala prazna, među kojima i za Spajića. Prema navodima iz dokumenta SEC-a, može se zaključiti da su ovi ulagači, među kojima je i Spajić, platili ugovoreni iznos kritpovalutama, a što je potvrdio I finansijski ekspert sa kojima su Vijesti komunicirale.
Vrednost kriptotokena luna dostigla je u jednom momentu na proleće 2022. godine iznos od preko 119 dolara, da bi nekoliko dana kasnije bila blizu nule. Ako Spajić pre kolapsa nije prodao nijedan od svojih 750.000 tokena luna, izgubio je blizu 90 miliona dolara, koliko su tokeni vredeli početkom aprila 2022. godine.
Spajić ni Vladina služba za odnose s javnošću nisu odgovorili na pitanje „Vijesti“ koliko je premijer imao luna tokena neposredno pre kolapsa.
Nekoliko sagovornika „Vijesti“ reklo je da im se Spajić žalio kako je izgubio ogroman novac zbog kolapsa lune/tere. Jedan od eksperata za finansije, rekao je listu da je Spajić najverovatnije zadržao barem deo ovih tokena, jer da ih je sve prodao ranije „ne bi bio prevaren“.
Međutim, ako je svoje tokene prodavao po ceni većoj nego što ih je kupio, morao je da plati porez na kapitalnu dobit u Crnoj Gori, gde se vodi kao rezident najkasnije od 2020. godine.
Teraform i Do Kvon proglašeni su odgovornim za prevaru ulagača, a sa SEC-om sklopili su nedavno sudsko poravnanje po kojem firma treba da plati 4,37 milijardi u novčanim kaznama i kamatama, a propali kralj kriptovaluta oko 200 miliona dolara u fond za nadokandu štete ulagačima sa svog računa u švajcarskoj Sygnum banci broj 84.002.088-00, kao i sa ostalih računa, kriptovaluta i tokena PYTH, koje je stekao 18. maja 2021. godine po osnovu Token Grant Ugovora sa kompanijom Tribal invest Corp.
Prema poravnanju, firmi je zabranjeno da posluje sa kripto valutama, a Do Kvonu da bude službenik ili direktor bilo koje javne kompanije.
Spajić je do sada tvrdio da je njegova firma, ili firma u kojoj je radio, prevarena za 75.000 dolara. Na njegovom Linkedin nalogu stoji da je od marta 2017. do decembra 2020. bio partner u singapurskoj investicionoj kompaniji Das Capital SG. Te firme nema u tabeli koju je Elbaum iz SEC-a kao dokaz dostavio sudu.
„Do Kvon je prevarant koji je prevario milione ljudi, uključujući i moje prijatelje i kompaniju za koju sam radio, a koja je još rane 2018. investirala u ovaj projekat“, saopštio je Spajić 5. juna prošle godine, šest dana uoči parlamentarnih izbora.
Tog dana je obelodanjeno da je Do Kvon u pismu iz pritvora tadašnjem premijeru Dritanu Abazoviću, ministru pravde Marku Kovaču i specijalnom tužiocu Vladimiru Novoviću saopštio da je razgovarao sa Spajićem o finansiranju Pokreta Evropa sad. Spajić i PES su više puta negirali da ih je Do Kvon finansirao i optužili Abazovića da je kreirao aferu u predizborne svrhe. I Do Kvonov advokat Goran Rodić doveo je u sumnju delove njegovog pisma, aludirajući i na to da ga nije samostalno pisao.
Sjutradan, jedan od Spajićevih tadašnjih najbližih saradnika Andrej Milović pokazao je pred kamerama TV A plus deo ugovora sa Teraformom.
„Spajić juče kaže, 2018. godine, kad sam vodio fond u Singapuru, sam učestvovao i kupio tokene koji su kasnije listingovani na berzi… Imamo ugovor gde se vidi da je gospodin Spajić taj koji je kupio, vidimo da je kupljeno 75.000 dolara za fond koji je predstavljao 23. aprila 2018. godine… Znači mi smo, on je investirao u to, mnogi ljudi su oštećeni, ja sam na berzi investirao u token Tera, milioni ljudi su prevareni od strane Dokvona i Tere kad je propao taj projekat. Tako da i Spajić i fondovi, celi svet je prevaren, zbog toga ga traži i FBI, zbog toga ga i goni i Južna Koreja …“, rekao je Milović.
Na ugovoru koji je pokazao, međutim, stoji da je kupac tokena luna Spajić a ne njegova firma, da je ugovor sklopljen 17. aprila a da je datum izvršenja ugovora 23. april.
U tabeli koju je Elbaum, pomoćnik glavnog računovođe SEC-a, kao dokaz dostavio Saveznom sudu južnog distrikta države Njujork, Spajićevo ime se nalazi na 16. mestu, među ukupno 81 prvih ulagača do leta 2021. godine, kompanija i fizičkih lica, u Do Kvonov projekat. U tabeli je jasno naznačeno kada je ulagač u luna tokene kompanija, a kada je fizičko lice.
