Ruska paravojna grupa, koja na obeležjima ima glavu lobanje, nazvala je sebe po omiljenom kompozitoru Adolfa Hitlera - Vagneru. To je bila slika Vagnerove grupe u prvim godinama. Ali ta slika ne pokazuje mnogo toga šta grupa danas radi. Reč je o veoma razgranatoj mreži, koja, posebno u Africi, obavlja i privredne aktivnosti, pri čemu uvek vodi računa o interesima Rusije, piše Dojče vele.
Pošto je tadašnji šef Vagnerove grupe Jevgenij Prigožin u junu 2023. započeo otvoreni sukob sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom i ubrzo nakon toga poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći, Vagner se još više zbližio sa državnim strukturama Rusije.
Nemački politikolog Hager Ali, koji radi na hamburškom Institutu za globalne i regionalne studije GIGA, kaže za DW: „Vagnerova grupa je apsolutno neophodna jer dopunjuje zvanične diplomatske kanale“.
Pored snabdevanja vojske oružjem i opremom ili diplomatskih inicijativa, kao što su neke u formatu BRIKS plus, postoje aktivnosti koje Rusija ne može nužno da uradi sa zvaničnim državnim sredstvima. Za formalnu vojsku uvek važe drugačija međunarodna pravila nego za privatne paravojne organizacije.
Posle Prigožinove smrti, neke formacije su prebačene u takozvani Afrički korpus. To ime se takođe vezuje za nacionalsocijalizam, ali je nova jedinica podređena ruskom Ministarstvu odbrane. Ulf Lesing, šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za region Sahela, kaže u intervjuu za DW“: „Ruska država je želela da ima kontrolu nad plaćenicima, ali da ne dira lične strukture koje postoje na licu mesta. Zato je Afrički korpus sada, da tako kažem, holding kompanija koja je preuzela grupu Vagner“.
Istovremeno, Vagner grupa nije jedina aktivnost. Osim toga, Rusija pokušava da širi antizapadnu propagandu u afričkim društvima putem društvenih i klasičnih medija. A tu su i kulturne institucije, kao što je Ruski dom u Bangiju, glavnom gradu Centralnoafričke Republike. Tamo 500 Centralnoafrikanaca uči ruski jezik, održavaju se pozorišne predstave i koncerti, rekao je načelnik Centra Dimitrij Sitij u intervjuu za DW.
U intervjuu za DW, Sitij sebe opisuje kao „nezvaničnog ambasadora ruske politike“ – a EU i SAD ga vide kao visokog komandanta Vagnerove grupe i stavili su ga na svoju listu ljudi pod sankcijama.
Ovaj 35-godišnjak smatra da je „žrtveno jarac“, dok ga EU optužuje za teška kršenja ljudskih prava u Centralnoafričkoj Republici. Organizacija za ljudska prava Human Rights Vatch je 2022. govorila o ciljanom ubijanju i mučenju – i nekažnjivosti kriminalaca Vagnerove grupe.
Gotovo ni u jednoj drugoj zemlji veze između vlade i Vagnerove grupe nisu tako bliske kao u Centralnoafričkoj Republici: plaćenici štite predsednika Faustin-Archange Toudera i pomažu vladinim trupama u njihovim naporima da održe kontrolu u zemlji razorenoj građanskim ratom. Prema pisanju medija, u toj zemlji se nalazi između 1.500 i 2.000 boraca Vagnerove grupe. Centralnoafrička Republika je potpisala zvanični bezbednosni pakt sa Rusijom još 2018. godine, a vojni aerodrom se trenutno proširuje kako bi postao glavna baza za Rusiju.
Zauzvrat, za usluge obezbeđenja, kompanije iz široke mreže Vagner grupe eksploatišu, između ostalog, i rudnik zlata i seku vredna tropska stabla u Centralnoafričkoj Republici. Drugi proizvode pivo, prodaju votku u Bangiju ili preprodaju šećer.
Kao faktor, Vagnerova grupa je takođe aktivna u sukobu u Libiji. Osim toga, Libija i Centralnoafrička Republika su uporišta za aktivnosti Vagnerove grupe u Sudanu. Tamo je i pre izbijanja rata Vagner blisko sarađivao sa specijalnom jedinicom RSF, obezbeđujući im instruktore ili u rudnicima zlata koji su pod nadzorom RSF. Za Kremlj je važna i druga strana u sukobu, regularna vojska – zbog trgovine, ali i zbog pomorske baze na Crvenom moru.
Zahvaljujući novoj strukturi u kojoj je Vagner grupa uključena u Afrički korpus, Kremlj može da vodi jasnu strategiju, objašnjava Hager Ali. S jedne strane, Rusija može da pristupi važnim resursima preko Vagnera. „S druge strane, sada može da koristi zvanične diplomatske kanale da zadrži svoj uticaj u Sudanu ili ga čak poveća. Tako Rusija, kojoj su devize potrebne zbog rata u Ukrajini, može da profitira dvostruko, jer ruska industrija oružja prodaje nove sisteme naoružanja, a grupa Vagner je uključena u transfer znanja.
Još jedna važna aktivnost grupe Vagner postoji u regionu Sahela. U Maliju, Burkini Faso i Nigeru na vlasti su antizapadni pučisti koji se oslanjaju na rusku pomoć.
„Prvobitna ideja Malija bila je da dovede Vagnerovu grupu da zameni Zapad, da se bori i snabdeva oružjem“, kaže Ulf Lesing. Sada se to malo promenilo. Šef države u Burkini Faso Ibrahim Traore okružen je ruskim telohraniteljima.
Tamo, kao i u Nigeru, postoje indicije da Vagner stavlja na raspolaganje takozvani „paket za preživljavanje režima“. „Afrički korpus je takođe aktivan u Nigeru. Nema naznaka da se tamo bore – ali sam uveren da treba da zaštite režim. Pogotovo što su Rusi najavili da će postaviti PVO. Oni nisu potrebni da boriti se protiv džihadista“. Kao primer takve aktivnosti, Lesing ponovo navodi Centralnoafričku Republiku, gde Vagnerova grupa pomaže predsedniku da ostane na vlasti.
Hager Ali takođe primećuje ovo. „Ovo može uključivati stručne savete i iskustvo, kao i stvarnu podršku u odbrani od potencijalnih civilnih pobuna, zarobljavanja prirodnih resursa i tako dalje. Moguće je da će Vagner grupa u budućnosti ponuditi pakete za preživljavanje još većem broju afričkih šefova država.
BONUS VIDEO: Prigožin poginuo, Vagnerovci najavili osvetu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare