18
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saslušan je danas u Vestminsterskoj palati ispred Komiteta za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, gde je govoreći o političkoj situaciji u BiH, ocenio da je trenutno najveći problem formirajne vlasti u BiH, ističući da nije tačno da ima tajni dogovor sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.
„Drago mi je da se stvari kreću. Postoji dinamika koju nismo imali prošle godine jer smo imali blokadu iz RS, posebno Milorada Dodika, tada člana Predsedništva BiH. Vratili su se u institucije. Održani su izbori. Nisam siguran da je CIK mogao da detektuje sve probleme. Koalicije se uspostavljaju, prošle sedmice formirano je novo Veće ministara. Nju čine Osmorka, HDZ i SNSD“, rekao je Šmit, preneo je Klix.ba.
Naglasio je da je trenutno najveći problem formiranje vlasti u Federaciji BiH.
„Izazovno je formiranje vlasti na nivou FBiH, ali nedavno je usvojen budžet. Što se tiče kandidatskog statusa za EU, ne smatram da je ovo pitanje za diskusiju u Velikoj Britaniji, ali moram reći da je BiH dodeljen kandidatski status u decembru. To nije početak pregovora i postoji još mnogo toga da se uradi. Nadamo se da će ovo doneti neku promenu u posvećenosti ka evropskim integracijama“, poručio je Šmit.
Na pitanje da li među građanima BiH postoje podele, Šmit je odgovorio kako su te podele više zastupljene među političkim elitama.
„Ne bih rekao da postoji podela među konstitutivnim narodima i ostalima već među političkom klasom. Oni igraju igru etnonacionalističkih narativa. Imamo ozbiljne odluke Evropskog suda za ljudskog prava koje su u suprotnosti sa diskriminacijom koja postoji. One još nisu primenjene. Nadam se da će momentum eurointegracija moći unaprijediti situaciju. Ključni problem je dramatičan odliv mozgova iz ove zemlje“, istakao je Šmit.
Na pitanje predsednice Komiteta Ališe Kerns, koje je mere doneo i „zašto su one kontroverzne“, Šmit je ponovio da je pokušao da napravi tri stvari.
„Ustavni sud je odlučio da se odluke Evropskog suda moraju prvo sprovesti na nivou države, a onda na entitetima. Pokušao sam tri stvari. Prva je da se izbori uopšte i organizuju, što se odnosi na budžet za organizaciju izbora. Tu sam doneo odluku. Takođe, nismo imali Ustavni sud na nivou Federacije BiH zato što tri godine sudije nisu imenovane“, objasnio je on.
On je dodao da je, kako je rekao, disfunkcionalnost u FBiH dovela do toga da se nije formirala nova vlada, novo predsedništvo entiteta.
„Fokusirao sam se na vraćanje funkcionalnosti i to se dogodilo. Uradio sam jednu stvar, smanjio sam mogućnost upotrebe vitalnog nacionalnog interesa. Moramo smanjiti utjecaj nacionalnog vitalnog interesa. Ako bih radio svoj posao ovje, a da me ne kritikuju, onda bolje da tražim novi posao“, dodao je on.
Šmit kaže da nije njegovo da formira vlast u BiH , a osvrnuo se i na donošenje Bonskih ovlašćenja protiv pojedinaca u BiH.
„Voleo bih ponekad da sam kao Pedi Ešdaun. On je to uradio u drugačijem okruženju. To je uključivalo jako prisustvo SFOR, međunarodnih policijskih struktura. Ne bih isključio, ali još to nisam uradio. Moramo da razmislimo o finansijskim, odnosno, ekonomskim uslovima sankcija. RS nije najbogatiji deo države i potreban joj je novac“, rekao je visoki predstavnik.
Na kraju, Šmit je govorio i o državnoj imovini i poručio da nema nikakav dogovor sa Dodikom oko toga.
„Sve te priče o tome da sam postigao tajni dogovor sa Dodikom su besmislice. Moram da donesem odluke o državnoj imovini. Blokirao sam ranije odluke Narodne skupštine RS koje se odnose na to. Nažalost, Dodik igra igru u kojoj ističe da je državna imovina pitanje egzistencije RS. To je takođe besmislica“, pojasnio je Šmit.