„Kompaniju za koju sam radio 2018. godine, čovek je prevario za 75.000 evra“, ponovio je Spajić u završnoj debati 9. juna 2023. na Televiziji Vijesti.
Na pitanje Petra Komnenića, Spajić je rekao da nije „nikad primio jedan cent od gospodina Do Kvona“
On je potvrdio da se sa Do Kvonom upoznao 2018. kada su se više puta sastajali u vezi sa ulaganjem u Teraform.
„Bilo je susreta 2018. godine, kada je firma za koju sam radio, upravo sam rekao, investirala u projekat, odnosno projekat Danijela Šina koji je bio glavni čovek te kompanije… i na taj način sam prvi put u životu upoznao gospodina Do Kvona. Mi smo, ako išta, oštećena strana, odnosno moja kompanija u kojoj sam radio 2018. godine je oštećena strana. Nikakve druge finansijske relacije ne postoje“, rekao je Spajić.
Mediji specijalizovani za kriptovalute objavili su juče da su tužioci u Seulu, gde se sudi Šinu, dostavili prepisku između njega i Do Kvona u kojoj on predlaže kreiranje „lažnih transakcija koje izgledaju stvarno“ kako bi naduvali aktivnost aplikacije Chai za kripto plaćanja, čiji je Šin bio direktor. On je navodno odgovorio sugestijom da se to „testira u malom obimu“. Ista prepiska nalazi se i u dokumentima SEC-a.
Spajić je potvrdio da se 2022. godine „zadnji put“ sreo sa Do Kvonom kada je vrednost njegovih kriptovaluta počela da pada.
„Prošle godine sam se zadnji put sreo sa njim. Upravo tada je tek počela ta afera, znači pala je cena sa 100 dolara“, rekao je Spajić, tvrdeći da tada nije znao da je Do Kvon bio na poternici Interpola koja je izdata u septembru 2021.
Do Kvon se tada skrivao u Beogradu, u pismu tvrdi da je to bilo „krajem godine“ u stanu u kojem je živeo i u drugom stanu u kojem žive Spajićeva bivša partnerka i dete, kao i da su se upoznali 2018. godine.
„On je u to vreme bio aktivni investitor u industriju kriptovaluta i postali smo prijatelji sa veoma uspešnom investitorskom relacijom. Kako smo rano krenuli u investiranje u novu industriju, obojica smo bili uspešni, a moje je razumevanje da se on povukao iz biznisa kako bi utrošio energiju u bavljenju politikom u svojoj zemlji“, napisao je navodno Do Kvon u pismu, preneli su crnogorski mediji.
Spajić je u debati uoči junskih izbora, govoreći o sastancima sa Do Kvonom rekao da tada „nismo znali da li je prevara, jer se tada nije znalo da li je to prevara, da li je to hakovanje, da li čovek nije kriv, jer je pala cena sa 100 dolara na nulu“.
On je u izjavi Vol strit džurnalu rekao da je sa Do Kvonom u Beogradu 2022. godine razgovarao i o oporavku projekta južnokorejskog državljanina nakon kraha. Spajić ni Vladina služba za odnose s javnošću nisu odgovorili na pitanje „Vijesti“ da li je Do Kvonu tražio da mu vrati uloženi novac ili ga obešteti za izgubljenu dobit, te ako nije zašto nije i ako jeste da li ga je obeštetio, i ako jeste na koji način i u kom iznosu.
Nije poznato ni da li je Spajić poput mnogih drugih investitora tužio Teraform i Do Kvona zbog prevare i radi naknade štete pred bilo kojim sudom bilo gde, kao što su to uradili mnogi prevareni investitori, pojedinačno ili u grupi, te ako to nije uradio zašto nije, jer on i Vladina služba za odnose sa javnošću nije odgovorila na pitanja „Vijesti“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Spajić nikada nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije da poseduje luna tokene. U prvom i drugom izveštaju, u decembru 2020. i martu 2021. godine tadašnji ministar finansija i socijalnog staranja, prijavio je da ima bitcoina u vrednosti od 150 hiljada evra. U kasnijim izveštajima prijavljivao je da poseduje tu kriptovalutu, ali nije navodio vrednost. U aprilu 2023. godine prvi put prijavljuje da ima BTC (bitcoin), ETH (ethereum), BNB (binance), USDT (tether), i dodaje „itd“. U tim izveštajima ne navodi vrednost svoje kriptoimovine. Prema podacima sa sajta ASK-a, davao je saglasnost za pristup svojim računima sve do izveštaja iz avgusta 2023. godine, i od tada je ne daje.
Spajić ni Vladina služba za odnose s javnošću nisu odgovorili na pitanje „Vijesti“ zašto premijer ni u jednoj prijavi ASK-u nije naveo da poseduje luna tokene, dok je druge u nekim navodio. Takođe, nije odgovoreno zašto je nakon prve prijave prestao da u prijavama imovine i prihoda navodi vrednost kriptovaluta u njegovom vlasništvu.
Finansijski ekspert rekao je „Vijestima“ da se odgovor nalazi u Spajićevom kripto novčaniku.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
